Дани лудаје

имаге-2025-10-26-134804187

Током Дана лудаје град живи пуним плућима — све је у знаку шармантне банатске госпође – тикве! Од гигантских плодова до најмаштовитијих декорација, од мириса укусних ђаконија до песме на тргу – све у Кикинди тих дана говори: овде се слави живот, радост и традиција која траје.

Док се улицама разливају звуци смеха и музике, а шарене бундеве поносно красе сваки кутак, Кикинда показује зашто је ова манифестација симбол њене душе — гостопримљиве и аутентичне.

 

 

дани-лудаје-победници-2025-(3)

Кикинда је током 40. Дана лудаје угостила око 50.000 посетилаца.

Међу њима је било и значајан број туриста из суседне Румуније – више од 19.000 људи прешло је три гранична прелаза током трајања манифестације, (Врбица – Валкањ, Наково – Лунга и Српска Црња – Жомбољ) како би уживало у овој традиционалној манифестацији.

Међу многобројним посетиоцима из Румуније, били су и Рзман и Делија Јонеле из Темишвара који су Кикинду посетили баш због „Дана лудаје“.

Други пут су боравили у нашем граду и како кажу, први пут су се одлично провели, тако да су решили да дођу и ове године.

– Чим смо стигли, најпре смо посетили Банатски фруштук где смо пробали специјалитете са и без лудаје, а оно што нас је одушевило је ликер од бундеве. Презадовољни смо гастрономском понудом и самим програмима. Манифестација у част тикве је одлична идеја, а то што траје 40 година даје јој посебну драж. Темишвар и Кикинда су на малој удаљености и велики број наших пријатеља из Румуније проводи викенд овде. Увек смо лепо дочекани- поделио је са нама утиске овај пар из Темишвара, а посебно су похвалили гостољубивост и предусретљивост на које су наишли у нашем граду.

кудаје-победнице-2025-(3)

Од четвртка, па све до недеље касно увече, Кикинду је посетио велики број гостију из земље и иностранства.

 

-Сигуран сам да смо оборили рекорд у посећености јер је Градски трг врвео од људи, посебно наших суседа који су у великом броју дошли из Темишвара, па је румунски, поред српског био језик који се највише чуо. Више од сат времена Румуни су чекали на прелазу Наково – Лунга како би посетили Кикинду. Највише их је било у суботу – истакао је градоначелник Младен Богдан резимирајући како су протекле 40. „Дани лудаје“. – Сви програми и све оно што смо понудили, како суграђанима, тако и гостима, било је богато и садржајно. Потрудили смо се и свако је могао да пронађе оно што га интересује и да ужива.

 

Вечерњи концерти су били одлично посећени.

-То нам је показатељ да смо одабрали добре извођаче и погодили укус публике. Драго ми је што је рокенрол дао завршни печат концертним вечерима. Пружили смо бројне садржаје, наранџасту боју и љубав. „Дани лудаје“ су ванвременске, не познају ни време ни људе. Ова манифестација је ту где јесте и трајаће без обзира на све. Жао ми је што је један број суграђана и људи који су дошли са стране имао намеру да омете концерт Ђорђа Давида и тако изрази своје незадовољство. Сматрам да то нису манири и начин на који то треба да се ради. Крајње је незрело и банално да се на овај начин квари манифестација и управо овакви потези показују каква је њихова политика. И њих позивамо на разговор јер је наше опредељење да се боримо за све Кикинђане и за свој град – закључио је први човек града.

дјордје-давид-(1)

Ђорђе Давид и бенд Деатх Саw одржали су концерт последње вечери 40. „Дана лудаја“. Иако је групица блокадера желела да омета концерт дувањем у пиштаљке и вувузеле, нису у томе успели, нити су успели да покваре добро расположење суграђанима и гостима који су дошли да уживају у рокенролу.

-Међу онима који су дували у пиштаљке и вувузеле и показивали средњи прст било је и девојака и сматрам да то за њих није примерено. Ово што смо ми вечерас доживели као бенд многи би платили да то доживе. Све то јесте рокенрол. Бићу храбар па ћу рећи, пре свега захваљујући нашој и енергији свих оних који су радили бину, озвучење, расвету, тон наша рокенрол енергија победила је њихову. Победили смо их љубављу. Искрено волим Србију, грб и заставу. Не волим неред, непоштовање закона, Устава и руководим се оним: „Љуби ближњег свога“ и слобода да, али никако не угрожавати никога поред себе. На жалост, људи који су звиждали много тога не знају. Понизили су себе ако су на неке моје песме које изводе Зорица Брунцлик, Харис Џиновић, „Атомско склониште“ аплаудирали десет или двадесет година, па сада због политичке ситуације и става, вређају на свим могућим основа. То показује недоследност и лош морални код сваког човека, жене, младића и девојке који су учествовали у звиждању. Поносан сам на све из бенда који су вечерас били господа и показали су лепо васпитање – рекао је Ђорђе Давид.

Ђорђе Давид захвалио се представницима града, али и некадашњем и садашњем градоначелнику Николи Лукачу и Младену Богдану.

-Кикиндски градоначелници су, знам, веома одговорни и воле свој град и раде за њега. Срећан сам што смо учествовали на јубиларним „Данима лудаје“ и тако постали део историје. Кикинда нас је други пут угостила и хвала јој – закључио је Давид.

А.Ђ.

пејовиц

Да су градска управа и Туристичка организација и овог пута зналачки одабрали музичке извођаче за  Дане лудаје, показао је и синоћњи концерт Аце Пејовића. Посета на Тргу скоро да је могла да се мери са оном од пре неколико година кад је у нашем граду наступао Здравко Чолић. Након што је Слоба Радановић загрејао присутне, други део вечери био је резервисан за Ацине вокалне бравуре.

-Ја сам први пут у Кикинди, али ми је ваш градоначелник подробно објаснио значај овог фестивала и тим пре ми је још већа и част и задовољство што сам сам вечерас с вама-навео је, између осталог, овај популарни Пријепољац пре наступа, додавши занимљивост да свакако намерава да проба и овдашњи специјалитет -питу од лудаје, али да никада не обедује пре наступа, него ће то учинити после.

А кад се попео на бину, Овације из гледалишта подигле су децибеле на максимум. Ређали су се хитови: „Да си ту“. „Све ти дугујем“ „Соба 501“ и многи други, све време подржани од хора из публике.

С обзиром да је његово родно Пријепоље изнедрило много значајних имена у многим областима, а слично је и са Кикиндом, упитали смо га да ли се може повући нека паралела између та два града, на шта је Ацо одговорио:-Да се не увреде ови из већих градова, али у принципу многи велики људи, који су у разним сферама направили велике каријере, углавном потичу из малих градова. Не знам да ли је то због њихове веће жеље за доказивањем, али је чињеница да је често тако.

Овај извођач је најавио и много нових песама, као и податак да ускоро намерава да уђе у студио и забележи нумере које су у међувремену настале, а чекаће га и интензивна концертна јесен.

Ако одзив публике и енергија и у другим местима буду као у нашем граду, имаће много разлога за задовољство.

Н.С.

слоба

Да су Кикинђани музички сладокусци и истанчаног укуса, доказали су посетом концерту Слобе Радановића. Препун градски трг углас је певао све нумере са овим популарним извођачем. Посетимо, Радановић је ширу препознатљивост постигао путем “Пинкових звезда” , а потом и ријалитија “Задруга” а његова музичка каријера отад је кренула вртоглаво.

Пре свега као љубимац лепшег пола, успео је да обрадује наше суграђане спектакуларним наступом на градском Тргу. Ове субототње кикиндске вечери на његовом репертоару се, поред његових ултимативних хитова, нашло и неколико нумера из овдашње поп лектире, као што су Дино Мерлин или Здравко Чолић, Жељко Бебек, као и други певачи сличне провенијенције.


-Кикинда уопште не заостаје за другим градовима ни по чему, тако да је задовољство наступати у вашем граду и генерално у мом Банату-навео је овај рођени Зрењанинац.


Након врло активног лета овај певач је најавио и скори излазак новог материјала, а поред обавеза у студију, навео је да су кикиндски Дани лудаје у неку руку пандан зрењанинским Данима пива, а, како каже, сва наша места личе једно на друго и певање у оваквом амбијенту му је увек задовољство.

Сат и по времена Слобиних музичких бравура, углас су пропратили Кикинђани и многобројни гости нашег града, тако да је овај певач све време имао и пуну вокалну подршку овдашње публике у виду пратећих вокала.

Н. С.

дани-лудаје-победници-2025-(2)

Тибор Кокаи из Мађарске, пету годину заредом, узгајио је најтежу лудају. Ове године победница је тешка 832 килограма, а такмичар из Сент Мартона крај Будимпеште за производњу „тешкашица“ користи сопствено семе и то од лудаје апсолутне рекордерке манифестације од 865 килограма.

 

 

-Узбуђен сам што сам део 40. „Дана лудаје“ и једва сам чекао да дођем у Кикинду. Мислио сам да су ове две тикве сигурно апсолутне рекордерке манифестације, да имају око 900 килограма, међутим, преварио сам се. Лудају сам сваког дана заливао са 800 до хиљаду литара воде, на срећу болести није било. Моја тиква, која је и победничка, била је у пластенику, а бундева коју је узгајала супруга Мелинда расла је на отвореном и била је под ударима, кише, сунца, ветра – казао је Кокаи.

 

Друго место у категорији најтежих лудаја припало је Мелинди Кокаи са тиквом тешком 799,5 килограма, док је треће место заузела тиква средње Пољопривредне школе и Бачке Тополе са 333,5 килограма.

Суграђанка Гордана Лазић узгајила је најдужу лудају од 295 центиметра и поновила успех од прошле године.

-Тикву смо засадили у априлу, а година за производњу била је тешка. Борили смо се до самог краја са сушом и високим температурама. Било је потребно пуно заливања, да је заштитимо од сунца и једина погодност била је у томе што смо је мање прскали од штеточина. И ове године морам да кажем да сам је заливала сузама и пазила као бебу. Тикве се опрашују ноћу, када отвара цвет.

Други је Бранислав Мајкић са 293 центиметара и трећепласирани је Мићо Мајкић са бундевом 280 центиметара.

Награде од 120.000 за првопласиране, 80.000, за другопласиране и 60.000 динара за трећепласиране, као и пехаре  доделио је градоначелник Младен Богдан који је честитао произвођачима и изразио наду да ће наредна година бити боља за узгој лудаја.

А.Ђ.

 

цуле-лала-(1)

Годинама уназад, штанд који изазива највише пажње је онај који осмишљава Бранислав Цуцић Цуле.

Сваке године има другачију поставку, у духу традиције и времена које је далеко иза нас. За 40. рођендан “Дана лудаје” одлучио се да подсети на симбол Кикинде, лалу на лудаји, јер кад се попнеш на бундеву видиш целу Кикинду. Крај штанда су застајали како суграђани, тако и гости да сликају популарног лалу и направе незаборавне успомене.

Манифестацију су употпунили и чланови Кикиндског коњичког клуба који су јахали коње и запрегу главним градским улицама.

карвинг-(2)

У Европском кутку на Градском тргу представили су се драги пријатељи из Бугарске, из Силистре, Румуније, Мађарске, околних места и градова, као и представници Источног Сарајева. Удружење грађана „Пробуди се“ из Источног Сарајева са посебном пажњом долазе у наш град с обзиром на то да имају манифестацију „Дани тикве“ по узору на наше „Дане лудаје“.

-Први пут смо 2014. године решили да промовишемо тикву као здраву храну – истакла је председница удружења Роксанда Мићић. – Три године касније сазнали смо за „Дане лудаје“ у Кикинди, што је за нас био срећан тренутак, јер смо по узору на вашу, осмислили нашу манифестацију. Тако је ваш град постао важан део нашег живота. Успоставили смо сарадњу са Туристичком организацијом и градом и од тада се посећујемо, када су „Дани лудаје“ односно „Дани тикве“. Кикиндска манифестација има дугу традицију и веома је успешна. Кад год дођемо добијемо нову идеју за наше „Дане тикве“.

И мастер шеф Павел Хрђан изазвао је велико интересовање суграђана са карвингом. Лудаја је идеална за резбарење и њеном обрадом настају права уметничка дела.

-Структура унутрашњости плода је мека, а истовремено је чврста за обраду. Када се изрезбари може дуго да стоји рељефасти изглед. Пустити машти на вољу, то је најважније. Тако настају најлепше резбарије у воћу. Људи прилазе штанду, сликају лудаје и интересују се за технику којом се постиже уметнички изглед воћа који се резбари – напоменуо је Хрђан.

фрустук-(4)

Један од најпосећенијих програма “Дана лудаје” је „Банатски фруштук“ који је сваке године богатији што по садржају, тако и по броју учесника. На двадесетак тезги грађани и гости Кикинде имали су прилику да уживају у традиционалним банатским специјалитетима, уз неизбежну питу, колаче, печену лудају. Нудио се и пекмез од лудаје, као давно заборављени специјалитет и разне друге ђаконије.

Биљана Ђурђулов из Удружења жена Иђош каже да су у припреми учествовале све чланице које су се потрудиле да, поред укуса, храна буде лепа и по изгледу.

-Испекле смо велики број крофни, по чему је наше удружење и познато. Ту је и пекмез од лудаје који смо брендирале и који је настао баш захваљујући нашој манифестацији. Неизоставне су и пите од бундеве, ванилице, слани штапићи, бакин колач, а новина су и мале бундевице које смо припремиле специјално за јубилеј – навела је Биљана Ђурђулов.

Снежана Наранчић Јањиловић, председница Удружења жена Кикинда напомиње да је све више странаца који радо купују домаће специјалитете.

-Како за град, тако и нама, удружењима, пуно значи манифестација на којој можемо да се представимо. Припремили смо све од лудаје и слане и слатке специјалитете, а нов производ је и слатко од бундеве. Производи су врло тражени и са нестрпљењем ишчекујемо „Дане лудаје“ – рекла је Снежана Наранчић Јањиловић.

 

 

 

 

 

error: Content is protected !!