Kikindsko Udruženje potrošača beleže sve više prijava građana koji postaju žrtve agresivne prodaje na kućnom pragu. Najčešće stradaju penzioneri, jer ih trgovci smatraju najpodložnijim manipulacijama. Scenario je gotovo uvek isti: telefonski poziv sa „specijalnom ponudom“ ili „ekskluzivnom šansom“, i ubrzo prodavac kuca na vrata sa robom koju „treba odmah probati“, objašnjava Darko Cvijan iz Udruženja potrošača Kikinde.
– Zabrinjava što trgovci često imaju detaljne podatke o potencijalnim kupcima, sumnja se da do tih informacija dolaze preko različitih kanala, možda čak i kroz zloupotrebu podataka iz PIO fonda, mada za to nemamo dokaze. Na meti su upravo stariji, koji lakše poveruju u „povoljnu priliku“. Roba koja se nudi obično ima nerealno visoke cene. Primer je naddušek po ceni od čak 360.000 dinara – iznos za koji se može kupiti čitav krevet. Prodavci često nude plaćanje preko administrativne zabrane na penziju, stvarajući utisak da je proizvod pristupačniji nego što jeste- navodi Cvijan.
Iako Zakon o zaštiti potrošača daje pravo na povraćaj robe u roku od 14 dana bez obrazloženja, trgovci nalaze način da to onemoguće. Proizvod odmah otvaraju pred kupcem i predstavljaju ga kao „medicinski“ ili „kozmetički“, tvrdeći da se iz „higijenskih razloga“ ne može vratiti.
Ponekad se za povraćaj traži i dodatna naknada, poput 12.000 dinara za navodnu „sterilizaciju“, što dodatno odvraća građane od raskida ugovora. Čak i kada kupac insistira, trgovci odugovlače razgovorima i obećanjima dok ne istekne rok od 14 dana.
Udruženje zato apeluju na porodicu, posebno decu i unuke, da pomognu penzionerima i odmah reaguju ako se kupovina dogodi – pismenim putem, mejlom ili preporučenim pismom, jer telefonski poziv nije dokaz. Kada rok istekne, mogućnost za raskid ugovora nestaje, ukazuje Cvijan.
-Problemi se javljaju i kod onlajn kupovine: paket treba otvoriti odmah po prijemu i eventualnu štetu prijaviti u roku od 24 sata, što mnogi zanemaruju- dodaje.
Suština je da se nudi roba koja uglavnom nije neophodna, kupovina je impulsivna, pod pritiskom koji trgovac namerno stvara. Iako je reč o nepoštenom poslovanju, zakonske rupe ostavljaju prostora da ovakva praksa opstaje. Zato je najbolja zaštita – informisanje. Svako treba da zna svoja prava i da ih iskoristi na vreme.
