Povodom obeležavanja Svetskog dana voda na Starom jezeru organizovana je izložba starih i fotografija pristiglih na konkurs Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj. Miroslava Narančić, sekretarka pomenutog Sekretarijata istakla je da fotografije prikazuju jezero kakvo je nekada izgledalo i kakvo je danas.
-Zelena oaza na Starom jezeru najprepoznatljivija po jezeru. Prošlo je tačno dve decenije od rekultivacije ovog prostora koje je neprepoznatljivo u odnosu na ono kakvo je nekada bilo. Števančeva bara je zapravo proširenje rečnog toka nekadašnje reke Galadske i jedina je vodena površina koja se nalazi 500 metara od gradskog jezgra. Staro jezero je kompleks i čine ga obodni kanali, jezero, uređene zelene površine i mobilijar za sve uzraste. Deo je Bloka 9 u okviru kog su i Veliki park i sportski centar su ogroman potencijal grada.
Na foto-konkurs na temu „Staro jezero, nekad i sad“ pristigla su 44 rada učenika viših razreda osnovnih škola „Sveti Sava“, „Feješ Klara“, „Žarko Zrenjanin“ i „Đura Jakšić“. Najbolja tri su nagrađena, a prigodne poklone uručio je Đorđe Tešin, član Gradskog veća. Prvo mesto pripalo je Hristini Miletin, drugo Marku Zubanovu i treće Dariu Grebecu.
-Za konkurs sam čula u školi i rešila da učestvujem – saznajemo od Hristine, inače učenice šestog razreda OŠ „Sveti Sava“. – Fotografiju je nastala u junu. Njome je obuhvaćen pogled sa mosta i fontana što mi je i najlepše.
Zavod za javno zdravlje u kontinuitetu kontroliše vodu u obodnim kanalima i u samom jezeru, rekla je dr Sanja Brusin Beloš, specijalista higijene i načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju.
-Kontrola se obavlja jednom mesečno, a leti dva puta. Kvalitet je takav da su to vode pete klase. U samom jezeru je podzemna voda, u obodnom kanalu je površinska. Povišene su vrednosti biohemijske potrošnje kiseonika i hemijske potrošnje kiseonika, što je odraz organskog zagađenja. U vodi se nalaze aeratori koji poboljšavaju njen kvalitet, posebno leti – navela je dr Brusin Beloš.
Izložba fotografija biće postavljena i u Kulturnom centru do 3. aprila.
A.Đ.
Šestogodišnja Milica Đošanović ide u vrtić „Naša radost“.
Nina Kerkez takođe ide u školu „Petar Kočić“ i ima devet i po godina. Kaže da je već dobila nagradu na konkursu koji je raspisala škola „6. oktobar“.
Programi kojima deca pozdravljaju proleće počeli su pre podne, predstavljanjem knjige „Kako je Veka veštica zavolela bajke“ Ane Dragović Drljević i interaktivnom radionicom. Posle dodele nagrada, otvorena je izložba slika Gordane Lekić Laković.
Pored dobitnika Gradske književne nagrade „Dušan Vasiljev“ i gimnazijskog međunarodnog literarnog konkursa koji je za temu imao život i delo ovog pisca, svečanosti su prisustvovali gradski čelnici i mnogobrojne zvanice iz drugih gradova.
– U godini u kojoj obeležavamo stogodišnjicu njegove smrti, sve je u znaku Dušana Vasiljeva, cele godine ćemo se prisećati šta je sve učinio pesnik koji je voleo svoju otadžbinu i svoj grad i koji nam je uzor jer je ostavio dubok umetnički trag. Ostavio je dela za buduće naraštaje, iz kojih možemo da učimo kako se voli otadžbina – rekao je gradonačelnik, Nikola Lukač.
Svečana akademija održana je prvi put, na dan ranog odlaska pesnika, u 24. godini života. Pre uručenja nagrada, obrazloženi su izbori žirija.
Svaki dan je čudo i svaki život je čudo, dodao je dr Milan Micić.
„Naš Dušan – čovek peva posle rata“ je jedinstveno scensko delo koje, objedinjujući više medija, donosi potresnu, ubedljivu, dramatičnu sagu o porodičnim i društvenim okolnostima pesnika. Jasna, tačna i snažna emocija humaniste, književnika, čoveka Vasiljeva, sa scene je stigla u izvornom, iskonskom obliku, onom koji prepoznajemo u svakom vremenu i u bilo kojim okolnostima i koja nas, suštinski, čini ljudima. I to je legat Vasiljeva koji baštine Kikinđani.
