Vazdušni napadi NATO snaga na teritoriju tadašnje Savezne Republike Jugoslavije počeli su 24. marta 1999. I ove godine kod spomenika poginulim i nestalim borcima Kikinde od 1991 – 1999. godine „Tuga“ položeni su venaca u znak sećanja na sve koji su izgubili živote.
Vesna Pantović izgubila je brata Antala Šipoša.
-Moj brat nestao je 2. juna 1992. godine u okolini Mostara. Imao je 22 godine i bio je dobrovoljac . Vest o njegovom nestanku zatekla nas je. Najgore od svega je što mi već 34 godine ne znamo šta se desilo, i dalje se vodi kao nestao. Uzet nam je DNK, ali njegovi ostaci nikada nisu pronađeni. Živim u Novom Sadu i od kada je podignut spomenik svake godine dolazim da odam počast. Do pre nekoliko godina sa mnom je dolazila i majka koja je preminula, a da nikada nije saznala gde joj je sin izgubio život – rekla nam je Vesna Pantović.
Katica Kalačonji izgubila je supruga u ratovima devedesetih.
-Moj suprug Mihalj Karačonji poginuo je sa samo 39 godina. Poginuo je u selu Jelik u Bosni 1993. godine na svoj rođendan. Bio je zaposlen u fabrici „Toza Marković“ i na ratište je otišao kao dobrovoljac. Naši sinovi imali su 16 i 15 godina. Osetila sam da će se nešto desiti i kada sam čula vest pomišljala sam da sebi nešto uradim, ali onda sam pomislila na svoju decu, izgubili su oca, ne treba da ostanu i bez majke – navodi Katica Kalačonji.
Na spomen ploči je 37 imena ispred spomenika „Tuga“, a među prvima, koji su tog 24. marta izgubili život, je i sugrađanin Miodrag Gladišev, stariji vodnik prve klase, koji se nalazio u Kuršumliji. Josip Višnjica, član SUBNOR-a Koršumlije takođe je prisustvovao obeležavanju.
-Te noći bili smo na isturenom mestu treće armijske oblasti. Stradalo je 12 starešina i vojnika u toku tog napada i oni su prve žrtve agresije. Bili smo duboko pod zemljom, sedam, osam metara ispod zemlje. Skoro mrtvog sam iz skloništa te noći izneo pukovnika Milića i zahvaljujući Bogu i sreći mi smo danas ovde. Oko 19 sati sa nosača iz Napulja puštene su tri krstareće rakete jedna za drugom koje su pale tačno na tajno sklonište, za koga niko od nas koji smo bili tamo nije ni znao. Rakete su ga pogodile oko 20 časova i pet minuta. Pored 12 poginulih bilo je više desetina povređenih koji i sada trpimo posledice. Krstareće rakete imale su u sebi osiromašeni uranijum jer veliki broj njih bori sa raznim oblicima tumora. Svedoci smo teškog vremena za koje ne želimo da se ikada desi Taj 24. mart, svima nama, traje i danas i trajaće do kraja našeg života – priča Višnjica.
Moramo živeti dalje, ali ne treba oprostiti, kazao je gradonačelnik Mladen Bogdan.
– Na nama je da sa dužnim poštovanjem, odamo počast i vojnicima i policajcima, ali i da se setimo svih nevinih žrtava ratova devedesetih. Poštujemo porodice poginulih, ali i lokalne samouprave koje nam pomažu da očuvamo kulturu sećanja. Kikinđani pamte, ne samo ovaj datum, nego i ratove devedesetih i svi zajedno pokazali smo da je naša zemlja i Kikinda iznad svih podela – kazao je Bogdan.
Vence su položili predstavnici lokalne samouprave, garnizona iz Kuršumlije i Bačke Topole, porodice poginulih, boračke organizacije. U programu su učestvovali učenici OŠ „Feješ Klara“.
A.Đ.
