Електрични бицикли и тротинети постали су свакодневица на улицама Кикинде. Брзи, приступачни и еколошки прихватљиви, многима су практично превозно средство, али све чешће и извор опасности – нарочито због неодговорне вожње и недовољног поштовања правила.

Према проценама, у Србији електричне тротинете користи између 250.000 и 400.000 људи, док је званично регистрован далеко мањи број возила. Продавци потврђују да је потражња у сталном порасту, а да ова превозна средства користе сви – од тинејџера до пензионера.
Ипак, подаци Агенције за безбедност саобраћаја упозоравају: у првој половини 2025. године повређено је 39 особа у незгодама са лаким електричним возилима, међу њима и деветоро деце. Управо су деца и старији најугроженије категорије – деца због неискуства и недостатка надзора, а старији јер брзине често превазилазе њихове реакционе и моторичке способности.

Суграђани све чешће указују на проблем вожње по тротоарима и пешачким зонама, без сигнализације и заштитне опреме, што доводи у опасност пешаке.
-О електричним бицикловима и тротинетима немам баш позитивно мишљење зато што возе и тротоаром. Како дете или старија особа, било ко заправо, изађе из куће, реална је претња да неко налети на њих бициклом. И деца и одрасли јуре, и то поготово овом улицом, Генерала Драпшина – казала је наша суграђанка, Олга Јанић.

-Иду пребрзо, поготово када се возају по тргу. Требало би да имају обавезну универзалну сигнализацију, попут звонца на бициклу, јер све чешће излећу иза ћошка а не чују се уопште. Такође, требало би увести и малу дозволу, као што је некад постојала за мале моторе, она захтева барем основно познавање саобраћаја – сматра Душан Периз, саобраћајни инжењер у пензији.

Стручњаци сматрају да прописи не прате брз развој тржишта и да су неопходне додатне мере – од јасније регулације, преко обавезне заштитне опреме, до увођења основне обуке или дозволе за управљање снажнијим моделима.
Надлежне службе апелују на родитеље да не дозволе деци самосталну вожњу без надзора и кациге, као и на све возаче да прилагоде брзину условима и простору у ком се крећу. Истовремено, указује се и на потребу улагања у инфраструктуру – пре свега у безбедне бициклистичке стазе.

Електрична возила могу бити користан део савременог саобраћаја, али само ако се користе одговорно. Закон и инфраструктура јесу важни, али кључна остаје лична одговорност сваког појединца.

– Одмах смо се прикључили акцији јер сматрамо да је веома значајна, посебно сада, у време енергетске кризе, али и ради заштите животне средине. Због великог интересовања, ребалансом смо определили додатна средства, како би што више суграђана добило субвенцију. Поново ћемо то учинити како бисмо помогли што већем броју људи и зато што је наше опредељење да увек подржавамо еколошке акције.
Одлуку Града да подстакне куповину омиљеног превозног и средства за рекреацију, поздравио је и власник „Еталона“, Никола Карановић.
Наставник математике, Чедомир Шормаз из Башаида каже да му је бицикл једино превозно средство.
– Ово је поклон за снају која, иначе, вози ауто. Следећи пут на реду ће бити моји уници, близанци, купићу свакоме по један – каже Јасмина.