најчитанији портал Севернобанатског округа
Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ на огледном пољу „Кинђа“, сутра (четвртак) организује „Дан поља стрних жита“. Ово је прилика да се на једном месту сусретну пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа, као и да погледају хибриде пшенице, јечма и уљане репице, међу којима има и нових сорти.
Окупљање је заказано за 10 сати, после чега ће бити организован обилазак терена под поменутим културама. Након тога предвиђено је време за дискусију.
Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ на огледном пољу „Кинђа“, организовала је „Дан поља кукуруза и сунцокрета“.
На једном месту срели су се пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа, који су обишли хибриде кукуруза и сунцокрета, међу којима има и нових сорти.
-Стање усева у северном Банату је лоше – навео је Зоран Симић, саветодавац ПСС. –Жетва сунцокрета завршена је на око 30 одсто заснованих површина са приносом мањим до 70 одсто у односу на вишегодишњи просек и принос се креће од 500 до 1.500 килограма по хектару. Надамо се да ће преостали сунцокрет имати нешто бољи принос како би се ублажио дефицит. Временске прилике нису одговарала ни кукурузу, у јуну нисмо имали падавина, а током јула је било 37, 38 литара по квадрату у осам дана. Ефективних падавина није било, а просечна температура била је 24,1 степен. Све поменуто проузроковало је лошу оплодњу и наливање зрна. Сва су очекивања да ће кукуруза бити испод три тоне по хектару ове године.
Пољопривредник Милош Јовић ради 100 хектара своје земље и врло мало аренде јер се протеклих година закуп не исплати. Свега шест јутара је под кукурузом, а остатак је сунцокрет и пшеница.
-Кукуруза ће бити јако мало у траговима, сунцокрет смо почели да косимо и принос је лош. И пшеница је подбацила, имали смо принос испод вишегодишњег просека. Ове године први пут сам на 1,5 јутру засновао сирак. Још га нисам косио, па не могу још увек да кажем да ли је исплатив. Наредне године планирам и парцеле под уљаном репицом. Ове године држава је исплатила повраћај за семе и остаје дилема да ли ће тако бити и наредне године – навео је Јовић.
У газдинству Милана Богојевић из Нових Козараца примарно је сточарство које се такође ослања на ратарске културе.
-Радим петнаестак хектара земље и ова година је изразито сушна. Кукуруз је катастрофалан, а приноси сунцокрета ни најмање не обећавају. Имам 80 оваца расе ил де франс и иако имам у плану ширење, сачекаћу. Услед лошег рода кукуруза, трпиће и сточарство у целини. Догодине морамо размишљати о наводњавању или пак о другим културама – сазнајемо од Богојевића.
Ервин Чикош из Руског Села такође је почео са жетвом сунцокрета.
-Приноси сунцокрета су очајни. Када је реч о кукурузу они којим имају свој комбајн браће га. Ко нема своју механизацију, по мени, боље да нађе јефтиније решење, да заоре остатке. Плаћање бербе увећаће трошкове и минус када говоримо о кукурузу. Још увек се не зна цена пролећних култура и сматрам да сунцокрет не би требао да буде испод 50, 60 динара по килограму. Са друге стране кукуруза нема и ниједна цена не може да покрије губитак – закључио је Чикош.
Дану поља присуствовао је и Золтан Тот, помоћник Покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду који је позвао окупљене произвођаче да конкуришу за средства која се издвајају на конкурсима. И Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој подсећа да је локална самоуправа додељује субвенције пољопривредницима.
-Имамо 13 мера за које је издвојено више од 13 милиона динара. До сада је поднето 300 захтева и прошле недеље већ смо почели да исплаћујемо средства за она газдинства која су испуњавала услове. Посебно бих истакла меру која се односи на младе пољопривреднике за коју је опредељен највећи максимални износ од 300.000 динара. Од ове године поред младих на селима, могу да конкуришу и произвођачи из града. Циљ свих конкурса је да помогнемо пољопривредницима да унапреде производњу и да им олакшамо тешку годину – истакла је Мирослава Наранчић.
Од септембра прошле године до данас пало је 488 литара кише, док је вишегодишњи просек 533 воденог талога по квадратном метру. И сам распоред падавина био је лош што је и главни узрок лошег рода окопавина. Шећерна репа такође ће имати преполовљен принос.
На огледном пољу поред више од стотину хибрида кукуруза и 67 сунцокрета, било је и двадесетак хибрида соје. Показало се да су каснији рокови сетве бољи јер је избегнута јунска суша.
На територији коју покрива Пољопривредна стручна служба, Кикинду и Нови Кнежевац, кукуруз је и даље доминантан и заузима око 26.000 хектара, док је сунцокрета 17.000 хектара. Пшенице је било на око 22.000 хектара.
А.Ђ.
Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ на огледном пољу „Кинђа“, у четвртак организујее „Дан поља кукуруза и сунцокрета“. Ово је прилика да се на једном месту сусретну пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа, као и да погледају хибриде кукуруза и сунцокрета, међу којима има и нових сорти.
Окупљање је заказано за 10 сати, после чега ће бити организован обилазак терена под поменутим културама. Након тога предвиђено је време за дискусију.
Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ организовала је Дан поља стрних жита и обилазак макро огледа озимих стрнина на огледном пољу „Топола“. Ово је била прилика да се на једном месту сусретну пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа, и да погледају старе и нове сорте јесењих култура. Представљена је 61 сорта пшенице, међу којима је 11 нових сорти, 11 сорти јечма, од којих су две нове и три сорте тритикалеа.
-Пшеница се налази у млечно-воштаној зрелости, а ране сорте јечма су у пуној зрелости. На лакшим, песковитим теренима жетва ранијих рокова јечма почеће до краја недеље, док ће скидање пшенице започети за десет до 15 дана – сазнајемо од саветодавца ПСС Зорана Симића. – За озиме културе година је била повољна, до почетка јуна. Сув април надокнадиле су мајске кише, а оно што је „бацило“ сенку на производњу су високе температуре у јуну које су скратиле вегетацију за десетак дана. Мој савет пољопривредницима је да сачекају да падне влага, а код јечма ће бити проблема с обзиром на то да је највећи део парцела под овом културом полегао.
Под озимим стрнинама је 20 до 25 одсто више њива у односу на прошлу годину. Пшенице има више на уштрб, најпре кукуруза, а потом и сунцокрета.
-Ове године очекујем за десетак процената већи принос у односу на прошлу годину. Прошле године на огледним пољима имали смо принос између 5,5 и 7,3 тоне по хектару, а ове очекујем између шест и осам тона по хектару.
Бранислав Коцкар, пољопривредник под пшеницом има 400 хектара што је за десет одсто више него прошле године.
-Осим пшенице засновали смо и уљану репицу, а смањене су површине под кукурузом. Очекујем добар род, бољи него 2024. године и већ за десет дана почећемо жетву раних сорти. Цена се још увек не зна. Лицитира се са ценом од 18, 19 динара за килограм, а не би требала да буде мања од 20 динара како би били на позитивној нули. Фирма „Калдарица“ у којој сам директор, ове године откупиће око 30.000 тона пшенице – навео је Коцкар
Директор ПСС Младен Ђуран подсетио је да је кикиндска једна од ретких пољопривредних служби који већ више од две деценије у континуитету организује Дан поља.
-Поред тога што пољопривредници могу да погледају огледна поља, имају прилику и да се едукују, али и да упореде различите сорте и хибриде. То је од вишеструког значаја јер им помаже у будућој производњи. Задовољни смо посетом произвођача, али и сортиментом који смо приказали– закључио је Ђуран.
У кикиндском атару под пшеницом је око 17.000 хектара, јечма има на око 3.000, док је и уљана репица заступљена на око 3.000 хектара.
ПОДРШКА ГРАДА
Локална самоуправа и ове године помаже локалне пољопривреднике и ове године обезбеђена су средства за субвенције субвенције, рекао је члан Градског већа Ђорђе Тешин који је присуствовао овој манифестацији.
-Локална самоуправа је партнер пољопривредницима и новац који се издваја за циљ има унапређење производње. На нама је помогнемо мала и средња газдинства која ће купити део опреме, механизације,пластенике, поставити систем за наводњавање, осигурати усеве и слично. Ту смо и да пружимо подршку Пољопривредној стручној служби – напоменуо је Тешин.
А.Ђ.
Род пшенице биће умањен, а жетва озимих култура ће бити завршена у време када је ранијих година почињала, закључак је традиционалног Дана поља озимих стрнина у организацији Пољопривредне стручне службе „Кикинда“. На огледном пољу пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа имали су прилику да виде како је временске (не) прилике поднела 61 сорта пшенице, од којих је трећина нова, 14 сорти јечма, четири сорте тритикалеа. Ове године на огледном пољу уочљива је јасна разлика које сорте добро подносе сушу и нестабилне климатске услове.
Иако ће приноси варирати од њиве до њиве, закључак је да ће за 30 одсто бити нижи у односу на прошлу годину. Тако се очекује да ће јечма бити максимално до шест тона по хектару, јер он боље реагује на сушу, док ће пшенице бити у просеку три до четири тоне по хектару.
-Жетва јечма је почела, а за десетак дана очекује се да започне озбиљније кошење пшенице. До тада ће се жито жњети спорадично на парцелама које су на песковитом тлу и лошијег квалитета – прецизира Зоран Симић, саветодавац ПСС.
Поред умањеног рода, пољопривредници се, и ове године, жале на цену која је тренутно од 22 до 23 динара за килограм жита овогодишњег рода.
-Још увек нисам почео са жетвом. Очекујем да ће први откоси пасти за десетак дана. Под пшеницом имамо око 70 јутара и оно што јој је обележје је да је сува. Киша је стигла, али касно и зрно се није налило. Не очекујем да принос буде више од три тоне по јутру, а прошле године био је од четири до пет тона. Цена, о којој се тренутно говори је ниска. Због нижег приноса ми смо у губитку – навео је пољопривредник Кикинде Иван Јовић.
Милан Богојевић из Нових Козараца додаје да је киша која је пала побољшала стање на његовој парцели.
-И поред тога принос ће бити десеткован и вероватно ће принос бити до три по јутру. Цену још увек не знамо, предвиђа се да ће бити до 23 динара, а по мојој процени минимална цена која би морала бити је 25, 26 динара за килограм. Она би колико-толико покрила губитке односно улагања – сазнајемо од Богојевића.
Локална самоуправа и ове године помаже локалне пољопривреднике и ове године обезбеђено је 15, 2 милиона динара за субвенције, рекао је члан Градског већа Љубан Средић који је присуствовао овој манифестацији.
-Имамо 18 мера и код појединих су предвиђена средства скоро утрошена. То показује да је нашим пољопривредницима значајна подршка града и новац који се издваја за унапређење производње. Циљ је да помогнемо мала и средња газдинства која ће купити део опреме, механизације,пластенике, поставити систем за наводњавање, осигурати усеве и слично. Сваке године све је више заинтересованих за конкурс, а мере које суфинансирамо, доносимо у договору са произвођачима – напоменуо је Средић.
Директор ПСС Младен Ђуран подсетио је да је кикиндска једна од ретких пољопривредних служби који већ више од две деценије у континуитету организује Дан поља. Година је специфична са топлотним „ударима“ током пролећа, тако да ће остати упамћена по томе да су први откоси пали већ у мају и да ће бити завршена у време када је, ранијих година почињала закључио је Ђуран.
У кикиндском атару под пшеницом је око 16.000 хектара, јечма има на око 2.000, док је уљана репица заступљена на око 3.000 хектара, на уштрб хлебног зрна које је ранијих године било засновано на већим површинама.
А.Ђ.
