ambalažni otpad

U cilju očuvanja životne sredine i jačanja ekološke svesti kod poljoprivrednih proizvođača, danas je na šest punktova u Kikindi i u okolnim selima sprovedena akcija prikupljanja ambalažnog otpada od pesticida i hemijskih sredstava za zaštitu bilja. Akciju je organizovao Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom službom Kikinda i Regionalnom privrednom komorom Severnobanatskog upravnog okruga.

Jedan od punktova bio je kod nekadašnje stočne pijace u Kikindi, gde su akciju obišli i gradonačelnik Mladen Bogdan, član Gradskog veća Đorđe Tešin, kao i predstavnici stručnih službi.

– Ovakve aktivnosti organizujemo drugi put, s ciljem da poljoprivrednike informišemo i podstaknemo na pravilno odlaganje ambalažnog otpada. Ova vrsta otpada je izuzetno opasna – period njegove razgradnje je do sto godina, a često završava na njivama, u kanalima i na divljim deponijama. Sadržaj u ovakvom otpadu je u koncentrovanom sastavu i oštećuje životnu sredinu i zdravlje ljudi i budućih pokolenja – istakla je Miroslava Narančić, sekretarka resornog Sekretarijata.

Ona je podsetila da se ambalaža pravilno odlaže trostrukim ispiranjem, bušenjem, zatim pakovanjem u džambo vreće, nakon čega se, po obaveštenju iz Sekretarijata, predaje ovlašćenim operaterima. Poljoprivrednici za to dobijaju potvrdu koja postaje deo dokumentacije u eAgraru.

Prema rečima Mladena Đurana, direktora Poljoprivredne stručne službe, interesovanje raste u odnosu na prethodnu godinu, ali je potrebno još edukacije i motivacije.

– Ovo je važan korak u unapređenju ekološke prakse u poljoprivredi. Očekujemo da će broj učesnika nastaviti da raste, a ukoliko u budućnosti ova aktivnost postane uslov za ostvarivanje subvencija, to će dodatno podstaći poljoprivrednike da se uključe – rekao je Đuran.

Jedan od učesnika, poljoprivrednik Orestije Rankov, podržao je inicijativu i ukazao na njen značaj iz ugla prakse.

– Godinama sam čuvao ambalažu jer nisam imao rešenje za njeno bezbedno odlaganje. Mislim da je ovo pravi potez. U proseku imamo 4,5 litre ovakvog otpada po hektaru godišnje, a u našoj opštini je pod kulturama 40 do 50 hiljada hektara. Znači, ovo nije zanemarljiva količina.

Kako je naglašeno, ovakve akcije biće nastavljene i u narednom periodu, uz podršku nadležnih institucija i u saradnji sa poljoprivrednicima, radi odgovornog upravljanja otpadom i očuvanja životne sredine.

S. V. O.