najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ na oglednom polju „Kinđa“, sutra (četvrtak) organizuje „Dan polja strnih žita“. Ovo je prilika da se na jednom mestu susretnu poljoprivrednici, stručnjaci, predstavnici semenarskih kuća, kao i da pogledaju hibride pšenice, ječma i uljane repice, među kojima ima i novih sorti.
Okupljanje je zakazano za 10 sati, posle čega će biti organizovan obilazak terena pod pomenutim kulturama. Nakon toga predviđeno je vreme za diskusiju.
Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ na oglednom polju „Kinđa“, organizovala je „Dan polja kukuruza i suncokreta“.
Na jednom mestu sreli su se poljoprivrednici, stručnjaci, predstavnici semenarskih kuća, koji su obišli hibride kukuruza i suncokreta, među kojima ima i novih sorti.
-Stanje useva u severnom Banatu je loše – naveo je Zoran Simić, savetodavac PSS. –Žetva suncokreta završena je na oko 30 odsto zasnovanih površina sa prinosom manjim do 70 odsto u odnosu na višegodišnji prosek i prinos se kreće od 500 do 1.500 kilograma po hektaru. Nadamo se da će preostali suncokret imati nešto bolji prinos kako bi se ublažio deficit. Vremenske prilike nisu odgovarala ni kukuruzu, u junu nismo imali padavina, a tokom jula je bilo 37, 38 litara po kvadratu u osam dana. Efektivnih padavina nije bilo, a prosečna temperatura bila je 24,1 stepen. Sve pomenuto prouzrokovalo je lošu oplodnju i nalivanje zrna. Sva su očekivanja da će kukuruza biti ispod tri tone po hektaru ove godine.
Poljoprivrednik Miloš Jović radi 100 hektara svoje zemlje i vrlo malo arende jer se proteklih godina zakup ne isplati. Svega šest jutara je pod kukuruzom, a ostatak je suncokret i pšenica.
-Kukuruza će biti jako malo u tragovima, suncokret smo počeli da kosimo i prinos je loš. I pšenica je podbacila, imali smo prinos ispod višegodišnjeg proseka. Ove godine prvi put sam na 1,5 jutru zasnovao sirak. Još ga nisam kosio, pa ne mogu još uvek da kažem da li je isplativ. Naredne godine planiram i parcele pod uljanom repicom. Ove godine država je isplatila povraćaj za seme i ostaje dilema da li će tako biti i naredne godine – naveo je Jović.
U gazdinstvu Milana Bogojević iz Novih Kozaraca primarno je stočarstvo koje se takođe oslanja na ratarske kulture.
-Radim petnaestak hektara zemlje i ova godina je izrazito sušna. Kukuruz je katastrofalan, a prinosi suncokreta ni najmanje ne obećavaju. Imam 80 ovaca rase il de frans i iako imam u planu širenje, sačekaću. Usled lošeg roda kukuruza, trpiće i stočarstvo u celini. Dogodine moramo razmišljati o navodnjavanju ili pak o drugim kulturama – saznajemo od Bogojevića.
Ervin Čikoš iz Ruskog Sela takođe je počeo sa žetvom suncokreta.
-Prinosi suncokreta su očajni. Kada je reč o kukuruzu oni kojim imaju svoj kombajn braće ga. Ko nema svoju mehanizaciju, po meni, bolje da nađe jeftinije rešenje, da zaore ostatke. Plaćanje berbe uvećaće troškove i minus kada govorimo o kukuruzu. Još uvek se ne zna cena prolećnih kultura i smatram da suncokret ne bi trebao da bude ispod 50, 60 dinara po kilogramu. Sa druge strane kukuruza nema i nijedna cena ne može da pokrije gubitak – zaključio je Čikoš.
Danu polja prisustvovao je i Zoltan Tot, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu koji je pozvao okupljene proizvođače da konkurišu za sredstva koja se izdvajaju na konkursima. I Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj podseća da je lokalna samouprava dodeljuje subvencije poljoprivrednicima.
-Imamo 13 mera za koje je izdvojeno više od 13 miliona dinara. Do sada je podneto 300 zahteva i prošle nedelje već smo počeli da isplaćujemo sredstva za ona gazdinstva koja su ispunjavala uslove. Posebno bih istakla meru koja se odnosi na mlade poljoprivrednike za koju je opredeljen najveći maksimalni iznos od 300.000 dinara. Od ove godine pored mladih na selima, mogu da konkurišu i proizvođači iz grada. Cilj svih konkursa je da pomognemo poljoprivrednicima da unaprede proizvodnju i da im olakšamo tešku godinu – istakla je Miroslava Narančić.
Od septembra prošle godine do danas palo je 488 litara kiše, dok je višegodišnji prosek 533 vodenog taloga po kvadratnom metru. I sam raspored padavina bio je loš što je i glavni uzrok lošeg roda okopavina. Šećerna repa takođe će imati prepolovljen prinos.
Na oglednom polju pored više od stotinu hibrida kukuruza i 67 suncokreta, bilo je i dvadesetak hibrida soje. Pokazalo se da su kasniji rokovi setve bolji jer je izbegnuta junska suša.
Na teritoriji koju pokriva Poljoprivredna stručna služba, Kikindu i Novi Kneževac, kukuruz je i dalje dominantan i zauzima oko 26.000 hektara, dok je suncokreta 17.000 hektara. Pšenice je bilo na oko 22.000 hektara.
A.Đ.
Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ na oglednom polju „Kinđa“, u četvrtak organizujee „Dan polja kukuruza i suncokreta“. Ovo je prilika da se na jednom mestu susretnu poljoprivrednici, stručnjaci, predstavnici semenarskih kuća, kao i da pogledaju hibride kukuruza i suncokreta, među kojima ima i novih sorti.
Okupljanje je zakazano za 10 sati, posle čega će biti organizovan obilazak terena pod pomenutim kulturama. Nakon toga predviđeno je vreme za diskusiju.
Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ organizovala je Dan polja strnih žita i obilazak makro ogleda ozimih strnina na oglednom polju „Topola“. Ovo je bila prilika da se na jednom mestu susretnu poljoprivrednici, stručnjaci, predstavnici semenarskih kuća, i da pogledaju stare i nove sorte jesenjih kultura. Predstavljena je 61 sorta pšenice, među kojima je 11 novih sorti, 11 sorti ječma, od kojih su dve nove i tri sorte tritikalea.
-Pšenica se nalazi u mlečno-voštanoj zrelosti, a rane sorte ječma su u punoj zrelosti. Na lakšim, peskovitim terenima žetva ranijih rokova ječma počeće do kraja nedelje, dok će skidanje pšenice započeti za deset do 15 dana – saznajemo od savetodavca PSS Zorana Simića. – Za ozime kulture godina je bila povoljna, do početka juna. Suv april nadoknadile su majske kiše, a ono što je „bacilo“ senku na proizvodnju su visoke temperature u junu koje su skratile vegetaciju za desetak dana. Moj savet poljoprivrednicima je da sačekaju da padne vlaga, a kod ječma će biti problema s obzirom na to da je najveći deo parcela pod ovom kulturom polegao.
Pod ozimim strninama je 20 do 25 odsto više njiva u odnosu na prošlu godinu. Pšenice ima više na uštrb, najpre kukuruza, a potom i suncokreta.
-Ove godine očekujem za desetak procenata veći prinos u odnosu na prošlu godinu. Prošle godine na oglednim poljima imali smo prinos između 5,5 i 7,3 tone po hektaru, a ove očekujem između šest i osam tona po hektaru.
Branislav Kockar, poljoprivrednik pod pšenicom ima 400 hektara što je za deset odsto više nego prošle godine.
-Osim pšenice zasnovali smo i uljanu repicu, a smanjene su površine pod kukuruzom. Očekujem dobar rod, bolji nego 2024. godine i već za deset dana počećemo žetvu ranih sorti. Cena se još uvek ne zna. Licitira se sa cenom od 18, 19 dinara za kilogram, a ne bi trebala da bude manja od 20 dinara kako bi bili na pozitivnoj nuli. Firma „Kaldarica“ u kojoj sam direktor, ove godine otkupiće oko 30.000 tona pšenice – naveo je Kockar
Direktor PSS Mladen Đuran podsetio je da je kikindska jedna od retkih poljoprivrednih službi koji već više od dve decenije u kontinuitetu organizuje Dan polja.
-Pored toga što poljoprivrednici mogu da pogledaju ogledna polja, imaju priliku i da se edukuju, ali i da uporede različite sorte i hibride. To je od višestrukog značaja jer im pomaže u budućoj proizvodnji. Zadovoljni smo posetom proizvođača, ali i sortimentom koji smo prikazali– zaključio je Đuran.
U kikindskom ataru pod pšenicom je oko 17.000 hektara, ječma ima na oko 3.000, dok je i uljana repica zastupljena na oko 3.000 hektara.
PODRŠKA GRADA
Lokalna samouprava i ove godine pomaže lokalne poljoprivrednike i ove godine obezbeđena su sredstva za subvencije subvencije, rekao je član Gradskog veća Đorđe Tešin koji je prisustvovao ovoj manifestaciji.
-Lokalna samouprava je partner poljoprivrednicima i novac koji se izdvaja za cilj ima unapređenje proizvodnje. Na nama je pomognemo mala i srednja gazdinstva koja će kupiti deo opreme, mehanizacije,plastenike, postaviti sistem za navodnjavanje, osigurati useve i slično. Tu smo i da pružimo podršku Poljoprivrednoj stručnoj službi – napomenuo je Tešin.
A.Đ.
Rod pšenice biće umanjen, a žetva ozimih kultura će biti završena u vreme kada je ranijih godina počinjala, zaključak je tradicionalnog Dana polja ozimih strnina u organizaciji Poljoprivredne stručne službe „Kikinda“. Na oglednom polju poljoprivrednici, stručnjaci, predstavnici semenarskih kuća imali su priliku da vide kako je vremenske (ne) prilike podnela 61 sorta pšenice, od kojih je trećina nova, 14 sorti ječma, četiri sorte tritikalea. Ove godine na oglednom polju uočljiva je jasna razlika koje sorte dobro podnose sušu i nestabilne klimatske uslove.
Iako će prinosi varirati od njive do njive, zaključak je da će za 30 odsto biti niži u odnosu na prošlu godinu. Tako se očekuje da će ječma biti maksimalno do šest tona po hektaru, jer on bolje reaguje na sušu, dok će pšenice biti u proseku tri do četiri tone po hektaru.
-Žetva ječma je počela, a za desetak dana očekuje se da započne ozbiljnije košenje pšenice. Do tada će se žito žnjeti sporadično na parcelama koje su na peskovitom tlu i lošijeg kvaliteta – precizira Zoran Simić, savetodavac PSS.
Pored umanjenog roda, poljoprivrednici se, i ove godine, žale na cenu koja je trenutno od 22 do 23 dinara za kilogram žita ovogodišnjeg roda.
-Još uvek nisam počeo sa žetvom. Očekujem da će prvi otkosi pasti za desetak dana. Pod pšenicom imamo oko 70 jutara i ono što joj je obeležje je da je suva. Kiša je stigla, ali kasno i zrno se nije nalilo. Ne očekujem da prinos bude više od tri tone po jutru, a prošle godine bio je od četiri do pet tona. Cena, o kojoj se trenutno govori je niska. Zbog nižeg prinosa mi smo u gubitku – naveo je poljoprivrednik Kikinde Ivan Jović.
Milan Bogojević iz Novih Kozaraca dodaje da je kiša koja je pala poboljšala stanje na njegovoj parceli.
-I pored toga prinos će biti desetkovan i verovatno će prinos biti do tri po jutru. Cenu još uvek ne znamo, predviđa se da će biti do 23 dinara, a po mojoj proceni minimalna cena koja bi morala biti je 25, 26 dinara za kilogram. Ona bi koliko-toliko pokrila gubitke odnosno ulaganja – saznajemo od Bogojevića.
Lokalna samouprava i ove godine pomaže lokalne poljoprivrednike i ove godine obezbeđeno je 15, 2 miliona dinara za subvencije, rekao je član Gradskog veća Ljuban Sredić koji je prisustvovao ovoj manifestaciji.
-Imamo 18 mera i kod pojedinih su predviđena sredstva skoro utrošena. To pokazuje da je našim poljoprivrednicima značajna podrška grada i novac koji se izdvaja za unapređenje proizvodnje. Cilj je da pomognemo mala i srednja gazdinstva koja će kupiti deo opreme, mehanizacije,plastenike, postaviti sistem za navodnjavanje, osigurati useve i slično. Svake godine sve je više zainteresovanih za konkurs, a mere koje sufinansiramo, donosimo u dogovoru sa proizvođačima – napomenuo je Sredić.
Direktor PSS Mladen Đuran podsetio je da je kikindska jedna od retkih poljoprivrednih službi koji već više od dve decenije u kontinuitetu organizuje Dan polja. Godina je specifična sa toplotnim „udarima“ tokom proleća, tako da će ostati upamćena po tome da su prvi otkosi pali već u maju i da će biti završena u vreme kada je, ranijih godina počinjala zaključio je Đuran.
U kikindskom ataru pod pšenicom je oko 16.000 hektara, ječma ima na oko 2.000, dok je uljana repica zastupljena na oko 3.000 hektara, na uštrb hlebnog zrna koje je ranijih godine bilo zasnovano na većim površinama.
A.Đ.
