U protekle tri decenije u Kikindi se neguje lep običaj da badnjak ispred Crkve svetog Nikole donose konjanici uz povorku zaprega i fijakera okićenu hrastovim grančicama. Tako je bilo i danas. Prethodno je praznična povorka prodefilovala gradskim ulicama. Badnjak je osveštao protojerej Miladin Spasojević, starešina Hrama Svetog oca Nikole. Ovogodišnji domaćin badnjaka je sugrađanin Sava Petrov.
-Sloga je najvažnija i najpotrebnija u današnje vreme. Danas smo organizovali sve konje, konjanike i zaprege, ima sigurno petnaestak zaprega, ne samo iz našeg udruženja. Danas se deli radost, zdravlje, veselje- kaže Petrov, koji je član Konjičkog kluba „Banat“.
I ove godine donošenju, osvećenju i paljenju badnjaka , prisustvovao je velik broj sugrađana koji će badnjake uneti u svoje domove i u porodičnoj atmosferi dočekati najradosniji hrišćanski praynik.
Prema hrišćanskoj tradiciji, običaj sečenja badnjaka se vezuje za to što su vitlejemski pastiri, na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelj, nasekli granja i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku. Badnjak predstavlja ono drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio i takođe nagoveštava i drvo Hristovog Krsta.
Badnji dan je poslednji dan božićnog posta, kojim se vernici pripremaju za proslavu najradosnijeg praznika rođenja Isusa Hrista, praznika cele porodice koja je tada na okupu.
Sutra, na sam dan Božića, posle svečane božićne liturgije, osveštavanje i lomljenje česnice biće organizovano u Hramu Svetog Nikole kao i u Hramu Svetih Kozme i Damjana.
U Hramu Svetih Kozme i Damjana
Svečano donošenje, osvećenje i paljenje badnjaka upriličeno je i u Hramu Svetih Kozme i Damjana. Praznična povorka konjanika, zaprega i fijakera okupila se ispred Hrama u 12 sati, odakle je prodefilovala gradskim ulicama drugog i trećeg rejona (pogledajte galeriju slika).
