dr goran abraham Архиве | Кикиндски портал

Хуманитарно предавање доктора Горана Абрахама о стресу

Igor Crnogorac May 16, 2023

Предавање на тему „Стрес и стресогени фактори модерног доба као узрочници настанка симптома и болести“ одржао је доктор Горан Абрахам, један од оснивача удружења „Здравље на длану“, у амфитеатру ВШССОВ.

Важно је да људи схвате да свакодневица, у данашње време, умногоме утиче на њихово здравље или погоршавање хроничних болести. Тога нису свесни у довољној мери, каже др Абрахам. Он додаје да циљ његовог удружења и јесте побољшање здравља и животног века суграђана.

– Значајно је да се примењују здраве ситнице у свакодневном животу, како би се унапредило здравље и како свакодневни стресори не би утицали на њега или на погоршање основне болести. Људи, рецимо, генерално не знају да, уколико не спавају довољно и квалитетно, то ремети имуни систем. Нормално је, у просеку, седам сати сна, али је важан и његов квалитет, а то зависи од тога како се пробудите. На пример, кафа на празан стомак ремети лучење мелатонина који утиче на спавање тог дана. Кафа би требало да се пије сат, сат и по после буђења и да се претходно доручкује.

Људи су „у машини“, не желе да изађу из свог ритма иако знају да је лош по здравље, каже др Абрахам. Не иду на време или превентивно код лекара, не размишљају о свом здрављу на време.

– Углавном је то последица неинформисаности. Лекари немају времена да појасне људима важне ствари, а људи, често, и не знају где да пронађу корисну и тачну информацију. Бавим се науком и здравим стиловима живота и зато сам и желео да им кажем шта треба да мењају. То су мале промене које, заједно, много помажу – тврди др Абрахам.

Он објашњава да је једна од промена и дневни ритам. Одлазак на спавање „са кокошкама“ итекако има смисла, каже доктор. Наши стари су знали да је за организам важно да се заспи са заласком сунца јер је такав биоритам усађен у наш ДНК.

Такође, сат и по времена пре спавања не треба гледати у екран, у тв, рачунар, телефон. „Уколико до четири ујутро гледате у екран, смањује се ниво допамина, хормона среће у организму и будите се депресивни, што може да доведе до озбиљнијих проблема“, додаје.

Организован под покровитељством Црвеног крста, догађај је имао хуманитарни карактер – добровољни прилози усмерени су Дечијем одељењу кикиндске болнице за куповину опреме.

Здраве ужине као важан део здравих навика деце и адолесцената

Igor Crnogorac April 19, 2023

Веома корисна иницијатива, потекла из кикиндског Удружења грађана „Здравље на длану“, требало би ускоро да добије свој епилог. Пројекат “Здраве ужине и унапређење здравља ђака у основним школама кикиндске општине” ово удружење је покренуло пре девет година. Председник, др Горан Абрахам, не одустаје од циља да се школарцима на читавој територији града обезбеди здрав оброк у школи.

На подизању свести млађе популације о значају здравих навика, др Абрахам говори на предавањима у школама. Сада је, каже, на реду коначни договор са свима који одлучују о томе шта ће ђацима бити понуђено у школским кухињама.

– Организоваћемо састанак Актива директора са челницима Градске управе и произвођачима ужина на којем ћу, са др Јеленом Милешевић, нутриционистом, представити пројекат. Желимо да укажемо на важност здравља деце како за популациону, тако и за економску политику нашег града. Након тога ћемо се састати са саветима родитеља који, по правилнику Министарства просвете, заједно са директором школе, доносе одлуку о избору ужина – каже др Абрахам.

Он истиче да је циљ да здраве ужине буду доступне од наредне школске године. Ипак, Удружење иницира и указује на неопходност здравих ужина, али избор остаје на саветима, родитељима, директорима и Граду.

Локална самоуправа би, уколико би пројекат заживео, требало да субвенционише скупље, здраве ужине, са 30 одсто од укупне цене. Ово је одређено на основу калкулације коју је урадила др Јелена Милешевић на Институту за медицинска истраживања у Београду.

У међувремену, Удружење “Здравље на длану”, у сарадњи са волонтерима Црвеног крста, планира да предавање на тему “Гојазност и последице нездраве исхране“ одржи у свим основним школама на подручју града.

– Желимо да ђацима подигнемо свест о томе, да их заинтересујемо да прихвате здраве ужине када се буду имплементирале у школама – каже др Абрахам.

Да је тежња др Абрахама неопходна, показује и студија под називом „Истраживање здравља становништва Србије“ коју је, 2019. године, урадио Институт за јавно здравље “Батут”. Резултати су поражавајући – у Србији је свако осмо дете гојазно, док је свако пето предгојазно, што је један од највећих процената у Европи према подацима Међународне федерације за гојазност.

У публикацији „Епидемија гојазних у Србији“ наводи се да ће готово трећина гојазне предшколске деце постати гојазни одрасли, да ће половина гојазне деце од седам до 12 година бити гојазно и када одрасту, и да ће чак 70 процената гојазних адолесцената остати гојазни заувек.

Лекари упозоравају на то да све већи број деце има повишени крвни притисак, што је у уској вези са гојазношћу. Осим тога, гојазна деца често имају криву кичму, равне табане, жале се на болове у костима и мишићима, што указује на значај увођења здравих навика у свакодневицу најмлађе популације.

Здравим навикама и против метеоропатије

Igor Crnogorac March 28, 2023

Метеоропатија је новији појам и придаје јој се све већи значај. Она се појављује када дође до промена једног или више метеоролошких фактора, температуре, влажности ваздуха, атмосферског притиска или због ветра, кише и грмљавине, ефекта јонизације.

– Метеоропате су људи који, због временских услова, имају одређене нелагодности, тегобе, симптоме, или чак погоршање болести. То могу бити и здрави млади људи код којих су тегобе благе и скоро неприметне и обично се јављају као последица нездравих стилова живота. Деца нису метеопате, осим ако не болују од неких тешких болести – каже за „Кикиндски портал“ др Горан Абрахам, лекар у кикиндској Општој болници и један од оснивача Удружења грађана „Здравље на длану“ које промовише здраве стилове живота.

Супротно неким мишљењима да људи реагују истовремено са променом временских услова, др Абрахам објашњава да се тегобе често јављају непосредно пре или после промена.

– Код здравих и младих људи метеоропатске реакције обухватају: умор, промене расположења, смањену концентрацију, главобоље, реуматске болове, болове на подручју старих повреда и ожиљака, затим несаницу, несвестицу, вртоглавицу, као и срчане тегобе. Код старијих људи и хроничних болесника, међутим, поред ових тегоба, које су јаче изражене, јавља се и погоршање симптома основне болести.

Ипак, нису сви осетљиви на временске прилике. Др Абрахам каже да, према истраживањима, метеоропатске реакције осећа 30 одсто популације. Такође, метеоропатија није датост која не може да се промени.

– Здрави стилови живота основа су за спречавање нежељених симптома код метеоропата. То подразумева здраву исхрану, хидратацију, физичку активност сходно основном здрављу или болести, редован и квалитетан сан, контакт са природом и смањену употребу мобилних телефона, рачунара, телевизије – каже др Абрахам.

Лекари су забележили да се метеоропате жале и на психичке проблеме – депресивна стања, нагле промене расположења и раздражљивост. Таква стања трају дан или два и, са побољшањем временских прилика се и симптоми смањују.

Били метеоропата или не, савете доктора Абрахама, свакако треба послушати. Здраве навике, боравак у природи и избацивање штетних навика сигурно помажу свима, уз препоруку да се примењују сваког дана и постану начин живота.