dan grada kikinde Arhive | Kikindski portal

Dr Zoltanu Antalu Nagrada grada: Uručena gradska priznanja i pohvale

Jelena Trifunović December 28, 2025

Svečanost povodom Dana grada protekla je u znaku dodele priznanja zaslužnim pojedincima i kolektivima.

Najviše gradsko priznanje, Nagradu grada, koja se dodeljuje za sveobuhvatni doprinos razvoju grada Kikinde, dobio je dr Zoltan Antal, specijalista otorinolaringologije u Opštoj bolnici Kikinda- za izuzetnu stručnost, nesebičnost i posvećenost lekarskom pozivu. Nagradu je zavredeo i zahvaljujući svojoj odgovornosti, profesionalnosti i činjenici da je generacijama sugrađana pristupao sa pažnjom, razumevanjem i humanošću, te je primer istinske službe zajednici.

Posebno priznanje grada Kikinde u oblasti sporta – posthumno je dodeljeno Slobodanu Bokaniću Bodi, za ostvarene rezultate i doprinos razvoju sporta.

Priznanje u oblasti sporta „Nika Mirkov” otišlo je u ruke Aleksi Kockaru, plivaču i Nemanji Miliću, džudisti. Posebno priznanje zaslužilo je Kikindsko konjičko udruženje “Banat” za očuvanje i negovanje konjičkog sporta u Kikindi i DVD Sajan za rezultate u oblasti dobrovoljne zaštite od požara.

Priznanje u oblasti zdravstva „Dr Ranko Petrović” posthumno je dodeljeno doktorki Branislavi Manevskoj, za život posvećen medicini i zdravlju građana Kikinde. Isto priznanje zavredela je i Ljubica Stanarević, medicinska sestra, za doprinos razvoju zdravstva i kontinuiranu brigu o zdravlju građana Kikinde.

Priznanje u oblasti kulture „Jovan Ćirilov” otišlo je u ruke Branislavu Čubrilu Rusu, glumcu kikindskog Narodnog pozorišta, za izuzetan doprinos razvoju kulture i trajni trag u pozorišnom životu Kikinde, a isto priznanje dodeljeno je i NB „Jovan Popović“, povodom 180. godina postojanja i izuzetnog doprinosa razvoju kulture u Kikindi.

Posebno priznanje u oblasti kulture dobila je Senka Udicki, za požrtvovan rad u kulturi i pozorišnoj umetnosti.

Priznanje u oblasti obrazovanja „Dr Pavle Kenđelac” dobile su Ingrida Vojvodić Crnomarković, za poseban doprinos obrazovanju i umetnosti u Kikindi i Dara Beloš, za poseban doprinos obrazovanju generacija dece Kikinde.

Protojerej Nikola Mišković nagrađen je posebnim priznanjem za požrtvovan i plemenit rad sa decom i mladima.

Priznanje „Melanija Nikolić Gajčić” uručeno je Stojanu Bogosavljevu, za humanitarni rad i iskazano dobročinstvo.

Priznanje u oblasti privrede „Mihailo Bon” dodeljeno je Zelenom dragstoru za 30 godina kontinuiranog uspešnog rada i društvenu odgovornost kao i kompaniji Jafa-Banini, za izuzetan doprinos privredi Kikinde.

Zahvalnice su dobili: Braco Azarić za doprinos kulturi, Čedomir Vujanić za doprinos promociji grada Kikinde, potom za iskazanu humanost i herojstvo Dušan Santrač, Nikola Linjački, Nikola Galić, Danijel Dražić, Vuk Kesić, Milan Kesić.

Za izuzetne rezultate u oblasti obrazovanja pohvale su dobili Lena Davidović, Mateja Kosić, Aleksa Tomić i Aleksa Kockar.

Dragan Markovljev dobio je zahvalnicu za dugogodišnji rad sa mladim sportistima, Udruženje Car brothers kao i KAF Mamuti za iskazanu humanost, a Slavko Miškov za dugogodišnje aktivno učešće u akciji «Kutija želja» u ulozi Deda Mraza.

Iza nas je godina ispunjena uspesima i izazovima, istakao je, pozdravljajući okupljene, gradonačelnik Mladen Bogdan.

– Zajedničkim radom i verom u snagu zajednice učinili smo važne korake ka boljem kvalitetu života u našem gradu. Ulagali smo u infrastrukturu, obrazovanje, kulturu, sport, socijalnu zaštitu, vodeći računa o svim sugrađanima. Kikinda je grad dubokih korena i prepoznatljivog identiteta. Vekovima su ga oblikovali lekari, ratari, umetnici, naučnici, prosvetitelji, zanatlije i drugi. Naša je želja da potomcima ostavimo lepšu, bolju i snažniju Kikindu- poručio je gradonačelnik Bogdan.

-Čast mi je da sam među nagrađenima. Svim sugrađanima želim dobro zdravlje i nadam se da ćemo imati što manje posla. Naša medicina zahvaljujući direktorici i svim radnicima pruža svu mogućnost koju zaslužuju građani. Već četiri godine sam u penziji, i očekujemo kadrove koji će popuniti prazninu koju imamo kako bismo doprineli unapređenju zdravstva. Hvala svim dobrim ljudima i svim građanima Kikinde- poručio je dr Antal, zahvaljujući se u ime nagrađenih.

Svečanost su ulepšale učenice Baletske škole, odeljenja u našem gradu.

Odluku o dodeli godišnjih priznanja za 2025. godinu donela je nadležna Komisija za dodelu nagrade Grada i gradskih priznanja na čelu sa Marijanom Mirkov.

(VIDEO) Svečanost povodom Dana grada: Gradonačelnik Nikola Lukač uručio gradska priznanja

Jelena Trifunović December 28, 2022

Kikinda je prvi put status grada dobila, od austrougarske vlasti, 28. decembra 1892. godine. U znak sećanja na taj događaj, obeležava se Dan grada, kada se zaslužnim pojedincima i kolektivima dodeljuju najviša gradska priznanja.

Na svečanosti u Gradskoj kući gradonačelnik Nikola Lukač uručio je priznanja ovogodišnjim laureatima.

– Prošla godina bila je izuzetno teška, međutim zajednički smo prebrodili sve izazove jer smo imali isti cilj – bolju budućnost i bolji život u Kikindi. U novoj godini imamo velika iščekivanja i siguran sam da će to biti najbolja godina do sada. kako bi naša deca mogla da žive u još boljem svetu, najpotrebniji su nam mir i stabilnost. Čestitam dobitnicima nagrada, svi se ponosimo njima. Želim vam svima puno zdravlja, porodične sreće i zajedništvo kako bismo, sigurnim koracima koračali u bolju budućnost – rekao je Lukač, obraćajući se zvanicama.

Novoustanovljenu nagradu „Zaslužni građanin Kikinde“ dobio je bard vojvođanskog melosa, vokalni solista i kantautor Milan Prunić Duma. Za posebne zasluge u razvoju grada dodeljeno je sedam posebnih priznanja i pet pohvala.

U oblasti obrazovanja dodeljena su tri priznanja: Dugogodišnja direktorica OŠ „Vuk Karadžić Olivera Lazić nagrađena je za trajan doprinos razvoju obrazovanja u Kikindi priznanjem „Dr Pavle Kenđelac“, dok su Radovan Dražić i Milan Dragosavac dobitnici posebnih priznanja u oblasti obrazovanja.

Priznanje „Mihael Bon“ dodeljuje se za poseban doprinos razvoju preduzetništva. Ove godine uručeno je porodici Vukić u čijem vlasništvu je, već generacijama, uspešna staklorezačka radnja.

U oblasti zdravstva, priznanje „Dr Ranko Petrović“ dobio je doktor Gojko Ljuboja, priznati hirurg koji je tri i po decenije lečio građane u Opštoj bolnici Kikinda.

Priznanje je odato i u oblasti sporta – ove godine nagradu „Nika Mirkov“ dobio je Ronilački klub „Orka“, za izuzetne rezultate i iskazanu humanost u sportu. Priznanje koje nosi ime Melanije Nikolić Gaičić, za humanitarni rad i iskazano dobročinstvo dodeljeno je Andrijani Gajin, medicinskoj sestri i osnivačici grupe „Mi smo humani Kikinda“, koja prikuplja sredstva za najugroženije sugrađane već osam godina.

Pohvale su dodeljene Udruženju građana „Eš“ – za podsticanje međunarodne saradnje i promociju Kikinde, restoranu „Nacionalna klasa 0230“ i Pekari „Ristevski“ – za iskazanu humanost tokom pandemije Kovid 19, Radovanu Subinu – za promociju gastronomskih specijaliteta Kikinde, i Školi fudbala „Mladi vukovi“ – za promociju sporta i zdravih stilova života.

U ime nagrađenih zahvalio se Milan Prunić Duma. Prunić je, takođe, nastupio u muzičkom delu programa i, uz pratnju tamburaša, izveo svoju autorsku pesmu, „Dobro jutro, Vojvodino“.

Kikinda 28. decembar obeležava kao Dan grada od 2019. godine.

Slavimo Dan grada: Od blatnjavog naselja do grada sa rasvetom, uređenom pijacom, drvoredima, omnibusom…

Jelena Trifunović December 28, 2022

U periodu kada je proglašena za grad sa samostalnim senatom i magistratom 1892. godine, Velika Kikinda imala je oko 23.000 stanovnika. Sa širokim i blatnjavim ulicama, više je ličila na neuređeno selo, nego na grad.

U centru, pokraj pijace, između Kurije i varoške kafane, često se zadržavala velika bara sa ustajalom vodom, a s jeseni i proleća, blato je bilo duboko do kolena. Trotoara i uređenih prelaza na ulicama gotovo da nije ni bilo čak ni u centru. Da bi se prešla ulica, u kišnim danima, prostirala se kukuruzovina ili slama.

Inicijativom opštinskog načelnika, kasnije prvog gradonačelnika Velike Kikinde Riste Telečkog, 1891. godine podignut je zajam u visini od 100.000 forinti, zahvaljujući kom su kaldrmisane glavne ulice, iskopani novi arterski bunari, dograđena opštinska kuća. Iste godine 1891, počela je izgradnja nove jednospratne gradske kuće, koja je završena 1894. godine.

Zanimljiv podatak je da se prvi bicikl na ulicama Kikinde pojavio 1894. godine, kao novo prevozno sredstvo posebno pogodno za ravničarske krajeve. Saobraćajni propisi, međutim, nisu postojali sve do 1896.

Prvi gradonačelnik Kristifor Rista Telečki (1844-1914) bio je advokat, ali je kao političar često bio na važnim funkcijama. Takođe, bio je jedan od osnivača Narodne privredne banke, poslanik na Ugarskom saboru, osnovao je Crveni krst u Kikindi, bio predsednik crkvene opštine.

Velike komunalne probleme rešavao je njegov naslednik na toj funkciji Živko Bogdan, advokat i doktor prava. Gradonačelnik Velike Kikinde bio je od 1895. do 1910. godine, kada je Kikinda i poprimila glavna obeležja uređenog grada. Godine 1896. izgrađeno je 23.420 m2 kaldrme, uređena je pijaca, zasađeni drvoredi lipa u glavnoj ulici, pošumljeno vašarište, velika pažnja je posvećena kišnoj kanalizaciji i gradnji prelaza, jendeka, trotoara. Iste godine industrijalac Bon je sproveo struju u svojoj gostioni, ali je bio obavezan od strane vlasti da postavi dve sijalice i na pijaci.

Na ulicama Kikinde 1896. godine pojavio se omnibus. Uvedena je prva linija javne rasvete od trga do parnog mlina. Izbušeno je osam arterskih bunara po frtaljima. Većina ulica dobila je nazive 1898, a godinu dana kasnije sagrađena je Suvača na uglu Nemanjine i Moravske.

Na prelazu iz XIX u XX vek grade se mnogi objekti građanske i stilske arhitekture koji danas čine prepoznatljivo graditeljsko nasleđe. Kikinda sve više liči na grad, a početkom XX veka ubraja se među najbogatije gradove Banata. Njena imovina procenjena je na 5,8 miliona kruna.

Zanimljive detalje iz biografije dva velikokikindska gradonačelnika beleži istoričar Vladislav Vujin u knjizi „Kaži prstom- Velika Kikinda kroz novinske oglase i reklame”.

Horovođa „Gusala” komponovao marš u čast gradonačelnika

Tolingerov naslednik na mestu horovođe „Gusala“, Čeh Hranislav Hartl komponovao je za klavir „Marš Riste Telečkog“ u čast velikokikindskog gradonačelnika koji je u julu 1896. godine od cara Franje Josifa odlikovan mađarskim krunisanim zlatnim krstom. Orden je Risti Telečkom uručio zamenik župana Torontalske županije dr Lajoš Delimanić, a posle ceremonije upriličen je banket.
Inače, kako je zabeležila tadašnja štampa, partitura je mogla da se kupi u školskoj zgradi, a prihod je bio namenjen sirotinjskom fondu.

Živko od Iđoša

Jedan od najistaknutijih gradonačelnika u istoriji Kikinde Živko Bogdan rođen je u Iđošu 1853. godine. Kao poslanik Ugarskog sabora 1912.godine, od cara Franje Josifa dobio je plemstvo i porodični grb. Postao je Bogdan de Tiszahegyes Zsivko to jest Živko Bogdan od Iđoša. Titulu je posle njegove smti nosio njegov sin Ivan, mađarski diplomata. Živko Bogdan je umro 1913. u Budimpešti. Sahranjen je na Melinom groblju.