Novi Kozarci su glavni grad čitalaca – prvi i jedini u državi i u ovom delu sveta imaju stalnu uličnu mini-knjižaru iz koje možete besplatno da uzmete knjigu koju želite i da, zauzvrat, ostavite jedan od naslova iz vaše kućne kolekcije.

Ne postoji članarina, niti cena knjiga. Nezvanična biblioteka radi po principu uzmi knjigu, donesi drugu. Knjižaru je, pre dve godine, na ideju svoje ćerke, postavila Vinka Grmaš, ispred prodavnice u Veterinarskoj stanici u Novim Kozarcima u kojoj radi.

– Ispunila sam ćerki želju, ona je to videla u Otavi, kada je tamo živela, i želela je da njene knjige, kojih je bilo mnogo, nađu nove čitaoce. Tih, njenih knjiga, odavno više nema – kaže Vinka.

Slađana je, inače, i pesnikinja. Svoju prvu knjigu poezije, „Sve u svoje vreme“, izdala je kada je bila u osmom razredu. Još uvek živi u inostranstvu, ali je verovala da će u Novim Kozarcima biti dovoljno „knjiških moljaca“. I nije pogrešila, iako su mnogi bili skeptični.

– Ljudi nisu verovali da će to zaživeti – priča Vinka. – Na policama su  korišćeni primerci koje ljudi poklanjaju, zauzvrat uzimajući naslov koji im odgovara. Dolaze svi, stariji ljudi i deca, mnogo njih ima dosta knjiga i lektiru, i jednostavno donesu jer im više ne treba. Oduševljena sam kako su to ljudi prihvatili.

Vinka kaže da je za dozvolu da postavi vitrinu pitala svoju direktoricu u Veterinarskoj stanici Kikinda, Snežanu Tomić, koja je vrlo rado to odobrila.

Na početku je, kaže, morala svake večeri da unosi kutiju jer nije bila pokrivena. Zatim joj je komšija pomogao da preradi jedan kuhinjski deo, stavljena su stakla, i sada je knjižara fiksirana za tezgu na pijaci koja se nalazi ispred prodavnice.

– Meštane zanimaju različite teme – mnogo njih voli političke sadržaje, knjige o Titu, i često navrate da vide da li se pojavilo nešto novo iz oblasti koja ih zanima. Kupci koji dolaze u prodavnicu Veterinarske stanice, prvo zastanu ispred vitrine da vide šta ima novo. Ako nađu nešto zanimljivo, ponesu, i donesu drugu knjigu kada dođu sledeći put. Deca me često zamole da im pomognem da nađu neku knjigu za sebe. Ljudi jako lepo sarađuju i niko još nije zloupotrebio ovaj koncept. Naša pesnikinja, Dragana Danilović, svaki put pokloni svoju novu knjigu.

Mini-knjižare za razmenu knjiga vest su gde god da se pojave na planeti – ima ih u SAD-u, Nemačkoj, Čileu… U Novim Kozarcima, međutim, ulična knjižara već ima svoje stalne korisnike. Nikome, osim gostima, koji su oduševljeni, odavno nije neobično da knjige stoje u vitrinici na ulici, na dohvat ruke svima koji su za razmenu ispisanih reči, svetova i života.

Visoka svest i poverenje očigledno krase Kozarčane, jer se nije dogodilo da neko ne donese knjigu zauzvrat uzetoj ili da ošteti biblioteku koja, zaštićena samo staklom, stalno stoji pričvršćena za pijačnu tezgu u najprometnijoj ulici u centru sela.

Knjižara trenutno ima šezdesetak naslova i dostupna je svakog dana, osim nedeljom, od 7 do 18 sati. Kozarčani su, sasvim sigurno, dosegli novi nivo poštovanja pisane reči. Vreme će pokazati da li će im se neko pridružiti u tome.