буџет

sednica-realizacija-budzet-(6)

На седници, већином гласова одборника, усвојена је одлука о консолидованом извештају о извршењу одлуке о буџету од јануара до септембра. Укупна планирана средства у 2025. години су четири милијарде и 112 хиљада динара, а за првих девет месеци реализовано је две милијарде 773 хиљаде динара односно 67 процената, што је више у односу на исти период 2024. Расходи су износили две милијарде 679 милиона динара што чини 65 одсто, истакла је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

 

 

-Реализација буџета је солидна и проценат од 67 одсто и већи је код најважнијих ставки у буџету. Рудна рента наплаћена је у износу од 272 милиона, а  прошле године у истом периоду била је за девет милиона динара виша. Инвестиције су остварене у износу од преко 317 милиона. Завршени су радови у сливу Моравске, реконструкција улице Михајло Пупин, кров вртића „Медењак“ у Сајану, дечије игралиште преко пута КСЦ „Језеро“. Уплаћене су и привремене ситуације за мини постројења за пречишћавање воде по селима са преко 20 милиона, завршена је санација свлачионица у КСЦ „Језеро“, настављени су радови у Општој болници – рекла је Јакшић Киурски.

 

Текућа година другачија је у односу на све претходне, прецизирао је први човек града:

– Без обзира на све лоше услове нисмо дозволили да било шта у граду стане, иако је било покушаја да нас успоре. Још једном позивам на одговорност све оне који су покушали да нас успоре јер ништа добро није произашло из тога.

Подсећајући на оно што је урађено у 2025. години градоначелник Младен Богдан  додао је да очекује да се очекује завршетак инвестиције на изградњи мини постројења за пречишћавање воде на селима, да је у току свеобухватна реконструкција Гимназије „Душан Васиљев“, а исти посао, по окончању јавне набавке, очекује се и у школи „Фејеш Клара“. Међу улагањима у образовање истакнута је реконструкција фасаде школе „Вук Караџић“, уређење крова ССШ „Милош Црњански“, звучну изолацију у ОМШ „Слободан Малбашки“, као и средства за Техничку и школу „Свети Сава“.

 

-Изградња фекалне канализације на Стрелишту финансира се са око 300 милиона динара. Радови су започети током лета и тренутно су у застоју јер је у току отклањање проблема које стварају подземне воде на овом терену. У наредном периоду они ће бити настављени, а ми смо свакодневно у контакту са надлежним Министарством  – појаснио је Богдан и напоменуо да од ове јесени, захваљујући улагањима, нема листе чекања за упис у вртиће.

Наводећи улагања истакнута је комплетна реконструкција Културног центра и радови на фасади овог објекта, пошумљавање у граду и селима, примарна селекција отпада и добијање нових канти у домаћинствима, улагања у комуналну инфраструктуру, пољопривреду, села, социјалну заштиту, здравство, екологију.

 

Одборници опозиције изнели су примедбе на, како су рекли, изнету тврдњу градоначелника да због блокада није било више прилива у буџет.

-Они који су од свих грађана узели 260 милиона динара за непостојећи пут од Иђоша до Аде говоре нам како треба да радимо. Да нисмо улазили у све правне поступке око спорног пута рекли би да нисмо  хтели да искористимо сва законска средства. Запитајте се да ли су сви ваши поступци, блокаде, пиштање и шиштање, допринели бољем животу било ког грађанина Кикинде – одговорио им је Младен Богдан.

A.Ђ.

stanislava-hrnjak

АП Војводина упркос изазовима задржава развојни курс, уз повећања буџета у кључним секторима – пољопривреди, здравству и привреди, наводи председница посланичке групе „Александар Вучић- Војводина не сме да стане“ Станислава Хрњак у разговору за „Комуну“

На последњој седници Скупштине Аутономне Покрајине Војводине највише пажње јавности изазвао је ребаланс буџета, који је, како је истакла Станислава Хрњак, председница посланичке групе Српске напредне странке, био нужан корак због смањених прихода од пореза на добит, али и показатељ одговорне и транспарентне финансијске политике.

– Основни разлог за овај ребаланс јесте смањење прихода од пореза на добит, што је последица економских околности и проблема са Нафтном индустријом Србије – нагласила је Хрњак. – Према званичним подацима, НИС је у 2023. години остварио нето добит од 42 милијарде динара, док је у 2024. добит пала на 23 милијарде, а у првој половини ове године послују са минусом од 3,6 милијарди динара. Управо зато смо морали да ускладимо буџет са реалним кретањима.

Она је одбацила наводе да је буџет Војводине „преполовљен“, оценивши такве тврдње као нетачне и злонамерне.
– Истина је да су из буџета искључени само трансфери који су се односили на образовање, јер се средства сада директно уплаћују крајњим корисницима из републичког буџета. Покрајина више није посредник, али буџет није смањен, већ рационализован – појаснила је.

Према подацима које је изнела, буџет за 2025. годину износи 66,93 милијарде динара, што је за 2,5 одсто мање у односу на претходну годину, али уз већи ниво оперативних средстава.
– У овој финансијској години оперативна средства износе 55,3 милијарде динара, што је више него 2024. године када су била 54 милијарде. То је доказ да Војводина наставља да финансира развојне програме, упркос успореном расту изазваном спољним факторима, Без обзира на покушаје обојене револуције, рушење и блокаде односно штету коју је то неминовно нанело Србији и АП Војводини, види се даљи раст – рекла је Хрњак.

Она је подсетила да је 2016. године, када је Српска напредна странка преузела покрајинску администрацију, укупан буџет износио 61 милијарду динара, од чега је оперативни део био свега 25 милијарди.


– Данас је тај износ више него удвостручен. Имамо 120 одсто више оперативних средстава него тада, што говори о снажном развоју и стабилности покрајинских финансија – истакла је Хрњакова.

Посебно је нагласила секторе који су добили већа средства у ребалансу.
– Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство сада располаже са 1,2 милијарде динара више у односу на првобитни план за 2025. годину. У области здравства буџет је увећан за 117,5 милиона динара, привреда је добила додатних 130 милиона, а култура и информисање 118 милиона – навела је. – Буџет за пољопривреду сада износи преко 13 милијарди динара, што је чак шест милијарди више него у време када је тим ресором управљала претходна власт.

Осврнувши се на ток седнице, председница посланичке групе СНС оценила је да је део опозиције показао „дилетантизам и политичку неозбиљност“, јер су посланици напустили салу након што је председавајућа одузела реч једном од говорника.
– Уместо аргумената, видели смо перформансе, лупање пословником о клупе и увреде. То није политички дијалог, већ злоупотреба институције – истакла је.

У наставку је подсетила на период када је „покрајинска власт била у рукама оних који су затворили фабрике и угасили два фонда и две банке због корупције“.

– У време када је Бојан Пајтић био председник Владе Војводине, из буџета је нестало 64 милијарде динара кроз фиктивне фондове за развој и непостојеће „нове технологије”. Данас ти исти људи говоре о корупцији и криминалу. Али грађани не заборављају ко је затварао фабрике и остављао људе без посла. Да не помињем Статут који су донели и чију је већину одредби Уставни суд оценио као неуставне или катастрофалну реформу судства где су на својим општинским одборима бирали судије. Очигледно да не могу да се одвоје од аутопројекције– указује наша саговорница.

Српска напредна странка наставиће да води одговорну политику у интересу грађана.
– Ми смо представници народа и чувари стабилности ове земље. Настављамо путем који је утемељио председник Александар Вучић – путем рада, напретка и очувања Србије. Ми другу земљу немамо и нећемо дозволити да је било ко руши и гази – поручила је Станислава Хрњак, председница посланичке групе СНС у Скупштини АП Војводине.

КАПИТАЛНА УЛАГАЊА БЕЗ ЗАСТОЈА

Хрњакова је нагласила да ниједан важан капитални пројекат није обустављен.
– Улагања у инфраструктуру, здравствене установе, школе и комуналне пројекте настављају се према планираној динамици. Преко Управе за капитална улагања обезбеђујемо да ниједна локална самоуправа не буде запостављена. Покрајина има одличну сарадњу са свих 45 јединица локалне самоуправе, и тај континуитет ћемо одржати – поручила је.

ПРЕДСЕДНИЦА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ

Станислава Хрњак, поред тога што је на челу Градског одбора Српске напредне странке у Кикинди, изабрана је за председницу посланичке групе „Александар Вучић – Војводина не сме да стане“ у Скупштини АП Војводине. Ова посланичка група има 62 посланика.

Тако сада Кикинђани предводе две највеће посланичке групе у Србији – у Београду и у Новом Саду. Суграђанин Миленко Јованов у другом је мандату шеф посланичке групе СНС у Народној скупштини.

Хрњаковој је ово други мандат у покрајинском парламенту. До сада је била заменица председника посланичке групе СНС. Председница је Одбора за здравство, социјалну политику, рад, демографску политику и друштвену бригу о деци и чланица Одбора за прописе и Одбора за образовање и науку.

Ј. Црногорац

 

 

 

 

VSSSOV-radovi-(2)

Висока школа струковних студија за образовање вспитача расписала је конкурс за упис студената у прву годину основних струковних студија у другом уписном року.

На смеру струковни васпитач деце предшколског узраста остала су 32 места 13 буџетских и 19 самофинансирајућих. Пријава кандидата је 18. и 19. септембра, а пријемни испит полаже се 20. На пријемном испиту полаже се тест из опште културе и информисаности.

Школарина за самофинансирајуће студенте је 54.000 динара и може се платити у ратама.

sednica-fcc-poskupljenje-(2)

Једанаеста седница градске скупштине заказана је за данас, 31. јул, у 10 сати, а на дневном реду је 41 тачка. Одборници ће разматрати извештаје о прошлогодишњем раду и пословању девет сеоских месних заједница, као и извештаје о раду и пословању Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, Народне библиотеке „Јован Поповић“, Културног центра Кикинда, Народног музеја Кикинда, Народног позоришта Кикинда, Историјског архива Кикинда, ЦЛПУ Тера, Спортског центра „Језеро“, Туристичке организације, Центра за стручно усавршавање.

Скупштина ће гласати и о извештајима о раду и пословању у 2024. години Центра за социјални рад, Центра за пружање услуга социјалне заштите, ванинституционалне заштите Геронтолошког центра и Црвеног крста Кикинда. Такође, на дневном реду су и одлуке о усвајању годишњих извештаја о пословању јавних предузећа, „Кикинда“, „Топлане“ и „Аутопревоза“ за 2024. годину, укључујући и извештаје независних ревизора.

На данашњој седници биће разматрана и Одлука о изменама и допунама одлуке о буџету града за 2025. са пројекцијама за 2026. и 2027. годину.

Одборници ће се изјашњавати и о изменама програма коришћења средстава субвенције за јавна предузећа „Кикинда“ и „Топлана“, и давању сагласности на Статуте Библиотеке и Музеја.

На дневном реду су и Одлука о радном времену угоститељских, занатских и трговинских објеката, Одлука о мерама за заштиту од буке на територији Града Кикинде, Одлука о регресираном и бесплатном превозу, Одлука о условима и начину стицања права на плаћање доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и доприноса за здравствено осигурање за самосталне уметнике, Одлука о изради измена и допуна плана генералне регулације североисточног дела Кикинде, Одлука о изради плана детаљне регулације за подручје изградње соларних електрана „Nicco“ и „Greenco energija“ у катастарској општини Иђош и доношење плана детаљне регулације соларне електране „Negawatt solar“ на територији града Кикинде.

sednica-fcc-poskupljenje-(5)

На 6. седници Скупштине града заказаној за сутра (петак), између осталих тачака, одборници ће разматрати доношење Одлуке о буџету за 2025. годину са пројекцијама на 2026. и 2027. Приходи и расходи планирани су на три милијарде 730 милиона 687 хиљада динара. Од капиталних улагања у наредној години планирана је реконструкција система за пречишћавање пијаће воде у селима, одржавање путне инфраструктуре, имплементација нове расвете, изградња секундарне мреже атмосферске канализације у деловима улица Моравска, Јована Стерије Поповића и Ивана Јакшића, изградња вреловода са прикључцима у Доситејевој, адаптација свлачионица СЦ „Језеро“ инвестиционо одржавање крова вртића у Сајану.

Разматраће се и одлуке о давању сагласности на програм пословања ЈП „Кикинда“, ЈП „Аутопревоз“, ЈП „Топлана“, о одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији града, о усвајању програма контроле и смањења популације напуштених паса и мачака, о доношењу Стратегије безбедности саобраћаја на путевима од 2024. до 2027.

Како Милени Живков, престаје мандат в.д. директорке Народног позоришта , на ову функцију, на период до годину дана, биће именован Бране Маријановић, професор марксизма и досадашњи в.д. директор Народне библиотеке „Јован Поповић“.

На дневном реду је и доношење одлуке о накнадама за коришћење јавних површина на територији града Кикинде, о усвајању измена и допуна ценовника услуга водоснабдевања и канализационих услуга, о усвајању плана рада градског Штаба за ванредне ситуације града за 2025. годину.

А.Ђ.

traktor

Влада Србије усвојила је Предлог буџета за 2025. по коме је за субвенције у пољопривреди намењено 111,5 милијарди динара, изјавио је министар пољопривреде Александар Мартиновић.
Овај буџет већи је од аграрног буџета за 2024. годину, с обзиром на то да је ове године првобитно било издвојено за субвенције око 83 милијарде динара па је та сума ребалансом државне касе повећана на око 100 милијарди динара. Министарство пољопривреде исплатиће додатних 10.000 динара свима који су остварили право на основне подстицаје у биљној производњи у 2024. години, у року од 30 дана и да је та исплата већ увелико кренула.

Изменом Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју прописан је регрес за сертификовано семе до 17.000 динара по хектару, да ће јавни позив за подношење захтева за остваривање права на регрес за сертификовано семе бити расписан најкасније до краја априла 2025. године и да ће се исплатити уредно поднети захтеви у року од 30 дана, а да ће уредно поднети захтеви за основне подстицаје у биљној производњи у 2025. години, у износу од 18.000 динара по хектару, бити исплаћени најкасније до 1. априла 2025. године.

Споразумом је одређено и да износ повраћаја средстава која се могу остварити путем права на рефакцију у 2025. години неће бити мањи него током 2024. Године. Износ од 18.000 динара добиће земљорадници догодине за биљну производњу најкасније до 1. априла Усаглашено је и да пољопривредници могу да се обрате директно банкама у којима имају отворене рачуне, ради договора око олакшица у отплати кредита, добијања додатног грејс периода или продужења рока отплате кредита, а на основу дописа који је Народна банка Србије упутила 8. марта 2024. године свим банкама, са намером да понуде уступке пољопривредницима.

 

 

ff534dc8-e421-4e08-8f98-81a4fe7e57c7

Буџет Града за 2024. годину са пројекцијама за 2025. и 2026. годину усвојен је већином гласова одборника на седници Скупштине града. Како је истакла заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски ову годину завршавамо са буџетом од три милијарде и 700 милиона динара и биће  реализован до 90 одсто.

-У наредној години буџет је планиран на три милијарде и 885 милиона динара. Међу капиталним улагањима која се планирају у наредној години су системи за пречишћавање пијаће воде у Мокрину, Иђошу, Накову и Банатском Великом Селу у износу од 153, 3 милиона динара, за путеве 96 милиона, изградњу атмосферске канализације у сливу Моравска је планирано 89,2 милиона, за завршетак реконструкције дистрибутивне водоводне мреже 56,2 милиона динара. За реконструкцију улице Михајла Пупина издвојиће се 21 милион динара. У буџету су знатна средства опредељена за здравствену и социјалну заштиту, као и социјалну политику. Новина је кредитно задужење од 115 милиона динара, уз сагласност Министарства финансија, како би локална самоуправа могла да испоштује зацртани инвестициони план – рекла је Дијана Јакшић Киурски и додала да је буџет планиран тако да се обезбеди несметано функционисање свих установа које се наслањају на локалну самоуправе, али и да се заврше најважније започете инвестиције.

Улагаће се и предшколске и школске објекте. Тако је планирана санација крова вртића у Сајану и у ССШ „Милош Црњански“, реконструкција крова у ОШ „Петар Кочић“ у Накову, замена расвете у ОШ „Глигорије Попов“ у Руском селу, замена дела крова у ОШ „Вук Караџић“, санација подова у ОШ „Миливоје Оморац“ у Иђошу, а  радови на хидрантској мрежи, санацији свлачионица и санитарних чворова планирани су у ОШ „Свети Сава“.

Како би се унапредио квалитет примарне здравствене заштите издвојиће се и осам милиона динара за завршетак реконструкција објекта за Диспанзер за жене.

За месне заједнице планирано је 45,8 милиона динара тако ће у Сајану бити набављен и уграђен енергетски ефикасни гасни котао у Дому културе. У Банатској Тополи планирана је  реконструкција, адаптација, санација и енергетској санацији Дома културе, у Башаиду ће средства бити издвојена за завршетак започете изградње капеле, у Новим Козарцима за замену кровног покривача на мотелу, у Руском Селу за трећу фазу изградње парка и санацију Дома пензионера, у Мокрину за изградњу фонтане и амфитеатра. У Банатском Великом Селу за завршетак већ започетих радова на стадиону, а у Иђошу за Дом културе.

Одборник Душан Попесков (СНС) прецизирао је да нема дилеме да одборници владајуће коалиције подрже буџет.

-Посебно ме радује што смо пуну подршку за рад добили на недавно одржаним изборима. Са 15.866 гласова које смо добили Кикинђани су верификовали наш рад. Можемо све да доводимо у питање, али грађани су рекли шта мисле. Са друге стране срамотно је што поједини људи из опозиције нису дошли на седницу како дали сугестију о буџету од ког зависи судбина града. Исто тако срамотно је што се нису појавили одборници СПС-а који имају коалициони споразум са Српском напредном странком и били су део ове власти. Знају да упућују критике, а када треба да буду ту њих нема на седници – образложио је Попесков.

Градоначелник Никола Лукач захвалио се одборницима, у име грађана Кикинде, што је изгласан буџет за наредну годину и истакао да Кикинда иде крупним корацима напред у још бољу будућност.

-Обећавам да ћемо и даље наставити развој Града. Почео је са изградњом ритејл парк, настављамо са улагањима у саобраћајну инфраструктуру, завршавамо кружни ток на изласку из Башаида, завршавамо изградњу фабрике за прераду пијаће воде, наставља се замена се водоводне мреже и реконструкција Опште болнице. Пре неколико дана постављен је камен темељац за брзу саобраћајницу Сомбор – Кикинда што је од непроцењивог значаја за овај део Баната и Кикинду. Неће бити  ни лако ни једноставно, али када смо сви заједно, када подржавамо и чувамо једни друге, када разговарамо и слушамо грађане, када размењујемо идеје, пројекте и визије, тада ћемо пуно тога урадити за нашу Кикинду, Војводину и Србију – поручио је градоначелник Лукач.

Дата је и сагласности на програм пословања за 2024. годину јавних предузећа „Кикинда“,  „Топлана“ и „Аутопревоз“.  Донета је и одлука одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији Града.

Донације и трансфери

У 2024. планирани су приходи од донација и трансфера. У буџет треба да се слију донације у износу од 26 милиона динара, пошто се потврди да су сви ИПА пројекти прекограничне сарадње успешно реализовани. У оквиру трансфера планирано је више од 288 милиона динара. Од тога 74 милиона су средства која треба да стигну из Управе за капитална улагања за започету реконструкцију водоводне мреже и атмосферске канализације. На име рудне ренте планирано је 375 милиона динара, а од закупа пољопривредног земљишта 125 милиона.

SEDNICA SREDNJOSKOLCI (1)

Буџет Града за 2024. годину са пројекцијама за 2025. и 2026. годину наћи ће се пред  одборницима на 34. седнице Скупштине града која је заказана за сутра, 20. децембар. Ову годину завршавамо са буџетом од три милијарде и 700 милиона динара, а у наредној години буџет је планиран на три милијарде и 885 милиона динара. Међу капиталним улагањима која се планирају су системи за пречишћавање пијаће воде у Мокрину, Иђошу, Накову и Банатском Великом Селу, реконструкција путева, изградња атмосферске канализације у сливу Моравска, наставак  реконструкције дистрибутивне водоводне мреже , реконструкција улице Михајла Пупина. У плану буџета су знатна средства опредељена за здравствену и социјалну заштиту, као и социјалну политику.

Улагаће се и предшколске и школске објекте, здравствену заштиту, месне заједнице.

На дневном реду су  и  програми пословања за 2024. годину јавних предузећа „Кикинда“,  „Топлана“ и „Аутопревоз“, као и одлука  о одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији Града и кадровске измене.

седница

Градска каса у првих девет месеци ове године приходовала је 2,283 милијарде динара што је 70 одсто у односу на годишњи план, док су расходи нешто мањи и износе две милијарде и 11 милиона динара односно 62 одсто плана. Консолидовани извештај о реализацији буџета у периоду од јануара до септембра, образложила је на данашњој седници градске скупштине заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-План по ком поредимо износи 3,243 милијарде динара. Реализација прихода је добра и већа у односу на прошлу годину када је, за исти период, износила 66 одсто. За око 211 милиона смо прикупили и наплатили више прихода у односу на лане. Прикупљено је више новца од пореза, али и од рудне ренте. Више је приходовано од пореза на добит и капиталне добитке, пореза на зараде, пореза на имовину, као и пореза на пренос апсолутних права. Од рудне ренте буџет је приходовао 342 милиона што је 118 милиона више него 2021.године- рекла је заменица градоначелника.

-Код расхода, текућа потрошња је у складу са планираном, док су код комуналних услуга расходи већи због поскупљења што нам је и био сигнал да ову ставку коригујемо код ребаланса. Нешто нижи проценат расхода је због инвестиција које ће бити реализоване у последњем кварталу године. Завршена је изградња канализације у насељу Шумице, највећи део пројекта Еколејкс, део завршних радова на пијаци, трафо станица у индустријској зони Расадник, улагања у ПУ „Драгољуб Удицки“ пред нову школску годину као и у месне заједнице, радови на отвореним базенима и поставка лед расвете у СЦ „Језеро“. Реализација инвестиција је, ипак, свега 26 одсто јер ће највећи део бити реализован у последњем кварталу, очекујемо још око 200 милиона. Следи реконструкција водовода, извођач ће идуће недеље бити уведен у посао. Завршена је реконструкција саобраћајница у индустријској зони Расадник у вредности 42 милиона, а креће и отплата пројекта лед расвете, то чека на извршење- детаљно је предочила Јакшић Киурски.

Лукач: Капитални пројекти и преговори са инвеститорима

Улагања у квалитетнији живот свих грађана на територији града Кикинде, биће настављена, а у току су преговори са десетак инвеститора-указао је на данашњој седници градске скупштине  градоначелник Никола Лукач.

-Поносан сам и задовољан резултатима у протеклих девет година у Кикинди и десет година у Србији, политика Александра Вучића и Српске наредне странке је да бринемо о грађанима. Нећемо се зауставити када је у питању брига о младима и о најстаријима. Лепо је чути како се на десетине породица вратило у наш град и  када видимо да се више деце рађа. У току су, али и предстоје нам значајна улагања, поменућу само нека: реконструкција болнице, брза саобраћајница Сомбор-Кикинда, фабрика воде, отварање граничног прелаза, водовод и канализација, пијаца, реконструкција зграде РФЗО и ПИО фонда, нова зграда Центра за социјални рад, улагања у школе, спорт, културу, месне заједнице, путну инфраструктуру.

-Са десетак инвеститора преговарамо да дође бар једна фабрика и у томе имамо подршку покрајине и републике. Гледамо да овде дођу квалитетније фирме, са већим платама. Наш циљ остаје да свако село буде понос, а треба напоменути и да су око 50 кућа добили млади брачни парови у селима, и биће их још, укупно скоро 70. Грађани можда дуго чекају да се реализују неки пројекти, али хвала на разумевању да ћемо све решавати, по приоритетима- истакао је градоначелник Лукач.

Средњерочни план града

Скупштина је усвојила одлуку о покретању поступка за израду и доношење средњерочног плана града чију важност је образложио  Саша Танацков, члан Градског већа.

-План развоја града до 2030. године као кровни документ смо усвојили, а разрада овог стратешког документа је средњерочни план који се доноси за период од три године. Поклапа се за буџетом и пројекцијама за наредне две године. Средњерочни план прецизно разрађује шта ће бити урађено које године и која средства су потребна. Предвиђа и анализу претходног периода. Примера ради, у Плану развоја града имали смо привредни развој, планирана је изградња индустријске зоне Расадник, то смо и завршили. Инвестиција вредна 82 милиона динара је заједничко финансирање Министарства привреде и града. Такође, у сегменту екологије, завршили смо најобимније радове из прекограничног пројекта „Еколејкс“- истакао је Танацков.

error: Content is protected !!