БКЦ

hero-books

Жељка Алексић, визуелна уметница из Србије која живи и ради у Бечу, победница је овогодишњег конкурса за едицију „Прва књига“, који традиционално расписују Банатски културни центар из Новог Милошева и Град Кикинда. Њен рукопис „Жена која има трему“ издвојио се међу пристиглим радовима и биће објављен као награда на конкурсу намењеном младим ауторима.

Конкурс је био отворен за необјављене рукописе поезије, прозе, есеја и књижевне критике, а о пристиглим радовима одлучивао је жири у саставу др Младен Ђуричић, књижевни критичар, мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка, и Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра, који је био и председник жирија.

Након пажљивог читања и вредновања рукописа, жири је донео одлуку да ове године направи преседан и објављивањем прве књиге награди једну ауторку. Како је наведено у образложењу, рукопис „Жена која има трему“ издвојио се аутентичношћу, савременим сензибилитетом и упечатљивим песничким гласом.

У овом делу лично искуство миграције, рада, одрастања, женског идентитета и припадања преточено је у књижевно уверљив и уметнички заокружен свет. Ауторка успешно спаја интимну исповест са друштвеним опажањем, стварајући поезију која истовремено сведочи о искуству појединца и проговара о универзалним темама савременог доба.

Жељка Алексић дипломирала је 2023. године на Академији ликовних уметности у Бечу, где је добитница више значајних награда и стипендија. Поезију пише од 2012. године, а њена уметничка пракса данас повезује визуелну уметност, перформанс и поезију, истражујући односе између уметности, рада, миграције и друштвених структура.

 

vlahovic

Представљање нових књига Радована Влаховића и отварање документарне изложбе ‒ поводом 50 година стваралаштва аутора одржани су у препуној сали Банатског културног центра у Новом Милошеву, у оквиру програма манифестације 26. Дани Теодора Павловића.

Поводом јубилеја представљене су нове књиге прозе Радована Влаховића „Прид дућаном оде век”, „Како сам се светио женама” и отворена је документарна изложба „Књиге Радована Влаховића“. О књигама су говорили рецензенти Ненад Станојевић и Гордана Свиленгаћин, као и аутор.

Прву причу под називом „Узгред забележено” Влаховић је објавио децембра 1975. године у листу „Ђачка трибина” Економске школе у Кикинди, чији је одговорни уредник била Илинка Ђуран. Овај јубилеј повод је за документарну изложбу „Књиге Радована Влаховића: поводом 50 година књижевног стваралаштва”. Изложба садржи сва досадашња дела аутора: романе, песме, приче, критике и есеје, преводе на стране језике, поновљена издања поезије и прозе, приређене књиге и књиге о делу Радована Влаховића (укупно 87 издања). Изложба коју је отворила је Илинка Ђуран је увертира за обележевање Влаховићевог јубилеја који БКЦ припрема за наредни период,

Радован Влаховић (1958, Нови Бечеј) је књижевник, оснивач, директор и уредник издавачке делатности Банатског културног центра. Добитник је више значајних награда, међу којима је и престижна Вукова награда коју је добио ове године.

26. Дане Теодора Павловића организује Банатски културни центар у сарадњи са Матицом српском под покровитељством Општине Нови Бечеј

 

bkc-nagrada-1

Награда УЛУПУДС-а за издавачки подухват на 67. Међународном београдском сајму књига припала је Банатском културном центру из Новог Милошева, за фотомонографију Љубомира Којића „Светлопис као бескрај“.

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) на Сајму је доделио 13 признања у различитим категоријама, ауторима и издавачима.

„Банатски културни центар дуги низ година објављује књиге од изузетног значаја за културну сцену Републике Србије. Ове године су објавили фотомонографију уметника Љубомира Којића ‘Светлопис као бескрај’. Кроз документацију стварности, аутор нас спроводи кроз свакодневни живот појединаца и приказује класну позицију непознатих личности које постају актери нелинеарног (визуелног) наратива“, наводи се, између осталог, у образложењу жирија.

Награду је, у име издавача и аутора, примила је Сенка Влаховић, уметнички директор Банатског културног центра.

LJUBA-korica

Роман „Љуба“ Радована Влаховића, као четврта књига Банатске епопеје започете романом „Бапа“, недавно је објављен у издању Банатског културног центра. О новом роману, Радован Влаховић каже:

-Изненадна смрт, на Српску Нову годину, мог брата Власте, као последњег сведока породичног страдања, ком су локални комесари, као беби од три месеца у колевци, узели шт’икано јастуче испод главе, ме је потакла да, 75 година након принудног откупа, објавим роман Љуба, који говори о томе како је моја породица, због неизмирења превелике обавезе, обележена као државни непријатељ, проглашена кривом и кажњена конфискацијом целокупне имовине и затвором. Овај роман је документ, али и фикција. Овај роман је генетски и духовни код који сам посисао са мајчиним млеком. Овај роман и прича о Љуби прате ме од рођења до данашњих дана, а да кључна чворишта, како у њему, тако и у животу, још увек нису размршена – истакао је Влаховић.

Влаховић је романом „Љуба“ направио велики корак у српској књижевности тако што је великим и важним темама приступио на нов начин и отворио нам нове перспективе виђења.

-Учинио је оно што само велики приповедачи умеју: хуманост је поставио, неговао и издигао на пијадестал тако да књижевност штити од лаког склизнућа у идеолошке или политичке оквире и негује срж њеног бића штитећи га од злоупотребе. Због тога роман „Љуба“ није само прича о последицама рата и променама које је он изазвао у социуму некадашњег Баната, већ је прича која књижевност враћа самој себи на месту где се то најмање очекивало – навела је у рецензији Андра Беата Бицок.

Уредник романа је Симон Грабовац. Роман је објављен уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

GRAD-KIKINDA-BKC

Град Кикинда и Банатски културни центар (БКЦ) расписују конкурс за објављивање три прве књиге младих аутора до 35 година старости. Конкурс се односи на ауторе који живе на територији Града Кикинде, на ауторе из Србије и из дијаспоре.

Град Кикинда и БКЦ више од 15 година заједнички објављују прве књиге, а штампано је преко 30 наслова у оквиру ове сарадње.

Аутори конкуришу са рукописима (поезија, проза, есеј, књижевна критика, научни и истраживачки радови…) од којих ће жири одабрати три рукописа за објављивање у едицији „Прва књига“ Банатског културног центра. Жири ће настојати да одабере по један рукопис аутора из Кикинде, са територије Србије и из дијаспоре.

Жири ради у саставу: др Младен Ђуричић, књижевни критичар, мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка, и Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а (председник жирија).

Пропозиције конкурса: рукописе у word формату, биографију аутора и контакт податке (адреса, мејл, телефон) послати на мејл banatskikulturnicentar@gmail.com.

Конкурс је отворен од 29. марта до 1. јула. Резултати ће бити објављени 1. августа, а књиге до краја 2024. године.

За све додатне информације о конкурсу обратити се на мејл banatskikulturnicentar@gmail.com.

BKC-NS-sajam-2024.

Банатски културни центар из Новог Милошева биће један од излагача на Новосадском сајму књига који ће се одржати од 18. до 25. марта. Изложиће више стотина наслова, међу којима око 50 нових књига, објављених у периоду између два сајма. Одабрана дела биће на попусту и до 40 одсто.

Из продукције у протеклих годину дана издвајају се: монографија „Европски фејсбук песнички фестивал: 10 година“ Радована Влаховића, поезија Драгана Поп Драгана, Радета Ћосића, Горана Благојевића, Нике Јасне Ђукић, књига критика Милана Живановића, проза Давора Радуља, Предрага Станаћева, Данијеле Милосављевић…

Овај издавач редовно излаже на Новосадском сајму од 2009. године и до сада је објавио око 650 наслова у области књижевности, уметности, науке, публицистике, на више од 15  језика аутора из више од 20 држава света.

Између два сајма Банатски културни центар понео је више награда: Специјално признање Београдског сајма књига за „Изабрана зенитистичка дела“ (1. коло у 8 томова), Захвалницу Матице српске за сарадњу, помоћ и подршку Матици у 2023. години, „Књижевно перо“ Хрватског књижевног друштва и Специјалну награду „Раша Попов” Радовану Влаховићу.

Књиге са сајамским попустом могу се поручити и путем сајта www.bkcknjige.rs или телефоном 069/783-155, од 12. до 26. марта.

prva-knjiga-2023

Три књиге младих аутора до 35 година старости биће објављене на основу конкурса који традиционално расписују Град Кикинда и Банатски културни центар, из Новог Милошева.

Чланови жирија донели су одлуку да објављивањем прве књиге награде ауторе: Нину Катана за збирку прича „Безнађе“,  Уроша Павлова за збирку поезије „Небо су разгажене ципеле“ и Миливоја Бајшанског за књигу „Све јунаке по имену знадем: Атрибуција јунака у песмама Тешана Подруговића“.

Јубиларни, 15. конкурс био је отворен од 1. маја до 1. августа, и у том периоду млади аутори слали су пријаве са необјављеним рукописима поезије и прозе, есеја и књижевне критике, научних и истраживачких радова. На конкурс је пристигао велики број рукописа, а трочлани жири је имао задатак да изабере и награди три рукописа. То је захтевало више читалачких кругова, детаљну анализу и разговоре о књигама које су пристигле на конкурс.

Жири је радио у саставу: др Младен Ђуричић, књижевни критичар; мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка; и Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а (председник жирија). Они су у свом саопштењу истакли да награђене књиге припадају различитим књижевним жанровима, али да свака од њих на оригиналан начин обрађује тему којом се аутори баве.

Збирка кратких прича, симболично насловљена речју „Безнађе”, већ на прво читање издвојила се међу прозним рукописима. Нина Катана је у њој отргла од заборава болне и емотивне тренутке живота, које – захваљујући својој списатељској вештини – успева да претвори у сугестивне кратке приче које, повезане истим насловом, чине вредну и компактну књижевну целину.

С друге стране, Урош Павлов исписује поезију која настаје као одговор на различите друштвене (и личне) теме. Он нам доноси снажне песничке слике, карактеристичне за поезију коју исписују млади аутори у последњој деценији, али истовремено комуницира и са традицијом, показујући нам да гради своје стихове на богатом читалачком искуству.

Насупрот тој модерности, стоји трећа награђена књига, у којој се Миливој Бајшански окренуо традицији, истражујући народну књижевност и атрибуцију јунака у песмама Тешана Подруговића.

Рукописи награђених аутора биће објављени у едицији „Прва књига“ Банатског културног центра.

Putnikove pesme

Збирка песама Драгана Путника, „Путникове песме“, биће представљена публици у среду, 12. јула, од 19 сати, у Галерији Културног центра.

„Мотив одласка, познат у књижевности, филозофији и религијској литератури одвајкад, постаје надређени појам мотиву повратка, интроспекцији, сећању, ироничним и аутоироничним мотивима, преиспитивањима, сновима итд. Од тог тренутка, од тренутка одласка, песме почињу да причају приче“, наводи се у рецензији Ненада Станојевића.

Књига је издање Банатског културног центра из Новог Милошева.

Radovan Vlahovic i Jovan Zivlak

Књижевнику Радовану Влаховићу, оснивачу и директору Банатског културног центра у Новом Милошеву у суботу је уручена награда Друштва књижевника Војводине за књигу године. Признање је добио за роман „Ноћни разговори са сестром“, први део „Триптиха о новозенитистима“. На свечаности у Новом Саду награду му је уручио Јован Зивлак, председник Друштва.

„…- не ради се о испредању једне сложене наративне целине, већ о скупу кратких, лирски обликованих фрагмената. Индивидуални интимни дијалог безименог приповедача са својом другом половином, сестром, с којом се више налази у духовном, него у телесном сродству… прожет је и референцама на дела, фигуре и ликове знаменитих светских и домаћих књижевника (Достојевског, Рембоа, Тракла, Паунда, Мицића, Црњанског и др.)… Његов гест отклона од будућности настаје из неприхватања идеологије напредовања к бољем; уместо тога он форсира циклични повратак ка архетипским темама и мотивима као што је онај женског принципа оличеног у фигури сестре… Мало је аутора на војвођанској књижевној сцени који умеју тако да „допричају“ живот на граници између сна и јаве“, наводи се, између осталог, у саопштењу жирија који су чинили Дамир Смиљанић, Јелена Марићевић Балаћ и Бранислав Живановић.

 

 

image description

Банатски културни центар из Новог Милошева изложиће своја издања на Сајму књига у Новом Саду који се одржава од 7. до 13. марта. Посетиоцима ће бити понуђено око 50 наслова објављених између два сајма.

Из БКЦ најављују да ће свој штанд имати у хали „Мастер“, као и да ће неколико нових наслова представити 7. и 12. марта на централној бини и на штанду Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Између два сајма издања су објављена у едицијама: Изабрана зенитистичка дела, Роман, Поезија, Проза, Есеји, Критике, Огледи, Историја/Колонистичка насеља, Прва књига, Преводи, Књижевност за децу…

Из продукције посебно издвајају капитални пројекат у саиздању са Културним центром Војводине „Милош Црњански” и уз подршку Покрајинске владе. У питању су „Изабрана зенитистичка дела” у осам томова.

На сајму ће бити представљена и дела награђена на конкурсима Центра: „Вунена времена“ Гојка Ђоге, „Фосфоресценције” Александра Арсенијевића, „Безбојни пламен“ Миливоја Попова, „Металингвистичка свест код деце предшколског узраста“ Дуње Бркин Трифуновић и „Шљакерај“ Светлане Савић.

Два „Новозенитистичка триптиха” оснивача БКЦ, Радована Влаховића, такође ће се наћи на штанду овог издавача: три романа – „Ноћни разговори са сестром”, „Дневник виртуелног заводника“ и „Господин Сневало“, и три књиге поезије – „Шта тражи Бекет у мом кревету?“, „Соба што ноћу светли“ и „Ја ћу се вратити“.

Нова висока признања ауторима, оснивачу и Центру

 

Вредна признања понела су два нова наслова. Награда Друштва књижевника Војводине за Књигу године припала је роману Радована Влаховића „Ноћни разговори са сестром”, док је „Печатом вароши сремскокарловачке” награђен Перица Марков за књигу песама „Огњиште”.

Банатски културни центар добио је прошле године престижно Покрајинско признање „Ференц Фехер” за изузетан допринос развоју културе. Оснивач, Радован Влаховић, награђен је Златном медаљом Председника републике за допринос књижевности.

Издавачка делатност Центра садржи више од 600 наслова у области књижевности, уметности, науке и публицистике, аутора из више од 20 држава, написаних на 15 језика.

 

error: Content is protected !!