Ђилас

Đilasu propada novac ako odbiju mandate: NATO opozicija u dilemi da li da ulazi u novi saziv Narodne skupštine

Dejan Panić January 12, 2024

Opozicionim vođama ostalo je još malo vremena da usaglase stavove oko potencijalnog postizbornog bojkota
Prednovogodišnja dilema – da li prihvatiti ili odbiti mandate u Skupštini Srbije i dalje uzburkava listu „Srbija protiv nasilja“.

S obzirom na to da bi novi poslanici u klupe mogli da sednu, kako je najavljivano, već krajem januara, opozicionim vođama ostalo je još malo vremena da usaglase stavove oko ovog potencijalnog postizbornog bojkota.

Lider pokreta „Ekološki ustanak“ Aleksandar Jovanović Ćuta nalazi se trenutno na onom tasu koji preteže da 65 poslanika SPN bude deo novog saziva, jer kako je rekao, on je svoj mandat „krvavo zaslužio“.

Jovanović tvrdi da ogromna većina ljudi u koaliciji nije za to da parlament prepuste Vučiću i da ga, kako je rekao, „ostave da izglasava nove zakone o litijumu i promene Ustava kako mu odgovara“.

Većina ljudi misli da treba nastaviti borbu, ja sam jedan od njih, jer šta dobijemo, šta će se desiti ako, recimo, ne uđemo u Skupštinu? Mi se nećemo povlačiti. To je jedino mesto gde ljudi mogu da nas čuju. Što se tiče toga, moj stav je da mandate vraćaju oni koji su ih pokrali. Mi nismo ništa ukrali – rekao je Jovanović.

Njegovo mišljenje deli i lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, koji navodi da opozicija nije otela poslanička mesta na izborima i da nema moralnu obavezu da ih vraća:

Kontraproduktivno bi bilo ustupiti bilo kakav prostor naprednjacima. Stranke vlasti su osvojile pet mandata manje u odnosu na prošle izbore, dok su stranke naše koalicije zabeležile za 30 odsto bolji rezultat. To je dovoljan pokazatelj da je opozicija dobro radila u skupštini.

S druge strane, kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović smatra da bi neprihvatanje mandata dalo efekta koji pogoduje opoziciji. On je mišljenja da bi to dovelo do novih izbora u narednih šest meseci.

Sad je pitanje za društvo, za Proglas, za nevladine i političke organizacije, da li želimo da nastavimo tu borbu dalje i da li verujemo da je neprihvatanje mandata jedna nerešiva nejednačina pred koju bismo stavili Vučića. Moje uverenje je da bi neprihvatanje mandata dovelo do novih izbora, za ne duže od šest meseci, dok bi njihovo prihvatanje dovelo do toga da nam naredne četiri nude neke razgovore, pregovore, dogovore, bez ideje da ćemo imati bilo šta dobro, da ćemo biti normalno društvo i da ćemo bilo kada imati neke normalne izbore – rekao je Zelenović i dodao da će stati iza volje većine.

Ipak, kako se spekuliše, lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas najglasniji je zagovornik da poslanici sa ove liste uđu u zakonodavni dom. Nezvanično, koalicioni dogovor bio je da Đilas finansira veliki deo predizborne kampanje, a da se potom, taj novac refundira nakon glasanja sredstvima koje je svaka lista dobila shodno broju osvojenih mandata.

Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost postizborno vaganje i ponašanje opozicije karakteriše kao bezidejnost, neslogu i nedostatak konkrektnog plana.

Nazvao bih ovo postizborna depresija, a ne kriza. To je glavno mišljenje birača koji su rekli šta zaista misli, a ne neka naučna istraživanja ili očekivanja pojedinih opozicionih lidera na osnovu istraživanja koje su radili u svojim kafićima ili svom malom uskom krugu ljudi – rekao je Barac za Tanjug.

Izvršni direktor CeSID Bojan Klačar smatra da opozicija mora da nađe rešenje koje će da uvaži njihovu, kako objašnjava, najverovatniju odluku da te mandate zadrže, a da s druge strane ne razočaraju birače koji očekuju i neku vrstu protesta i vaninstitucionalne borbe i pritiska.

Očekujem da će odluka biti redovno održavanje protesta, ali vrlo verovatno oni neće biti svakodnevni niti masovni. Nastaviće se zbog toga što postoji očekivanje da se to desi i zato što protesti, bez obzira na to da li su masovni, jesu vrsta dodatnog pritiska na institucije.

Za 65 mandata – 1,5 miliona evra
SVAKOJ izbornoj listi koja je prilikom podnošenja kandidature priložila izjavu da će koristiti sredstva iz budžeta za finansiranje troškova izborne kampanje i potom položila jemstvo, uplaćeno je po oko 217.000 evra.

Osim novca za kampanju, listama nakon izbora sleduje i po oko 23.000 evra po osvojenom mandatu.

U slučaju koalicije „Srbija protiv nasilja“, s obzirom na to da raspolažu sa 65 mandata, gruba računica pokazuje da mogu da računaju na iznos od oko 1,5 miliona evra.

Kako je i zašto Đilas pazario nesuđenu hladnjaču: Investirao u kereći komfor

Jelena Trifunović November 21, 2023

Vođa opozicije Dragan Đilas na sudskoj licitaciji 2O18. godine za svega 13,2 miliona dinara kupio je nesuđenu hladnjaču, za koju je sredinom 2009. godine, posredstvom „žute“ pokrajinske vlasti, Đilasov ortak Zoran Milešević, od Razvojne banke Vojvodine uzeo kredit od 960 hiljada evra, uz obavezu da razvije posao sa voćem i povrćem, ali od biznisa nije bilo ništa, a bankarima ni dinar nije vraćen. Zastakljena zgrada na ulazu u grad, u međuvremenu je pretvorena u – odgajivačnicu nemačkih ovčara, piše u prošlom broju „Komune” Milan Ivetić.

Aktuelni vođa opozicije Dragan Đilas pokazao se i dokazao kao neko ko lako stiže do novca, pogotovo ako lovu stiče dok, kao biznismen, uporedo obavlja visoku političku funkciju, pa preko svoje partijske vrhuške (DS) dok ona „drma“ Srbijom, ugovara unosne poslove sa državom.

Tako je, kao gradonačelnik Beograda, u isti mah i vlasnik „Multikom grupe“, za kratko vreme stekao neslućeno bogatstvo. Ume, takođe, lider Stranke slobode i pravde, sada i ključni kreator i sponzor izborne liste „Srbija protiv nasilja“, i da dobitno ulaže u stanove i druge isplative nekretnine, da devize promišljeno oroči u bankama širom kugle zemaljske… Zna, opet, ovaj tajkun s političkim pedigreom i da svesno troši na nešto što, u novčanom smislu, barem na prvi pogled – ne vraća uloženo. Tako je, naime, postupio u Kikindi.

Đilas je, naime, 2018. godine, postao gazda nesuđene hladnjače za voće i povrće u našem gradu. Šta ga je motivisalo da olako odreši kesu i preuzme nebrigom i nehatom na rubu grada uz magistralu u pravcu Bašaida u poslovno-političkom glibu davno ukotveni, dodatno zapušteni, stakleni „brod“ u kojem je još od 2010. godine trebalo da se skladište tržišni produkti ovdašnjih voćara, vinogradara i povrtara. Kao da je, ne razmišljajući, uludo bacio pare. A nije. Da li je pazarenjem budzašto (mereno debljinom njegovog buđelara) nesuđenog privrednog profitnog objekta Đilas pokušao da barem donekle sapere poslovnu i ljudsku brljotinu ovdašnjeg tajkuna, sa kojim politički odavno tesno sarađuje i jaraniše? Prisetimo se samo kako su njih dvojica „spasavali“ od finansijske propasti svoju DS, uvlačeći je, kako mnogi smatraju u –dužničko ropstvo. To je, međutim, druga tema.

Za običnog smrtnika 13,2 miliona dinara je basnoslovna suma. Za Đilasa je taj iznos – sitnica, crkavica. Toliko je, Đilas na javnoj sudskoj licitaciji platio za zgradu hladnjače. A evo zašto je došlo do prodaje kikindskog „Skadra na Bojani“.

Zoran Milešević je 6. juna 2009. godine od tek osnovane Razvojne banke Vojvodine, nastale dokapitalizacijom dotadašnje Metals banke, koja je, zna se, bila pod direktnom upravom vojvođanskog ogranka tada vladajuće Demokratske stranke, uzeo strogo namenski kredit od 89 miliona dinara (po tadašnjem kursu oko 960 hiljada evra). Obavezao se, između ostalog, da zaposli određeni broj ljudi i za nekoliko meseci započne proizvodnju. Njegov paraf na bankarskom ugovoru, ispostavilo se, bio je, za nevolju – mrtvo slovo na papiru. Milešević je totalno zanemario sve preuzete obaveze. Poneo se kao da je RBV – Alajbegova slama. Tako, inače, bude kada se krediti daju na osnovu političkog, preciznije „burazerskog“, prijateljstva, a ne ekomomske logike i interesnog rezona.

Pošto nije ispoštovao ugovor, niti izmirio obaveze prema RBV, njegov dug sa kamatama i troškovima sudskog postupka narastao je na fantastičnih 172,391.585,22 dinara (pojednostavljeno na 172,4 miliona dinara). Zbog toga je Razvojna banka Vojvodine, da koliko-toliko namiri ogromnu štetu, od Mileševića oduzela hladnjaču i ponudila je na prodaju. U tu svrhu angažovan je javni izvršitelj iz Zrenjanina Dragan Nikolić. Tek u drugom pokušaju zdanje hladnjače je, za 13,2 miliona dinara, odnosno za 112 hiljada evra, kao jedini ponuđač, kupila Đilasova firma „Multikom grupa“.

Zahvaljujući D.Đ. i Z.M, Kikinda, umesto hladnjače za voće i povrće, sada ima još jednu, basnoslovno plaćenu – odgajivačnicu pasa. Poučan biznis, da se smrzneš.

NOVA NAMENA

Izjalovila su se nadanja Kikinđana da će prebogati Đilas preuzetu poslovnu akviziciju privesti projektovanoj poslovnoj nameni. Bode oči zakantačen plac nesuđene hladnjače. Svega i svačega je tu: građevinski materijal, gvožđurija, putarske, transportne i radne mašine… A unutra, u svojevrsnom „stakleniku“ – čopor Mileševićevih pasa, čiji lavež, kada se otvore vrata, odzvanja atarom budeći jezu. Nesuđena hladnjača za voće i povrće postade, eto – pored one u „Narviku“, druga Mileševićeva – pasja kuća.

ZGRNUO BOGATSTVO

Reagujući na javne prozivke da se nepošteno, do neslućenih granica obogatio, Đilas je na društvenim mrežama kuražno potvrdio da na računu ima 619 miliona evra. Mašala. Pa, ne trepnuvši, pojasni: „To su prihodi firme u proteklih 10 godina, na koje plaćam porez. Ja se ponosim time“.

A kako je stekao toliko bogatstvo najbolje je objasnila nekadašnja predsednica Saveta za borbu potiv korupcije Verica Barać. Đilas je u vreme vladavine DS mogao da funkcioniše kao gradonačelnik Beograda, u isto vreme i kao vlasnik firme koja se bavi medijima i koja je, u poslovnom smislu, vezana za budžet. Tako je lako mogao da zgrće milione. Nije to bio odraz njegove pameti niti poslovne kreativnosti, već – bezobrazluk i cinizam, rekla je svojevremeno Verica Barać.