Krajiški živalj doseljen je u današnje Banatsko Veliko Selo tokom novembra 1945. godine. Prve koje su stigle bile su porodice Jarić i Trtica. Za njima su dolazile takođe čitave porodice, sa najmlađim i najstarijim članovima, preko Osijeka do Novog Sada, zatim do Kikinde u kojoj su prespavali na Železničkoj stanici. Svedočili su da su ih Kikinđani lepo dočekali i da su im doneli hranu. Sledećeg dana odlazili su u kuće u selu koje su im bile dodeljivane. Stizali su iz Bihaća, Bosanskog Petrovca, Drvara i Ključa.
Sećanje na to vreme hrabrosti, poleta, ali i teškog i predanog rada danas čuvaju treća i četvrta generacija kolonizovanih. Svakog 26. oktobra u Banatskom Velikom Selu održava se Dan kolonizacije.
– Ništa nije slučajno, naši dedovi su bili dobri ratnici, dobri branioci države, pa su kolonizacijom stacionirani uz obode naše zemlje. Mi smo ponosni potomci jer je njihov težak život nama stvorio uslove za našu bolju budućnost. Zadužili su nas da mi to isto činimo za našu decu. Ovom manifestacijom čuvamo naš identitet i korene našeg naroda – rekla je Mira Pećanac, predsednica Saveta mesne zajednice.
Velikoselci su danas u Domu kulture dočekali goste iz Pokrajine i Republike, gradonačelnika Nikolu Lukača sa saradnicima, pokrajinsku poslanicu Stanislavu Hrnjak.
– Ovom manifestacijom sećamo se naših predaka koji su došli iz Krajine i čuvamo tradiciju kulturu i običaje zavičaja. Učimo se na njihovom junaštvu i hrabrosti. Moramo znati gde su nam koreni kako bimo znali kako ići u budućnost – istakao je gradonačelnik Lukač.
Prisutnima se obratio general Milorad Stupar, savetnik potpredsednika Vlade i ministra odbrane Miloša Vučevića.
– Mi, potomci srpskog naroda imamo šta da slavimo. Pripadamo narodu koji je oduvek svoju slobodu plaćao krvlju najboljih sinova, narodu koji je uvek bio na pravoj strani istorije – rekao je general Stupar. – Prenosim vam poruku ministra Vučevića da se, kulturom sećanja, suprotstavimo kulturi zaborava i podsećam vas da je jedinstvo osnov opstanka srpskog naroda.
Vojvodina je izrazito imigraciono područje i ovde su svi nekada i odnekud došli, rekao je Aleksandar Đedovac direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Autonomne pokrajine Vojvodine.
– Trebalo je u to, poratno vremne, u sasvim novoj sredini, samo sa zavežljajima koje su poneli, započeti ovde novi život. I ti ljudi su u tome uspeli jer su bili vredni, hrabri i odlučni. Bio je to životni podvig. Danas stasavaju treća i četvrta generacija kolonista i na njima je da čuvaju sećanje na zavičaj, na mesta iz kojih su došli u Vojvodinu. Zato i ova manifestacija ima i širi opšti značaj, deo je opšteg mozaika kojim čuvamo kulturu i tradiciju. U ime Pokrajinske vlade i Fonda, obećavam da podrška neće izostati – dodao je Đedović.
Banatsko Veliko Selo bilo je najveće kolonističko selo u Banatu. Ovde su doseljene 674 porodice sa 4.322 člna. Među njima su bili: 984 borca, 101 nosilac Spomenice, 302 invalida i 152 dece – ratne siročadi. Prvih meseci hranili su se na zajedničkom kazanu. Kasnije su dobijali po jednu kravu na dve ili tri porodice. Ovo mesto bilo je proglašeno za prvo socijalističko selo u Jugoslaviji, ispričao je, između ostalog, istoričar, Dušan Dejanac, autor dokumentarnog filma sa živim svedočenjima kolonizovanih, koji je emitovan večeras.
U programu pod nazivom „Živećemo, dašta ćemo!“ nastupili su đaci OŠ „Slavko Rodić“, prvi i drugi ansambl i muška i ženska pevačka grupa KUD-a „Marija Bursać“, i solisti, instrumentalisti, Milan i Vid Vašalić.
U holu Doma kulture bile su izložene slike na temu kolonizacije sa ovogodišnje Likovne kolonije „Dušan Kerkez Džev“. Godišnjica kolonizacije pripremljena je uz podršku Grada i Pokrajine i u organizaciji Mesne zajednice.
