budžet Arhive | Kikindski portal

Solidna realizacija budžeta u prvih devet meseci: U gradsku kasu slilo se 2,7 milijardi dinara

Aleksandra Djuran November 28, 2025

Na sednici, većinom glasova odbornika, usvojena je odluka o konsolidovanom izveštaju o izvršenju odluke o budžetu od januara do septembra. Ukupna planirana sredstva u 2025. godini su četiri milijarde i 112 hiljada dinara, a za prvih devet meseci realizovano je dve milijarde 773 hiljade dinara odnosno 67 procenata, što je više u odnosu na isti period 2024. Rashodi su iznosili dve milijarde 679 miliona dinara što čini 65 odsto, istakla je pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

-Realizacija budžeta je solidna i procenat od 67 odsto i veći je kod najvažnijih stavki u budžetu. Rudna renta naplaćena je u iznosu od 272 miliona, a prošle godine u istom periodu bila je za devet miliona dinara viša. Investicije su ostvarene u iznosu od preko 317 miliona. Završeni su radovi u slivu Moravske, rekonstrukcija ulice Mihajlo Pupin, krov vrtića „Medenjak“ u Sajanu, dečije igralište preko puta KSC „Jezero“. Uplaćene su i privremene situacije za mini postrojenja za prečišćavanje vode po selima sa preko 20 miliona, završena je sanacija svlačionica u KSC „Jezero“, nastavljeni su radovi u Opštoj bolnici – rekla je Jakšić Kiurski.

Tekuća godina drugačija je u odnosu na sve prethodne, precizirao je prvi čovek grada:

– Bez obzira na sve loše uslove nismo dozvolili da bilo šta u gradu stane, iako je bilo pokušaja da nas uspore. Još jednom pozivam na odgovornost sve one koji su pokušali da nas uspore jer ništa dobro nije proizašlo iz toga.

Podsećajući na ono što je urađeno u 2025. godini gradonačelnik Mladen Bogdan dodao je da očekuje da se očekuje završetak investicije na izgradnji mini postrojenja za prečišćavanje vode na selima, da je u toku sveobuhvatna rekonstrukcija Gimnazije „Dušan Vasiljev“, a isti posao, po okončanju javne nabavke, očekuje se i u školi „Feješ Klara“. Među ulaganjima u obrazovanje istaknuta je rekonstrukcija fasade škole „Vuk Karadžić“, uređenje krova SSŠ „Miloš Crnjanski“, zvučnu izolaciju u OMŠ „Slobodan Malbaški“, kao i sredstva za Tehničku i školu „Sveti Sava“.

-Izgradnja fekalne kanalizacije na Strelištu finansira se sa oko 300 miliona dinara. Radovi su započeti tokom leta i trenutno su u zastoju jer je u toku otklanjanje problema koje stvaraju podzemne vode na ovom terenu. U narednom periodu oni će biti nastavljeni, a mi smo svakodnevno u kontaktu sa nadležnim Ministarstvom – pojasnio je Bogdan i napomenuo da od ove jeseni, zahvaljujući ulaganjima, nema liste čekanja za upis u vrtiće.

Navodeći ulaganja istaknuta je kompletna rekonstrukcija Kulturnog centra i radovi na fasadi ovog objekta, pošumljavanje u gradu i selima, primarna selekcija otpada i dobijanje novih kanti u domaćinstvima, ulaganja u komunalnu infrastrukturu, poljoprivredu, sela, socijalnu zaštitu, zdravstvo, ekologiju.

Odbornici opozicije izneli su primedbe na, kako su rekli, iznetu tvrdnju gradonačelnika da zbog blokada nije bilo više priliva u budžet.

-Oni koji su od svih građana uzeli 260 miliona dinara za nepostojeći put od Iđoša do Ade govore nam kako treba da radimo. Da nismo ulazili u sve pravne postupke oko spornog puta rekli bi da nismo hteli da iskoristimo sva zakonska sredstva. Zapitajte se da li su svi vaši postupci, blokade, pištanje i šištanje, doprineli boljem životu bilo kog građanina Kikinde – odgovorio im je Mladen Bogdan.

A.Đ.

Stanislava Hrnjak, predsednica poslaničke grupe SNS u Skupštini AP Vojvodine: Pokrajinski budžet ostaje razvojni uprkos izazovima

Jelena Trifunović October 26, 2025

AP Vojvodina uprkos izazovima zadržava razvojni kurs, uz povećanja budžeta u ključnim sektorima – poljoprivredi, zdravstvu i privredi, navodi predsednica poslaničke grupe „Aleksandar Vučić- Vojvodina ne sme da stane“ Stanislava Hrnjak u razgovoru za „Komunu“

Na poslednjoj sednici Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine najviše pažnje javnosti izazvao je rebalans budžeta, koji je, kako je istakla Stanislava Hrnjak, predsednica poslaničke grupe Srpske napredne stranke, bio nužan korak zbog smanjenih prihoda od poreza na dobit, ali i pokazatelj odgovorne i transparentne finansijske politike.

– Osnovni razlog za ovaj rebalans jeste smanjenje prihoda od poreza na dobit, što je posledica ekonomskih okolnosti i problema sa Naftnom industrijom Srbije – naglasila je Hrnjak. – Prema zvaničnim podacima, NIS je u 2023. godini ostvario neto dobit od 42 milijarde dinara, dok je u 2024. dobit pala na 23 milijarde, a u prvoj polovini ove godine posluju sa minusom od 3,6 milijardi dinara. Upravo zato smo morali da uskladimo budžet sa realnim kretanjima.

Ona je odbacila navode da je budžet Vojvodine „prepolovljen“, ocenivši takve tvrdnje kao netačne i zlonamerne.
– Istina je da su iz budžeta isključeni samo transferi koji su se odnosili na obrazovanje, jer se sredstva sada direktno uplaćuju krajnjim korisnicima iz republičkog budžeta. Pokrajina više nije posrednik, ali budžet nije smanjen, već racionalizovan – pojasnila je.

Prema podacima koje je iznela, budžet za 2025. godinu iznosi 66,93 milijarde dinara, što je za 2,5 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu, ali uz veći nivo operativnih sredstava.
– U ovoj finansijskoj godini operativna sredstva iznose 55,3 milijarde dinara, što je više nego 2024. godine kada su bila 54 milijarde. To je dokaz da Vojvodina nastavlja da finansira razvojne programe, uprkos usporenom rastu izazvanom spoljnim faktorima, Bez obzira na pokušaje obojene revolucije, rušenje i blokade odnosno štetu koju je to neminovno nanelo Srbiji i AP Vojvodini, vidi se dalji rast – rekla je Hrnjak.

Ona je podsetila da je 2016. godine, kada je Srpska napredna stranka preuzela pokrajinsku administraciju, ukupan budžet iznosio 61 milijardu dinara, od čega je operativni deo bio svega 25 milijardi.

– Danas je taj iznos više nego udvostručen. Imamo 120 odsto više operativnih sredstava nego tada, što govori o snažnom razvoju i stabilnosti pokrajinskih finansija – istakla je Hrnjakova.

Posebno je naglasila sektore koji su dobili veća sredstva u rebalansu.
– Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo sada raspolaže sa 1,2 milijarde dinara više u odnosu na prvobitni plan za 2025. godinu. U oblasti zdravstva budžet je uvećan za 117,5 miliona dinara, privreda je dobila dodatnih 130 miliona, a kultura i informisanje 118 miliona – navela je. – Budžet za poljoprivredu sada iznosi preko 13 milijardi dinara, što je čak šest milijardi više nego u vreme kada je tim resorom upravljala prethodna vlast.

Osvrnuvši se na tok sednice, predsednica poslaničke grupe SNS ocenila je da je deo opozicije pokazao „diletantizam i političku neozbiljnost“, jer su poslanici napustili salu nakon što je predsedavajuća oduzela reč jednom od govornika.
– Umesto argumenata, videli smo performanse, lupanje poslovnikom o klupe i uvrede. To nije politički dijalog, već zloupotreba institucije – istakla je.

U nastavku je podsetila na period kada je „pokrajinska vlast bila u rukama onih koji su zatvorili fabrike i ugasili dva fonda i dve banke zbog korupcije“.

– U vreme kada je Bojan Pajtić bio predsednik Vlade Vojvodine, iz budžeta je nestalo 64 milijarde dinara kroz fiktivne fondove za razvoj i nepostojeće „nove tehnologije”. Danas ti isti ljudi govore o korupciji i kriminalu. Ali građani ne zaboravljaju ko je zatvarao fabrike i ostavljao ljude bez posla. Da ne pominjem Statut koji su doneli i čiju je većinu odredbi Ustavni sud ocenio kao neustavne ili katastrofalnu reformu sudstva gde su na svojim opštinskim odborima birali sudije. Očigledno da ne mogu da se odvoje od autoprojekcije– ukazuje naša sagovornica.

Srpska napredna stranka nastaviće da vodi odgovornu politiku u interesu građana.
– Mi smo predstavnici naroda i čuvari stabilnosti ove zemlje. Nastavljamo putem koji je utemeljio predsednik Aleksandar Vučić – putem rada, napretka i očuvanja Srbije. Mi drugu zemlju nemamo i nećemo dozvoliti da je bilo ko ruši i gazi – poručila je Stanislava Hrnjak, predsednica poslaničke grupe SNS u Skupštini AP Vojvodine.

KAPITALNA ULAGANJA BEZ ZASTOJA

Hrnjakova je naglasila da nijedan važan kapitalni projekat nije obustavljen.
– Ulaganja u infrastrukturu, zdravstvene ustanove, škole i komunalne projekte nastavljaju se prema planiranoj dinamici. Preko Uprave za kapitalna ulaganja obezbeđujemo da nijedna lokalna samouprava ne bude zapostavljena. Pokrajina ima odličnu saradnju sa svih 45 jedinica lokalne samouprave, i taj kontinuitet ćemo održati – poručila je.

PREDSEDNICA POSLANIČKE GRUPE

Stanislava Hrnjak, pored toga što je na čelu Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi, izabrana je za predsednicu poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane“ u Skupštini AP Vojvodine. Ova poslanička grupa ima 62 poslanika.

Tako sada Kikinđani predvode dve najveće poslaničke grupe u Srbiji – u Beogradu i u Novom Sadu. Sugrađanin Milenko Jovanov u drugom je mandatu šef poslaničke grupe SNS u Narodnoj skupštini.

Hrnjakovoj je ovo drugi mandat u pokrajinskom parlamentu. Do sada je bila zamenica predsednika poslaničke grupe SNS. Predsednica je Odbora za zdravstvo, socijalnu politiku, rad, demografsku politiku i društvenu brigu o deci i članica Odbora za propise i Odbora za obrazovanje i nauku.

J. Crnogorac

Drugi upisni rok na Visokoj školi strukovnih studija: Ostala 32 mesta

Aleksandra Djuran September 17, 2025

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vspitača raspisala je konkurs za upis studenata u prvu godinu osnovnih strukovnih studija u drugom upisnom roku.

Na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta ostala su 32 mesta 13 budžetskih i 19 samofinansirajućih. Prijava kandidata je 18. i 19. septembra, a prijemni ispit polaže se 20. Na prijemnom ispitu polaže se test iz opšte kulture i informisanosti.

Školarina za samofinansirajuće studente je 54.000 dinara i može se platiti u ratama.

Zaseda Skupština Grada: Na dnevnom redu rebalans budžeta, izveštaji mesnih zajednica, javnih preduzeća i ustanova

Jelena Trifunović July 31, 2025

Jedanaesta sednica gradske skupštine zakazana je za danas, 31. jul, u 10 sati, a na dnevnom redu je 41 tačka. Odbornici će razmatrati izveštaje o prošlogodišnjem radu i poslovanju devet seoskih mesnih zajednica, kao i izveštaje o radu i poslovanju Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, Narodne biblioteke „Jovan Popović“, Kulturnog centra Kikinda, Narodnog muzeja Kikinda, Narodnog pozorišta Kikinda, Istorijskog arhiva Kikinda, CLPU Tera, Sportskog centra „Jezero“, Turističke organizacije, Centra za stručno usavršavanje.

Skupština će glasati i o izveštajima o radu i poslovanju u 2024. godini Centra za socijalni rad, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite, vaninstitucionalne zaštite Gerontološkog centra i Crvenog krsta Kikinda. Takođe, na dnevnom redu su i odluke o usvajanju godišnjih izveštaja o poslovanju javnih preduzeća, „Kikinda“, „Toplane“ i „Autoprevoza“ za 2024. godinu, uključujući i izveštaje nezavisnih revizora.

Na današnjoj sednici biće razmatrana i Odluka o izmenama i dopunama odluke o budžetu grada za 2025. sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu.

Odbornici će se izjašnjavati i o izmenama programa korišćenja sredstava subvencije za javna preduzeća „Kikinda“ i „Toplana“, i davanju saglasnosti na Statute Biblioteke i Muzeja.

Na dnevnom redu su i Odluka o radnom vremenu ugostiteljskih, zanatskih i trgovinskih objekata, Odluka o merama za zaštitu od buke na teritoriji Grada Kikinde, Odluka o regresiranom i besplatnom prevozu, Odluka o uslovima i načinu sticanja prava na plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinosa za zdravstveno osiguranje za samostalne umetnike, Odluka o izradi izmena i dopuna plana generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde, Odluka o izradi plana detaljne regulacije za područje izgradnje solarnih elektrana „Nicco“ i „Greenco energija“ u katastarskoj opštini Iđoš i donošenje plana detaljne regulacije solarne elektrane „Negawatt solar“ na teritoriji grada Kikinde.

Zaseda gradski parament: O budžetu za narednu godinu

Aleksandra Djuran December 19, 2024

Na 6. sednici Skupštine grada zakazanoj za sutra (petak), između ostalih tačaka, odbornici će razmatrati donošenje Odluke o budžetu za 2025. godinu sa projekcijama na 2026. i 2027. Prihodi i rashodi planirani su na tri milijarde 730 miliona 687 hiljada dinara. Od kapitalnih ulaganja u narednoj godini planirana je rekonstrukcija sistema za prečišćavanje pijaće vode u selima, održavanje putne infrastrukture, implementacija nove rasvete, izgradnja sekundarne mreže atmosferske kanalizacije u delovima ulica Moravska, Jovana Sterije Popovića i Ivana Jakšića, izgradnja vrelovoda sa priključcima u Dositejevoj, adaptacija svlačionica SC „Jezero“ investiciono održavanje krova vrtića u Sajanu.

Razmatraće se i odluke o davanju saglasnosti na program poslovanja JP „Kikinda“, JP „Autoprevoz“, JP „Toplana“, o određivanju područja za upis dece u osnovne škole na teritoriji grada, o usvajanju programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, o donošenju Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima od 2024. do 2027.

Kako Mileni Živkov, prestaje mandat v.d. direktorke Narodnog pozorišta , na ovu funkciju, na period do godinu dana, biće imenovan Brane Marijanović, profesor marksizma i dosadašnji v.d. direktor Narodne biblioteke „Jovan Popović“.

Na dnevnom redu je i donošenje odluke o naknadama za korišćenje javnih površina na teritoriji grada Kikinde, o usvajanju izmena i dopuna cenovnika usluga vodosnabdevanja i kanalizacionih usluga, o usvajanju plana rada gradskog Štaba za vanredne situacije grada za 2025. godinu.

A.Đ.

Nikad veći budžet Ministarstva poljoprivrede: Subvencije, regres, povraćaj za refakciju

Aleksandra Djuran November 30, 2024

Vlada Srbije usvojila je Predlog budžeta za 2025. po kome je za subvencije u poljoprivredi namenjeno 111,5 milijardi dinara, izjavio je ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović.
Ovaj budžet veći je od agrarnog budžeta za 2024. godinu, s obzirom na to da je ove godine prvobitno bilo izdvojeno za subvencije oko 83 milijarde dinara pa je ta suma rebalansom državne kase povećana na oko 100 milijardi dinara. Ministarstvo poljoprivrede isplatiće dodatnih 10.000 dinara svima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2024. godini, u roku od 30 dana i da je ta isplata već uveliko krenula.

Izmenom Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisan je regres za sertifikovano seme do 17.000 dinara po hektaru, da će javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na regres za sertifikovano seme biti raspisan najkasnije do kraja aprila 2025. godine i da će se isplatiti uredno podneti zahtevi u roku od 30 dana, a da će uredno podneti zahtevi za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2025. godini, u iznosu od 18.000 dinara po hektaru, biti isplaćeni najkasnije do 1. aprila 2025. godine.

Sporazumom je određeno i da iznos povraćaja sredstava koja se mogu ostvariti putem prava na refakciju u 2025. godini neće biti manji nego tokom 2024. Godine. Iznos od 18.000 dinara dobiće zemljoradnici dogodine za biljnu proizvodnju najkasnije do 1. aprila Usaglašeno je i da poljoprivrednici mogu da se obrate direktno bankama u kojima imaju otvorene račune, radi dogovora oko olakšica u otplati kredita, dobijanja dodatnog grejs perioda ili produženja roka otplate kredita, a na osnovu dopisa koji je Narodna banka Srbije uputila 8. marta 2024. godine svim bankama, sa namerom da ponude ustupke poljoprivrednicima.

Usvojen budžet Kikinde za narednu godinu: Domaćinski skrojena gradska kasa

Aleksandra Djuran December 20, 2023

Budžet Grada za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu usvojen je većinom glasova odbornika na sednici Skupštine grada. Kako je istakla zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski ovu godinu završavamo sa budžetom od tri milijarde i 700 miliona dinara i biće realizovan do 90 odsto.

-U narednoj godini budžet je planiran na tri milijarde i 885 miliona dinara. Među kapitalnim ulaganjima koja se planiraju u narednoj godini su sistemi za prečišćavanje pijaće vode u Mokrinu, Iđošu, Nakovu i Banatskom Velikom Selu u iznosu od 153, 3 miliona dinara, za puteve 96 miliona, izgradnju atmosferske kanalizacije u slivu Moravska je planirano 89,2 miliona, za završetak rekonstrukcije distributivne vodovodne mreže 56,2 miliona dinara. Za rekonstrukciju ulice Mihajla Pupina izdvojiće se 21 milion dinara. U budžetu su znatna sredstva opredeljena za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, kao i socijalnu politiku. Novina je kreditno zaduženje od 115 miliona dinara, uz saglasnost Ministarstva finansija, kako bi lokalna samouprava mogla da ispoštuje zacrtani investicioni plan – rekla je Dijana Jakšić Kiurski i dodala da je budžet planiran tako da se obezbedi nesmetano funkcionisanje svih ustanova koje se naslanjaju na lokalnu samouprave, ali i da se završe najvažnije započete investicije.

Ulagaće se i predškolske i školske objekte. Tako je planirana sanacija krova vrtića u Sajanu i u SSŠ „Miloš Crnjanski“, rekonstrukcija krova u OŠ „Petar Kočić“ u Nakovu, zamena rasvete u OŠ „Gligorije Popov“ u Ruskom selu, zamena dela krova u OŠ „Vuk Karadžić“, sanacija podova u OŠ „Milivoje Omorac“ u Iđošu, a radovi na hidrantskoj mreži, sanaciji svlačionica i sanitarnih čvorova planirani su u OŠ „Sveti Sava“.

Kako bi se unapredio kvalitet primarne zdravstvene zaštite izdvojiće se i osam miliona dinara za završetak rekonstrukcija objekta za Dispanzer za žene.

Za mesne zajednice planirano je 45,8 miliona dinara tako će u Sajanu biti nabavljen i ugrađen energetski efikasni gasni kotao u Domu kulture. U Banatskoj Topoli planirana je rekonstrukcija, adaptacija, sanacija i energetskoj sanaciji Doma kulture, u Bašaidu će sredstva biti izdvojena za završetak započete izgradnje kapele, u Novim Kozarcima za zamenu krovnog pokrivača na motelu, u Ruskom Selu za treću fazu izgradnje parka i sanaciju Doma penzionera, u Mokrinu za izgradnju fontane i amfiteatra. U Banatskom Velikom Selu za završetak već započetih radova na stadionu, a u Iđošu za Dom kulture.

Odbornik Dušan Popeskov (SNS) precizirao je da nema dileme da odbornici vladajuće koalicije podrže budžet.

-Posebno me raduje što smo punu podršku za rad dobili na nedavno održanim izborima. Sa 15.866 glasova koje smo dobili Kikinđani su verifikovali naš rad. Možemo sve da dovodimo u pitanje, ali građani su rekli šta misle. Sa druge strane sramotno je što pojedini ljudi iz opozicije nisu došli na sednicu kako dali sugestiju o budžetu od kog zavisi sudbina grada. Isto tako sramotno je što se nisu pojavili odbornici SPS-a koji imaju koalicioni sporazum sa Srpskom naprednom strankom i bili su deo ove vlasti. Znaju da upućuju kritike, a kada treba da budu tu njih nema na sednici – obrazložio je Popeskov.

Gradonačelnik Nikola Lukač zahvalio se odbornicima, u ime građana Kikinde, što je izglasan budžet za narednu godinu i istakao da Kikinda ide krupnim koracima napred u još bolju budućnost.

-Obećavam da ćemo i dalje nastaviti razvoj Grada. Počeo je sa izgradnjom ritejl park, nastavljamo sa ulaganjima u saobraćajnu infrastrukturu, završavamo kružni tok na izlasku iz Bašaida, završavamo izgradnju fabrike za preradu pijaće vode, nastavlja se zamena se vodovodne mreže i rekonstrukcija Opšte bolnice. Pre nekoliko dana postavljen je kamen temeljac za brzu saobraćajnicu Sombor – Kikinda što je od neprocenjivog značaja za ovaj deo Banata i Kikindu. Neće biti ni lako ni jednostavno, ali kada smo svi zajedno, kada podržavamo i čuvamo jedni druge, kada razgovaramo i slušamo građane, kada razmenjujemo ideje, projekte i vizije, tada ćemo puno toga uraditi za našu Kikindu, Vojvodinu i Srbiju – poručio je gradonačelnik Lukač.

Data je i saglasnosti na program poslovanja za 2024. godinu javnih preduzeća „Kikinda“, „Toplana“ i „Autoprevoz“. Doneta je i odluka određivanju područja za upis dece u osnovne škole na teritoriji Grada.

Donacije i transferi

U 2024. planirani su prihodi od donacija i transfera. U budžet treba da se sliju donacije u iznosu od 26 miliona dinara, pošto se potvrdi da su svi IPA projekti prekogranične saradnje uspešno realizovani. U okviru transfera planirano je više od 288 miliona dinara. Od toga 74 miliona su sredstva koja treba da stignu iz Uprave za kapitalna ulaganja za započetu rekonstrukciju vodovodne mreže i atmosferske kanalizacije. Na ime rudne rente planirano je 375 miliona dinara, a od zakupa poljoprivrednog zemljišta 125 miliona.

Budžet grada za 2024. godinu pred odbornicima

Aleksandra Djuran December 19, 2023

Budžet Grada za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu naći će se pred odbornicima na 34. sednice Skupštine grada koja je zakazana za sutra, 20. decembar. Ovu godinu završavamo sa budžetom od tri milijarde i 700 miliona dinara, a u narednoj godini budžet je planiran na tri milijarde i 885 miliona dinara. Među kapitalnim ulaganjima koja se planiraju su sistemi za prečišćavanje pijaće vode u Mokrinu, Iđošu, Nakovu i Banatskom Velikom Selu, rekonstrukcija puteva, izgradnja atmosferske kanalizacije u slivu Moravska, nastavak rekonstrukcije distributivne vodovodne mreže , rekonstrukcija ulice Mihajla Pupina. U planu budžeta su znatna sredstva opredeljena za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, kao i socijalnu politiku.

Ulagaće se i predškolske i školske objekte, zdravstvenu zaštitu, mesne zajednice.

Na dnevnom redu su i programi poslovanja za 2024. godinu javnih preduzeća „Kikinda“, „Toplana“ i „Autoprevoz“, kao i odluka o određivanju područja za upis dece u osnovne škole na teritoriji Grada i kadrovske izmene.

Skupština usvojila izveštaj o devetomesečnoj realizaciji budžeta: Nastavljaju se ulaganja za bolji život građana

Jelena Trifunović November 30, 2022

Gradska kasa u prvih devet meseci ove godine prihodovala je 2,283 milijarde dinara što je 70 odsto u odnosu na godišnji plan, dok su rashodi nešto manji i iznose dve milijarde i 11 miliona dinara odnosno 62 odsto plana. Konsolidovani izveštaj o realizaciji budžeta u periodu od januara do septembra, obrazložila je na današnjoj sednici gradske skupštine zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

-Plan po kom poredimo iznosi 3,243 milijarde dinara. Realizacija prihoda je dobra i veća u odnosu na prošlu godinu kada je, za isti period, iznosila 66 odsto. Za oko 211 miliona smo prikupili i naplatili više prihoda u odnosu na lane. Prikupljeno je više novca od poreza, ali i od rudne rente. Više je prihodovano od poreza na dobit i kapitalne dobitke, poreza na zarade, poreza na imovinu, kao i poreza na prenos apsolutnih prava. Od rudne rente budžet je prihodovao 342 miliona što je 118 miliona više nego 2021.godine- rekla je zamenica gradonačelnika.

-Kod rashoda, tekuća potrošnja je u skladu sa planiranom, dok su kod komunalnih usluga rashodi veći zbog poskupljenja što nam je i bio signal da ovu stavku korigujemo kod rebalansa. Nešto niži procenat rashoda je zbog investicija koje će biti realizovane u poslednjem kvartalu godine. Završena je izgradnja kanalizacije u naselju Šumice, najveći deo projekta Ekolejks, deo završnih radova na pijaci, trafo stanica u industrijskoj zoni Rasadnik, ulaganja u PU „Dragoljub Udicki“ pred novu školsku godinu kao i u mesne zajednice, radovi na otvorenim bazenima i postavka led rasvete u SC „Jezero“. Realizacija investicija je, ipak, svega 26 odsto jer će najveći deo biti realizovan u poslednjem kvartalu, očekujemo još oko 200 miliona. Sledi rekonstrukcija vodovoda, izvođač će iduće nedelje biti uveden u posao. Završena je rekonstrukcija saobraćajnica u industrijskoj zoni Rasadnik u vrednosti 42 miliona, a kreće i otplata projekta led rasvete, to čeka na izvršenje- detaljno je predočila Jakšić Kiurski.

Lukač: Kapitalni projekti i pregovori sa investitorima

Ulaganja u kvalitetniji život svih građana na teritoriji grada Kikinde, biće nastavljena, a u toku su pregovori sa desetak investitora-ukazao je na današnjoj sednici gradske skupštine gradonačelnik Nikola Lukač.

-Ponosan sam i zadovoljan rezultatima u proteklih devet godina u Kikindi i deset godina u Srbiji, politika Aleksandra Vučića i Srpske naredne stranke je da brinemo o građanima. Nećemo se zaustaviti kada je u pitanju briga o mladima i o najstarijima. Lepo je čuti kako se na desetine porodica vratilo u naš grad i kada vidimo da se više dece rađa. U toku su, ali i predstoje nam značajna ulaganja, pomenuću samo neka: rekonstrukcija bolnice, brza saobraćajnica Sombor-Kikinda, fabrika vode, otvaranje graničnog prelaza, vodovod i kanalizacija, pijaca, rekonstrukcija zgrade RFZO i PIO fonda, nova zgrada Centra za socijalni rad, ulaganja u škole, sport, kulturu, mesne zajednice, putnu infrastrukturu.

-Sa desetak investitora pregovaramo da dođe bar jedna fabrika i u tome imamo podršku pokrajine i republike. Gledamo da ovde dođu kvalitetnije firme, sa većim platama. Naš cilj ostaje da svako selo bude ponos, a treba napomenuti i da su oko 50 kuća dobili mladi bračni parovi u selima, i biće ih još, ukupno skoro 70. Građani možda dugo čekaju da se realizuju neki projekti, ali hvala na razumevanju da ćemo sve rešavati, po prioritetima- istakao je gradonačelnik Lukač.

Srednjeročni plan grada

Skupština je usvojila odluku o pokretanju postupka za izradu i donošenje srednjeročnog plana grada čiju važnost je obrazložio Saša Tanackov, član Gradskog veća.

-Plan razvoja grada do 2030. godine kao krovni dokument smo usvojili, a razrada ovog strateškog dokumenta je srednjeročni plan koji se donosi za period od tri godine. Poklapa se za budžetom i projekcijama za naredne dve godine. Srednjeročni plan precizno razrađuje šta će biti urađeno koje godine i koja sredstva su potrebna. Predviđa i analizu prethodnog perioda. Primera radi, u Planu razvoja grada imali smo privredni razvoj, planirana je izgradnja industrijske zone Rasadnik, to smo i završili. Investicija vredna 82 miliona dinara je zajedničko finansiranje Ministarstva privrede i grada. Takođe, u segmentu ekologije, završili smo najobimnije radove iz prekograničnog projekta „Ekolejks“- istakao je Tanackov.

буџет