Поводом обележавања Светског дана вода на Старом језеру организована је изложба старих и фотографија пристиглих на конкурс Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Мирослава Наранчић, секретарка поменутог Секретаријата истакла је да фотографије приказују језеро какво је некада изгледало и какво је данас.
-Зелена оаза на Старом језеру најпрепознатљивија по језеру. Прошло је тачно две деценије од рекултивације овог простора које је непрепознатљиво у односу на оно какво је некада било. Штеванчева бара је заправо проширење речног тока некадашње реке Галадске и једина је водена површина која се налази 500 метара од градског језгра. Старо језеро је комплекс и чине га ободни канали, језеро, уређене зелене површине и мобилијар за све узрасте. Део је Блока 9 у оквиру ког су и Велики парк и спортски центар су огроман потенцијал града.
На фото-конкурс на тему „Старо језеро, некад и сад“ пристигла су 44 рада ученика виших разреда основних школа „Свети Сава“, „Фејеш Клара“, „Жарко Зрењанин“ и „Ђура Јакшић“. Најбоља три су награђена, а пригодне поклоне уручио је Ђорђе Тешин, члан Градског већа. Прво место припало је Христини Милетин, друго Марку Зубанову и треће Дариу Гребецу.
-За конкурс сам чула у школи и решила да учествујем – сазнајемо од Христине, иначе ученице шестог разреда ОШ „Свети Сава“. – Фотографију је настала у јуну. Њоме је обухваћен поглед са моста и фонтана што ми је и најлепше.
Завод за јавно здравље у континуитету контролише воду у ободним каналима и у самом језеру, рекла је др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију.
-Контрола се обавља једном месечно, а лети два пута. Квалитет је такав да су то воде пете класе. У самом језеру је подземна вода, у ободном каналу је површинска. Повишене су вредности биохемијске потрошње кисеоника и хемијске потрошње кисеоника, што је одраз органског загађења. У води се налазе аератори који побољшавају њен квалитет, посебно лети – навела је др Брусин Белош.
Изложба фотографија биће постављена и у Културном центру до 3. априла.
А.Ђ.
Шестогодишња Милица Ђошановић иде у вртић „Наша радост“.
Нина Керкез такође иде у школу „Петар Кочић“ и има девет и по година. Каже да је већ добила награду на конкурсу који је расписала школа „6. октобар“.
Програми којима деца поздрављају пролеће почели су пре подне, представљањем књиге „Како је Века вештица заволела бајке“ Ане Драговић Дрљевић и интерактивном радионицом. После доделе награда, отворена је изложба слика Гордане Лекић Лаковић.
Поред добитника Градске књижевне награде „Душан Васиљев“ и гимназијског међународног литерарног конкурса који је за тему имао живот и дело овог писца, свечаности су присуствовали градски челници и многобројне званице из других градова.
– У години у којој обележавамо стогодишњицу његове смрти, све је у знаку Душана Васиљева, целе године ћемо се присећати шта је све учинио песник који је волео своју отаџбину и свој град и који нам је узор јер је оставио дубок уметнички траг. Оставио је дела за будуће нараштаје, из којих можемо да учимо како се воли отаџбина – рекао је градоначелник, Никола Лукач.
Свечана академија одржана је први пут, на дан раног одласка песника, у 24. години живота. Пре уручења награда, образложени су избори жирија.
Сваки дан је чудо и сваки живот је чудо, додао је др Милан Мицић.
„Наш Душан – човек пева после рата“ је јединствено сценско дело које, обједињујући више медија, доноси потресну, убедљиву, драматичну сагу о породичним и друштвеним околностима песника. Јасна, тачна и снажна емоција хуманисте, књижевника, човека Васиљева, са сцене је стигла у изворном, исконском облику, оном који препознајемо у сваком времену и у било којим околностима и која нас, суштински, чини људима. И то је легат Васиљева који баштине Кикинђани.
