davor terzin

dan-retkih-bolesti

У Основној школи „Јован Поповић“ вечерас је одржан догађај „Хоћу да растем – из мог угла“, посвећен обележавању Дана ретких болести. Догађај су организовали Удружење „Деца са ахондроплазијом Србије“ и школа, са циљем да родитељима, наставницима и широј заједници приближе свакодневне изазове са којима се суочавају деца са ретким болестима.

Централни део програма била је интерактивна активност – столица у размери 2:1 – која је учесницима омогућила да непосредно осете препреке са којима се деца са ахондроплазијом сусрећу сваког дана. Поред тога, одржана је и едукативна презентација о ретким болестима, ахондроплазији и значају инклузије у школама.

Давор Терзин, представник удружења и отац Сташе, девојчице из Кикинде која болује од ахондроплазије, објаснио је да чак и најједноставније радње могу представљати велики изазов.

-Ми који смо просечне висине не можемо лако да седнемо на ту столицу — потребна нам је снага и акробација да се попнемо. Када кажемо деци са ахондроплазијом ‘хајде седи’, то је за њих подухват – рекао је он.

Он је додао да седење на обичној столици може изазвати здравствене проблеме, јер се смањује доток крви у ногама, што касније доводи до проблема са кичмом.

Говорећи о школовању, Терзин је истакао пример добре праксе.

-Сташи је потребна прилагођена столица коју смо као родитељи желели да обезбедимо. Директорица школе је одмах рекла да нема потребе, јер је дужност школе да обезбеди да сви ђаци имају све што им је потребно за несметано похађање наставе. На томе смо веома захвални.

Према његовим речима, чланови удружења често наилазе на тешкоће када деца крену у школу, због чега је разумевање заједнице од пресудног значаја.

-Потребно је разумевање. Нема потребе за сажаљењем. Треба само питати: како могу да помогнем?

Удружење „Деца са ахондроплазијом Србије“ основано је у новембру 2022. године од стране три породице, са седиштем у Кикинди. Данас окупља око двадесет породица које размењују искуства, савете и подршку. Један од примарних циљева био је увођење терапије у Србију, у чему су успели, док је други повезивање породица и међусобна подршка.

Директорица школе Јелена Крвопић нагласила је да је искуство са столицом помогло присутнима да боље разумеју свакодневицу деце са ахондроплазијом.

-Врло је тешко попети се на столицу, а перспектива је помало застрашујућа, као што смо данас научили — а Сташи је тако сваки дан.

Она је истакла да школа са поносом обележава Дан ретких болести, посебно јер ће Сташа од септембра постати њихова ученица.

 

-Оно што желимо да постигнемо јесте да никада не дозволимо да се Сташа осећа другачије. Спремни смо да учимо и сарађујемо.

Школа је већ обезбедила столицу прилагођену Сташи и висини школске клупе, а у плану су и даље адаптације простора у виду адаптера за тоалет и табле која се поставља на одговарајућој висини.

-Најмањи проблем је прилагођавање намештаја. Битно нам је да се никада не осети тужно или другачије од остале деце – поручила је директорка.

Овај приступ директорице и наставног кадра ОШ „Јован Поповић“ — у којем разумевање претходи свему — показао је да инклузија није само законска обавеза, већ ствар људскости, спремности да се учи и жеље да свако дете има једнаке услове.

Дан ретких болести обележава се сваке године последњег дана у фебруару, са циљем подизања свести о изазовима са којима се суочавају оболели и њихове породице. Ретке болести погађају мали број људи, док ахондроплазија, генетски поремећај раста костију, погађа око једну од 25.000 беба.

Т. Д.

 

deca sa ahondoplazijom

Удружење грађана „Деца са ахондроплазијом Србије” чије је седиште у Кикинди, уприличило је 3. јануара у Новим Бановцима доделу пакетића за малишане из удружења, као и за чланове њихових породица.

-Деца су се сликала са Деда Мразом, провозала се у његовим кочијама и уручила му највећу од свих жеља, а то је да сва деца са ахондроплазијом желе да порасту у Србији применом иновативне терапије- каже суграђанин Давор Терзин, отац троипогодишње Сташе.

На једном месту окупили су се родитељи деце и како би разменили искуства у периоду њиховог одрастања. Један од циљева удружења је помоћ родитељима који немају искуства нити знање на шта све треба обратити пажњу у најранијим данима малишана са ахондроплазијом.

Кроз кампању „Хоћу да растем”, у Удружењу настављају са подизањем свести о овој ретком генетском поремећају о ком се и даље мало прича, а још мање зна.

-Примарни циљ кампање јесте обезбеђивање иновативне терапије за сву децу са ахондроплазијом, која би им омогућила неометан развој као и код све остале деце и обезбедила лепшу, бољу и квалитетнију будућност. Иако смо направили доста помака, борба за терапију и даље траје те нам је и даље потребна подршка шире јавности и медија како би се наш глас чуо и како би терапија била доступна у што краћем времену, јер на жалост, у нашем случају, време нам није најбољи пријатељ- указује Терзин.

У овом моменту, у Србији има око 12 деце која су индикована за примање терапије. У Удружењу „Деца са ахонроплазијом Србије” сматрају да је у реалности тај број већи, јер је ово обољење и даље табу тема на нашим просторима.

 

 

 

 

ahondroplazija

Представници Удружења „Деца са ахондроплазијом Србије” у Министарству спољних послова састали су се са Тамаром Вучић, првом дамом Србије и проф. др Сањом Радојевић Шкондрић, директорком Републичког фонда за здравствено осигурање. Тема састанка била је терапија за ову ретку болест и значај њене што раније примене у нашој земљи.  Како истиче суграђанин Давор Терзин, представили су рад удружења и предали део документације о терапији и клиничним испитивањима.

-Познат нам је хуманитарни рад госпође Тамаре Вучић  која је својим залагањем значајно допринела да се на листу лекова о трошку фонда уведу терапије против, такође ретких болести, спиналне мишићне атрофије и цистичне фиброзе. На састанку смо представили са чиме се наша деца и ми као родитељи сусрећемо, јер ахондроплазију сви повезују са ниским растом, али није само то, већ дуги низ компликација које ова болест носи са собом. Терапија те компликације минимизира или потпуно сузбија- указује Давор Терзин, отац троипогодишње Сташе којој је дијагностикована ова ретка болест.

Јелена Хађасија, Данијела Стојановић и Давор Терзин, сво троје родитељи деце са ахондоплазијом истакли су на састанку да је приоритет у раду удружења увођење терапије о трошку РФЗО, али и ширење свести и едукација о овој болести као и помоћ родитељима и одраслима који се са њом суочавају. Терапија годишње за дете кошта више од 270.000 евра, а лек се успешно користи у Италији, Аустрији, Немачкој, Словенији, Русији.

– Наша деца иду у вртић и школе, па је потребно и да јавност упознамо са овом болешћу. Да би се терапија увела и у нашој земљи, постоје одређене процедуре и ми предузимамо даље кораке. Дуг је пут, али смо истрајни. Састанак је био веома успешан, Тамара Вучић и Сања Шкондрић исказале су разумевање и подршку за нашу борбу и упутиле нас на даље кораке. У овом моменту индиковано је десетак деце за терапију- наводи Давор. Наду и оптимизам улила му је и најава  ће се приликом разматрања буџета за 2023. годину узети у обзир и терапија за ахондоплазију.

-Захваљујемо се свима који нам пружају максималну подршку на овом нашем путу и подржавају кампању #хоћударастем- истиче.

Сајт са бројним корисним информацијама о овој болести, приручник као и стручни скуп, такође су у плану Удружења „Деца са ахондроплазијом Србије“ за наредни период.

 

 

 

 

error: Content is protected !!