ђурђиц

sveti-djordje-djurdjic

Српска православна црква прославља празник посвећен Обновљењу храма Светог великомученика Георгија, у народу познатијем као Ђурђиц.

Прославља се два пута годишње 6. маја (Ђурђевдан) и 16. новембра (Ђурђиц), а у уметности се често приказује како убија змаја, односно аждају.

По обичајном календару, у том периоду, ништа се не даје из куће, жене не раде ручне радове, обућари и кројачи одмарају. Не иде се у лов на вукове.

Ако су Мратинци магловити, зима ће бити променљива, ако је ведро, зима ће бити љута.

Према народном веровању зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом.

djurdjic

Православни верници данас обележавају успомену на пренос моштију Светог Ђорђа из Никомидије у Лиду Палестинску, што је било испуњење његове последње жеље, и обнављање његовог храма у који је положено његово тело. У народу је овај празник познат и као Мали Ђурђевдан.

Свети Ђорђе се на иконама најчешће представља на коњу, у војводском оделу, како убија аждају. На иконама за празник Ђурђиц, он је без коња, у стојећем ставу и са копљем или мачем у руци.

Црква Светог Ђорђа у Бору

Иако у православном календару није обележен црвеним словом, Ђурђиц је поштован међу верницима, па се тако на овај дан не раде тешки послови и ручни радови. Дани од Ђурђица до Светога Мрате, односно Светог мученика Стефана Дечанског, који се обележава 24. новембра, називају се мратинци или вучији дани, јер је свети Мрата заштитник вукова. У време мратинаца ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Кројачи и обућари се одмарају, а жене не раде ручне радове.

Ђурђиц је, по броју свечара, на осмом месту у Срба. Ово је и градска слава Новог Сада и Бора. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна храна. На литургијама у православним храмовима помиње се страдање светог Ђорђа.

ayios-georgios-gc22c18181_1280

Ђурђиц je  једна од најчешћих слава српских породица. Свети Георгије је веома поштован у нашем народу. Слави се два пута годишње – 16. новембра по новом календару, као Ђурђиц, празник преноса моштију светитеља у Палестину и полагања у велелепни, њему посвећени, храм, и 6. маја као Ђурђевдан, дан смрти Светог Георгија, великомученика и борца за хришћанство.

Ђурђиц је слава или преслава многих српских места и породица. Означава почетак Вучјих дана или Мратинаца, дана до Мратиндана, 24. новембра.

По обичајном календару, у том периоду, ништа се не даје из куће, жене не раде ручне радове, обућари и кројачи одмарају. Не иде се у лов на вукове.

Ако су Мратинци магловити, зима ће бити променљива, ако је ведро, зима ће бити љута. Према народном веровању зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом.

( РТС)
error: Content is protected !!