čitanje

vlasta-cenic-biblioteka

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ данас није било тишине – бар не оне уобичајене. Уместо ње, простором су одзвањали смех, песма и радознала питања најмлађих, који су са одушевљењем дочекали госта – дечјег писца Власту Ценића.

Ценић није од оних аутора који стоје иза књиге – он је улази у њу заједно са децом. Током радионице, малишани су постали део „царевине стилских фигура“, света у којем речи нису само средство, већ игра, осећај и лепота. Писац им је причао, рецитовао, постављао питања, али и пажљиво слушао њихове одговоре, памтио имена и сваком детету прилазио са искреном пажњом.

Како каже, управо је то суштина његовог рада.

-Овај свет је пун сурових речи, а гладан је лепих. Моја књига о царевини стилских фигура учи децу да мисле позитивно, лепо говоре и пронађу те лепе речи – поручио је Ценић.

Иако је иза њега већ био богат дан – радионице у Банатској Тополи и Мокрину – умор се није могао ни наслутити. Напротив, енергија, ведрина и топлина којом је зрачио јасно су показивали колико воли оно што ради.

-Пишем за децу јер желим да не остарим, да вечно будем дете. Сећање на детињство је моја највећа инспирација – открио је писац, који иза себе има чак 42 године рада у просвети.

Малишани су на ову енергију одговорили онако како само деца умеју – искрено и без задршке. Са пажњом су слушали, смејали се, певали и радо учествовали у разговору. За неке је ово био и први корак ка откривању света књига.

-Волим помало да читам, али још немам омиљену књигу. Надам се да ћу је после ове радионице пронаћи – рекла је ученица трећег разреда ОШ „Ђура Јакшић“, Јана Чолић, не кријући узбуђење.

Ценић истиче да се деца данас јесу променила у неким аспектима, али не у и својој суштини.

-Деца су увек иста у својој радозналости, али су данас нестрпљивија. Навикла су на брзину, на садржаје „на клик“. Зато је на нама да се прилагодимо и да им књижевност учинимо занимљивијом и ближом – објаснио је он.

Кључ за развијање љубави према читању, додаје, лежи у средини у којој дете одраста.

-Породица, школа и библиотека – то је свето тројство. Ако дете не види књигу код куће, ако га школа не подстакне и ако га библиотека не усмери, остаје ускраћено за нешто веома важно.

Да су овакви сусрети драгоцени, потврђују и у библиотеци. Вршилац дужности директора, Дуња Бркин Трифуновић, истакла је да је ово прво гостовање Ценића у кикиндској библиотеци и да је избор био више него оправдан.

-Позвали смо га јер одлично ради са децом и веома је инспиративан. Деца воле директан контакт са писцима и трудимо се да им то омогућимо – навела је она, најављујући и нове активности у наредном периоду, почевши од Светског дана књиге у четвртак.

Т. Д.

studenti

Студенти генерације Z све чешће долазе на америчке универзитете без вештине читања дужих текстова, показују најновији подаци. Чињеница да млади не читају и немају способност разумевања сложених текстова у академском окружењу покреће питања о будућности високог образовања и стручности нових дипломаца.

На америчким факултетима, млади рођени између 1997. и 2012. године све чешће не испуњавају очекиване стандарде у читању и разумевању академских текстова. Према извештају часописа Fortune, скоро половина Американаца није прочитала ни једну књигу током 2025. године, а читање књига у САД пало је за око 40 одсто у последњих десет година. Млади од 18 до 29 година годишње прочитају у просеку 5,8 књига, што је значајно мање у односу на старије генерације.

У академском контексту, професори са различитих универзитета у САД указују да студенти имају тешкоће са читањем и разумевањем сложенијих текстова и задатака. Неки предавачи су сведочили да су приморани да укључе читање наглас у наставу и посвећују више времена објашњавању основних појмова, јер студенти немају навику или способност да самостално анализирају писане садржаје.

Пад нивоа читања доводи и до прилагођавања наставних метода. Неки универзитети уводе интерактивније приступе, укључујући анализу текста „реч по реч“, групне дискусије и чешће провере разумевања. Циљ је да се подржи развој читања са разумевањем, али критичари упозоравају да ове мере могу резултирати смањењем очекиваних академских стандарда.

Узрок проблема приписује се генералном смањењу интересовања за читање књига у читавој популацији и доминацији дигиталних формата који фаворизују брзо скенирање уместо дубоког читања. Неке студије указују да дигиталне платформе и фокус на кратке форме већину времена замењују традиционално читање, што утиче и на способности неопходне за академски успех.

Стручњаци упозоравају да недостатак вештина дубинског читања може имати последице и ван универзитетских клупа — од смањене критичке анализе информација до изазова у професионалном окружењу где је способност читања и тумачења писаних материјала кључна.

Ово питање је део ширег разговора о образовним навикама и култури читања у дигитално доба, а наставници, истраживачи и институције траже начине да подстакну студената да поново усвоје навике које подржавају дубље разумевање и критичко размишљање.

 

Извор: Српски угао

bibliokamp-(1)

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ до петка траје „Библиокамп“ који је окупио двадесетак деце предшколског и основношколског узраста. Уз забавне игре и дружење млади суграђани пуно тога ће научити. Софија Попов део је овог кампа.

-Радионице су занимљиве и могу да научим пуно тога. Причали смо о Николи Тесли, цртамо, бојимо и читамо. Волим књиге и омиљена ми је „Принцеза на зрну грашка“. И наредне године пројавићу се за библиокамп – сазнали смо од Софије.

Ивана Иветић каже да нема омиљену књигу и да су јој све драге. Редован је посетилац Дечијег позајмног одељења.

-Посебно ми се свидело што смо учили о технологији и како она напредује и развија се. Научила сам да не причам са непознатим људима преко друштвених мрежа, да не отварам мејлове како не би изазвала вирус у рачунару и слично – открила нам је Ивана.

Дуња Бркин Трифуновић, уредница програма Народне библиотеке истиче да је циљ кампа да се деца подстакну да читају, да стварају читалачке навике и вештине.

-Сваки дан кампа има своју тему, а циљ нам је да нашој деци представимо и упознамо их са значајним личностима попут Николе Тесле који је рођен у јулу. На радионицама читамо, а наш циљ је да оно што прочитају деца знају и да интерпретирају. Сва наша деца лако науче да читају, али тешко науче да читају са разумевањем. Поред жеље да деци приближимо књигу, ово је један од видова наше подршке читању. Учесници библиокампа који знају читају свима нама. Имамо и активности попут позоришта сенки и ликовног изражавања – напоменула  је Дуња Бркин Трифуновић.

Са децом, поред Дуње Бркин Трифуновић, ради и Оливера Шушница, библиотекар на Дечијем одељењу.

А.Ђ.

error: Content is protected !!