dan grada kikinde

наградјени

Свечаност поводом Дана града протекла је у знаку доделе признања заслужним појединцима и колективима.

Највише градско признање, Награду града, која се додељује за свеобухватни допринос развоју града Кикинде, добио је др Золтан Антал, специјалиста оториноларингологије у Општој болници Кикинда- за изузетну стручност, несебичност и посвећеност лекарском позиву. Награду је завредео и захваљујући својој одговорности, професионалности и чињеници да је генерацијама суграђана приступао са пажњом, разумевањем и хуманошћу, те је пример истинске службе заједници.

Посебно признање града Кикинде у области спорта – постхумно је додељено Слободану Боканићу Боди, за остварене резултате и допринос развоју спорта.

Признање у области спорта „Ника Мирков” отишло је у руке Алекси Коцкару, пливачу и Немањи Милићу, џудисти. Посебно признање заслужило је Кикиндско коњичко удружење “Банат” за очување и неговање коњичког спорта у Кикинди и ДВД Сајан за резултате у области добровољне заштите од пожара.

Признање у области здравства „Др Ранко Петровић” постхумно је додељено докторки Бранислави Маневској, за живот посвећен медицини и здрављу грађана Кикинде. Исто признање завредела је и Љубица Станаревић, медицинска сестра, за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана Кикинде.

Признање у области културе „Јован Ћирилов” отишло је у руке Браниславу Чубрилу Русу, глумцу кикиндског Народног позоришта, за изузетан допринос развоју културе и трајни траг у позоришном животу Кикинде, а исто признање додељено је и НБ „Јован Поповић“, поводом 180. година постојања и изузетног доприноса развоју културе у Кикинди.

Посебно признање у области културе добила је Сенка Удицки, за пожртвован рад у култури и позоришној уметности.

Признање у области образовања „Др Павле Кенђелац”  добиле су Ингрида Војводић Црномарковић, за посебан допринос образовању и уметности у Кикинди и Дара Белош, за посебан допринос образовању генерација деце Кикинде.

Протојереј Никола Мишковић награђен је посебним признањем за пожртвован и племенит рад са децом и младима.

Признање „Меланија Николић Гајчић” уручено је Стојану Богосављеву, за хуманитарни рад и исказано доброчинство.

Признање у области привреде „Михаило Бон” додељено је Зеленом драгстору за 30 година континуираног успешног рада и друштвену одговорност као и компанији Јафа-Банини, за изузетан допринос привреди Кикинде.

Захвалнице су добили: Брацо Азарић за допринос култури, Чедомир Вујанић за допринос промоцији града Кикинде, потом за исказану хуманост и херојство Душан Сантрач, Никола Лињачки, Никола Галић, Данијел Дражић, Вук Кесић, Милан Кесић.

За изузетне резултате у области образовања похвале су добили Лена Давидовић, Матеја Косић, Алекса Томић и Алекса Коцкар.

Драган Марковљев добио је захвалницу за  дугогодишњи рад са младим спортистима, Удружење Цар бротхерс као и КАФ Мамути за исказану хуманост, а Славко Мишков за дугогодишње активно учешће у акцији «Кутија жеља» у улози Деда Мраза.

Иза нас је година испуњена успесима и изазовима, истакао је, поздрављајући окупљене, градоначелник Младен Богдан.

– Заједничким радом и вером у снагу заједнице учинили смо важне кораке ка бољем квалитету живота у нашем граду. Улагали смо у инфраструктуру, образовање, културу, спорт, социјалну заштиту, водећи рачуна о свим суграђанима. Кикинда је град дубоких корена и препознатљивог идентитета. Вековима су га обликовали лекари, ратари, уметници, научници, просветитељи, занатлије и други. Наша је жеља да потомцима оставимо лепшу, бољу и снажнију Кикинду- поручио је градоначелник Богдан.

-Част ми је да сам међу награђенима. Свим суграђанима желим добро здравље и надам се да ћемо имати што мање посла. Наша медицина захваљујући директорици и свим радницима пружа сву могућност коју заслужују грађани. Већ четири године сам у пензији, и очекујемо кадрове који ће попунити празнину коју имамо како бисмо допринели унапређењу здравства. Хвала свим добрим људима и свим грађанима Кикинде- поручио је др Антал, захваљујући се у име награђених.

Свечаност су улепшале ученице Балетске школе, одељења у нашем граду.

Одлуку о додели годишњих признања за 2025. годину донела је надлежна Комисија за доделу награде Града и градских признања на челу са Маријаном Мирков.

 

ИМГ_2659 (Ларге)

Кикинда је први пут статус града добила, од аустроугарске власти, 28. децембра 1892. године. У знак сећања на тај догађај, обележава се Дан града, када се заслужним појединцима и колективима додељују највиша градска признања.

На свечаности у Градској кући градоначелник Никола Лукач уручио је признања овогодишњим лауреатима.

– Прошла година била је изузетно тешка, међутим заједнички смо пребродили све изазове јер смо имали исти циљ – бољу будућност и бољи живот у Кикинди. У новој години имамо велика ишчекивања и сигуран сам да ће то бити најбоља година до сада. како би наша деца могла да живе у још бољем свету, најпотребнији су нам мир и стабилност. Честитам добитницима награда, сви се поносимо њима. Желим вам свима пуно здравља, породичне среће и заједништво како бисмо, сигурним корацима корачали у бољу будућност – рекао је Лукач, обраћајући се званицама.

Новоустановљену награду „Заслужни грађанин Кикинде“ добио је бард војвођанског мелоса, вокални солиста и кантаутор Милан Прунић Дума. За посебне заслуге у развоју града додељено је седам посебних признања и пет похвала.

У области образовања додељена су три признања: Дугогодишња директорица ОШ „Вук Караџић Оливера Лазић награђена је за трајан допринос развоју образовања у Кикинди признањем „Др Павле Кенђелац“, док су Радован Дражић и Милан Драгосавац добитници посебних признања у области образовања.

Признање „Михаел Бон“ додељује се за посебан допринос развоју предузетништва. Ове године уручено је породици Вукић у чијем власништву је, већ генерацијама, успешна стаклорезачка радња.

У области здравства, признање „Др Ранко Петровић“ добио је доктор Гојко Љубоја, признати хирург који је три и по деценије лечио грађане у Општој болници Кикинда.

Признање је одато и у области спорта – ове године награду „Ника Мирков“ добио је Ронилачки клуб „Орка“, за изузетне резултате и исказану хуманост у спорту. Признање које носи име Меланије Николић Гаичић, за хуманитарни рад и исказано доброчинство додељено је Андријани Гајин, медицинској сестри и оснивачици групе „Ми смо хумани Кикинда“, која прикупља средства за најугроженије суграђане већ осам година.

Похвале су додељене Удружењу грађана „Еш“ – за подстицање међународне сарадње и промоцију Кикинде, ресторану „Национална класа 0230“ и Пекари „Ристевски“ – за исказану хуманост током пандемије Ковид 19, Радовану Субину – за промоцију гастрономских специјалитета Кикинде, и Школи фудбала „Млади вукови“ – за промоцију спорта и здравих стилова живота.

У име награђених захвалио се Милан Прунић Дума. Прунић је, такође, наступио у музичком делу програма и, уз пратњу тамбураша, извео своју ауторску песму, „Добро јутро, Војводино“.

Кикинда 28. децембар обележава као Дан града од 2019. године.

 

Велика Кикинда

У периоду када је проглашена за град са самосталним сенатом и магистратом 1892. године, Велика Кикинда имала је око 23.000 становника. Са широким и блатњавим улицама, више је личила на неуређено село, него на град.

У центру, покрај пијаце, између Курије и варошке кафане, често се задржавала велика бара са устајалом водом, а с јесени и пролећа, блато је било дубоко до колена. Тротоара и уређених прелаза на улицама готово да није ни било чак ни у центру. Да би се прешла улица, у кишним данима, простирала се кукурузовина или слама.

Иницијативом општинског начелника, касније првог градоначелника Велике Кикинде Ристе Телечког, 1891. године подигнут је зајам у висини од 100.000 форинти, захваљујући ком су калдрмисане главне улице, ископани нови артерски бунари, дограђена општинска кућа. Исте године 1891, почела је изградња нове једноспратне градске куће, која је завршена 1894. године.

Занимљив податак је да се први бицикл на улицама Кикинде појавио 1894. године, као ново превозно средство посебно погодно за равничарске крајеве. Саобраћајни прописи, међутим, нису постојали све до 1896.

Први градоначелник Кристифор Риста Телечки (1844-1914) био је адвокат, али је као политичар често био на важним функцијама. Такође, био је један од оснивача Народне привредне банке, посланик на Угарском сабору, основао је Црвени крст у Кикинди, био председник црквене општине.

Велике комуналне проблеме решавао је његов наследник на тој функцији Живко Богдан, адвокат и доктор права. Градоначелник Велике Кикинде био је од 1895. до 1910. године, када је Кикинда и попримила главна обележја уређеног града. Године 1896. изграђено је 23.420 м2 калдрме, уређена је пијаца, засађени дрвореди липа у главној улици, пошумљено вашариште, велика пажња је посвећена кишној канализацији и градњи прелаза, јендека, тротоара. Исте године индустријалац Бон је спровео струју у својој гостиони, али је био обавезан од стране власти да постави две сијалице и на пијаци.

На улицама Кикинде 1896. године појавио се омнибус. Уведена је прва линија јавне расвете од трга до парног млина. Избушено је осам артерских бунара по фртаљима. Већина улица добила је називе 1898, а годину дана касније саграђена је Сувача на углу Немањине и Моравске.

На прелазу из XИX у XX век граде се многи објекти грађанске и стилске архитектуре који данас чине препознатљиво градитељско наслеђе. Кикинда све више личи на град, а почетком XX века убраја се међу најбогатије градове Баната. Њена имовина процењена је на 5,8 милиона круна.

Занимљиве детаље из биографије два великокикиндска градоначелника бележи историчар Владислав Вујин у књизи „Кажи прстом- Велика Кикинда кроз новинске огласе и рекламе”. 

Хоровођа „Гусала” компоновао марш у част градоначелника

Толингеров наследник на месту хоровође „Гусала“, Чех Хранислав Хартл компоновао је за клавир „Марш Ристе Телечког“ у част великокикиндског градоначелника који је у јулу 1896. године од цара Фрање Јосифа одликован мађарским крунисаним златним крстом. Орден је Ристи Телечком уручио заменик жупана Торонталске жупаније др Лајош Делиманић, а после церемоније уприличен је банкет.
Иначе, како је забележила тадашња штампа, партитура је могла да се купи у школској згради, а приход је био намењен сиротињском фонду.

Живко од Иђоша

Један од најистакнутијих градоначелника у историји Кикинде Живко Богдан рођен је у Иђошу 1853. године. Као посланик Угарског сабора 1912.године, од цара Фрање Јосифа добио је племство и породични грб. Постао је Богдан де Тисзахегyес Зсивко то јест Живко Богдан од Иђоша. Титулу је после његове смти носио његов син Иван, мађарски дипломата. Живко Богдан је умро 1913. у Будимпешти. Сахрањен је на Мелином гробљу.

error: Content is protected !!