20 godina

009

Старо језеро или популарно – Штеванчева бара једина  је природна водена површина у нашем граду. Састоји се од 5,1 хектара површине и још средином 19. века планирано је да се бара исуши, међутим то никада није спроведено у дело. И током прошлог, 20. века, у више наврата донета је одлука да се простор исуши и урбано уреди за пливање и друге спортске активности. Како је језеро остатак некадашње речице Галадске, која је као огранак реке Мориш, протицала кроз Кикинду, ставови су били да се сачува.

Уређење простора започето је најпре 1932. године, а четири године касније од два јутра настало је језеро које је служило као резервоар за вишак воде, а зими је било омиљено клизалиште. Два артешка бунара ископана су 1940. и град је тако добио простор који ће користити као реку. По завршетку Другог светског рата језеро је продубљено и настављени су радови на његовом уређењу. Постављена је пумпа за одвод воде, а терен око језера насут је са око 30 центиметара изнад највишег забележеног нивоа воде.

 

Шездесетих година прошлог века Штеванчева бара је коначно уређена и добила је статус градског купалишта. У оквиру бетонске шкољке језера изграђен је пливачки базен олимпијских димензија и гледалиште са око хиљаду места. Купалиште је оивичено бетонским потпорним зидовима, док је дно остало природно муљевито. Неколико година касније, 1962, и дно је очишћено и постављен је тампонски слој шљунка. Годину дана касније језеро је почело да се користи као купалиште и било је омиљено стециште Кикинђана. Након великих поплава и промена у дотоку воде популарна Штеванчева бара изгубила је своју првобитну функцију.

За овај простор у неколико наврата рађена је урбанистичка документација на нивоу детаљног урбанистичког плана. Прва је урађена 1981, па је 1984. и 1985. године допуњена. После изградње тадашњег Спортског рекреативног центра „Језеро“ 1978. године који је имао отворене и затворене пливачке базене, простор Старог језера, почео је полако да замире.

Тако је било све до 2006. године када Старо језеро доживљава ревитализацију. У протеклих 20 година бројне су реконструкције и обнављања зелене оазе. Осим шкољке самог језера, уређени су и ободни канали. Зелене површине су зановљене и засађене су младице, а пошумљавање се обавља сваке године.

Пре две деценије преко пројекта РЕЦ, који је финансиран од стране шведске организације СИДА, започети су радови на оживљавању Старог језера. После 28 година, колико је простор био напуштен, плански је почео да се обогаћује. Организовано је више акција на партерном озелењавању и уређењу такозваног „новог дела“ Старог језера преко пројекта „Еколејкс“. Спортски центар и Старо језеро повезани су мостићем, постављен је урбани мобилијар, дечије игралиште, направљен је мост и пролаз у комплекс и из Семлачке улице, а све како би простор оживео. Штеванчева бара годинама уназад је место окупљања и уживања за све суграђане, где су омогућене разноврсне активности. Током претходних 20 година Старо језеро препознато је као идеалан и адекватан простор за различите активности и градске манифестације, школе у природи, едукације деце, а све у циљу заштите и очувања природних богатстава града.

Дискотека „Делфин“ је радила на простору Старог језера од 1977. до 1982. године. Култно место престало је са радом када је зграда у којој се налазила дискотека изгорела. Генерације педесетих, шездесетих, седамдесетих година прошлог века  сећају се овог места и радо препричавају доживљаје. Сваког лета дискотека поново оживи, на простору где се некада налазила.

На Старом језеру концерт је 2008. године одржао и легендарни Здравко Чолић. Вишесатни концерт који је окупио велики број гледалаца, остао забележен као један од најзначајнијих музичких догађаја на овој локацији.

Површина воденог огледала је 2,6 хектара, а површина самог језера је 1,3 хектара. Дужина ободних канала је 1.360 метара, а ширина од пет до 21 метра. Оживљавање комплекса допринело је промени микроклиме, јер је Кикинда град без реке, добијању новог простора за спорт, рекреацију и забаву и развоју туризма.

А.Ђ.

 

 

 

lebelier-2_

Заједно са запосленима, пословним партнерима  и гостима, међу којима су били и градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Саша Танацков, фабрика „Ле Белиер“ прославила је две деценије пословања у Кикинди. Значајном јубилеју присуствовао је и генерални директор Групе „Ле Белиер“ Јан Чен који се захвалио гостима што су својим присуством увеличали прославу.

-Двадесет година је значајно у пословању сваке компаније. Наша очекивања су да и наредне две деценије послујемо у Кикинди. Наставићемо да унапређујемо наш погон, планирамо увођење нове опреме како би компанија расла и развијала се – истакао је Јан Чен.

Израда алуминијумских одливака делатност је којим се бави погон у Кикинди. Сарађају са  произвођачима  аутомобила као што су БМW, Рено и Фолксваген.

-У Кикинди имамо солидно пословање и сваке године напредујемо. Пре пет година изградили смо нову халу, а у блиској будућности, већ наредне године,  планирамо сличну инвестицију. Запошљавамо 420 људи и сви они могу да буду мирни јер посла има. Са представницима Града имамо одличан однос и на нама је да, кроз донације  вратимо то што послујемо у Кикинди – додао је Жан Себастијан Акс, директор „Ле Белиера“ у Кикинди.

Честитајући значајну годишњицу запосленима и менаџменту градоначелник Никола Лукач истакао је да ће „Ле Белиер“ у Граду Кикинди увек имати квалитетног партнера.

-На завидном нивоу је сарадња локалне самоуправе са фабриком „Ле Белиер“ јер су у више наврата показали да су друштвено одговорни и притекли су у помоћ. Запосленима желим да још двадесет година раде, да се пословно окружење унапређује и да се развија. Познате су њихове донације здравству, вртићима и спортским клубовима које смо заједно реализовали. Радује нас што имају планове за наредне две деценије, што улива сигурност свим запосленима. У овој фабрици итекако знају да цене  и награде добре раднике, а важно им је и да подмлађују кадар и унапређују производњу – рекао је Лукач.

„Ле Белиер“ је француска група која је специјализована за производњу алуминијумских делова за светску аутомобилску индустрију. Основана је 1961. године у Француској и тренутно је присутна на три континента у Америци, Европи и Азији. Група има седиште у Француској, а филијале су им у Мађарској, Кини и Мексику. У овим фабрикама ради укупно 4.000 радника, који светску аутомобилску индустрију снабдевају деловима за кочионе системе, турбо и шасијама од алуминијума.

error: Content is protected !!