Дејан Ивановић (31), након што је прошао обуку у свим млађим селекцијама, није добио прилику за деби у сениорском тиму ОФК Кикинде па је кренуо у потрагу за фудбалском срећом по селима северног Баната, кикиндског ЖАК-а, потом био и на југу, у Вршцу и панчевачком Динаму, да би се тек 2020. вратио на кикиндски Градски стадион и онда, у два наврата, бивао један од најбитнијих појединаца приликом пласмана ОФК Кикинде у српсколигашку „Војводину”. Носио је као заменик и траку око руке, а од летос је и капитен „црвено-белих”.
– Када сам завршио стаж у млађим селекцијама ОФК Кикинде, Српска лига била је изузетна, а ја премлад па нисам добио прилику ни на кашичицу, макар с клупе у финишу мечева, али и клуб је ускоро потпуно потонуо, замало да испадне и у најнижи међуопштински ранг, тако да сам ја заправо у то време и по оближњим сеоским клубовима играо у много вишим степенима, а с Козаром и у Српској лиги, Вршац и Динамо такође су били у том рангу – присећа се Ивановић
Уследио је ипак нови, додуше још увек полагани, успон ОФК Кикинде.– Требало је да прође деценија па да клуб поново крене ка вишим ранговима и у организационом и у играчком погледу. Здрава прича је направљена, позван сам пре пет година и све се поклопило како треба, Иако смо након првог уласка у Српску лигу одмах испали, сада након другог повратка, 2023. године, ОФК Кикинда је један од најстабилнијих клубова у трећем рангу, не само у Војводини.
Сигуран је Ивановић да се приближава и сезона када ће се у Кикинди играти савезни ранг.– Близу смо, иако нема притиска ни ове нити ће га бити наредне сезоне, а велики је промет играча и често крећемо све од почетка. Међутим, има и то својих дражи, сваког прелазног рока долазе нови клинци за које се ја везујем и то ми је мотив да им помогнем. И ове зиме ми је тешко пало када су отишли сви они млади момци, десеторица њих, који су ми били пре свега добри пријатељи, причали смо не само о фудбалу већ и о животу, а нека им је срећно, поготово тројици у савезном рангу.
Мењао је Ивановић и позиције у тиму.– Себе као најкориснијег видим у самом шпицу напада, центарфор сам. Но, претходне сезоне тренер Шпоња дошао је на занимљиву идеју и померио ме на десног бека-крило. На неколико контролних утакмица добро сам одиграо и ту сам и остао за његовог мандата, а играо сам понекад чак и потпуно дефанзивно по десној страни и тада смо повезали пет или шест утакмица без примљеног гола. Тренутно сам полушпиц код новог тренера Ђокића, добро ми је и у тој улози, имам његову подршку, саветује ме око позиционирања и око задатака које очекује од мене, а ко зна на којој ћу позицији завршити каријеру – закључује с осмехом Ивановић, увек позитвне енергије што и не чуди, јер весељак је по природи.
Д. П.
БРАТ ЂОРЂЕ
Брат Ђорђе Ивановић много је познатији, почев од игара у Спартаку, Партизану, иностранству, Чукаричком.
– Велики је професионалац. Он живи за фудбал и не зна за другачији живот. Иако млађи, његови ми савети помажу како у игри тако и ван терена, премда је то код нас узајамно. Често пита за ОФК Кикинду, из чије пионирске селекције се отиснуо у свет, интересује се како смо играли, како тренирамо, које су нам амбиције…МОКРИНСКИ КНЕЗ
Био је Дејан и мокрински кнез.
– У једном тренутку покушао сам да се бавим и локалном политиком, чак сам био и изабран и за председника савета Месне заједнице Мокрин, у који сам с родитељима доселио када су ми биле три године. Међутим, то је посао који захтева огромну одговорност и много времена којег ја више нисам имао поред фудбала, музичких наступа и рада, као професор физичког, у кикиндској Предшколској установи.
МУЗИЧАР
Музиком се давно пре политике бавио, док је био у нижим ранговима наступао и по весељима с хармоником и уз микрофон, најчешће суботом након утакмице.
– Планирам да играм у ОФК Кикинди докле год будем користан, а када окачим копачке о клин, потпуно ћу се посветити музици и ту јурити другу половину „радног стажа”, наравно уз своју професију у Предшколској установи.
На последњем дружењу, на крају јесени у ресторану „Ловац”, замало је украо славу музичарима задуженим за забаву.– За добар провод био је задужен мој добар пријатељ и колега Били, који ми је у једном делу без поговора уступио микрофон да мало и ја забавим саиграче, управу и пријатеље клуба. Уживам у томе, као и у фудбалу – вели Дејан који је, наравно, свој зарађени „бакшиш” те вечери проследио пријатељима музичарима.
Када добро одигра, он или његова екипа, а неки су важни бодови освојени, прво питање другара из екипе, још и пре повратка у свлачионуцу на туширање, гласи: Јел хармоника у гепеку? А чим уследи широк дечачки осмех Ивановића јасно је, у просторијама клуба на стадиону ускоро ће се заорити неки стари популарни хит примерен слављеничкој атмосфери.
– Тако је од како сам у сениорском фудбалу, некако ме другови у свим екипама доживљавају и одржавају и у тој улози, а нисам мало средина променио, од наших на северу Баната: мокринског Делије, башаидске Војводине, ЖАК-а, Козаре, до ОФК Кикинде. У међувремену било ме је и на југу Баната, у Вршцу и панчевачком Динаму – каже Ивановић.
Постигао је досад више од 100 голова у званичним утакмицама, а музика га, вели, силно инспирише за све што ради у животу.
Од новембра 2020. Дејан је запослен у Предшколској установи у Кикинди као педагог за физичко васпитање.
БРАТ ЂОРЂЕ ВЕЛИКИ ПРОФЕСИОНАЛАЦ
Фудбалски познатији од браће Ивановић, Ђорђе, млађи је годину дана од Дејана.
Победом у финалу након пенала, резултатом 3:2 (1:1 било је током игре), екипе Кафе бара Нађа из Кумана над домаћим тимом Мењачницом Меја 86, вечерас је у Мокрину окончан турнир у малом фудбалу, који је, под покровитељством МЗ Мокрин и Града Кикинде, током минулих дана окупљао 12 екипа. Победнички састав инкасирао је тако 170 хиљада динара, другопласираном је припало 50, а Зироубету, екипи која је победила тим Стоваришта Ковачевић после резултата 1:1 и потом бољег извођења пенала у утакмици за треће место, 25 хиљада динара.
– Град Кикинда наставиће да улаже у ову спортску манифестацију да би турнир постао традиционалан, а имајући у виду да је термин у Мокрину идеалан, наредне године циљ ће нам бити довођење још већег броја екипа.
