Матеј Имброњев, овог јула, студије медицне завршио је у року и као један од најбољих студената Медицинског факултета у Београду са просеком 9,98. Током читавог школовања имао је само једну деветку, све остало су биле десетке. Како каже медицина није била његов избор, она је одабрала њега:

-Никада нисам успео да замислим себе у неком другом позиву. Што сам дуже студирао, то сам био сигурнији да нисам донео одлуку само разумом, већ да сам препознао нешто што је у мени одавно постојало. Медицина је за мене управо таква, не тек занимање, већ позив који је, на неки необјашњив начин, одувек био део мог бића.

На почетку студија просек му није био циљ, занимало га је знање и да разуме он што учи и управо је усмереност ка знању, а не ка бројкама, на крају донела и висок просек.

-Било је пуно времена проведеног над књигом, одрицања, непроспаваних ноћи и тренутака када је требало направити избор између тренутног задовољства и дугорочног циља. Ипак, никада нисам желео да медицина постане једина димензија мог живота. Трудио сам се да сачувам време за породицу, пријатеље, путовања и књиге, јер верујем да управо ширина интересовања и искустава обликује човека и једног дана га чини бољим лекаром – каже Матеј.

Медицина је веома компетитивна професија у којој се лекари често вреднују кроз различите показатеље, попут просека, броја научних радова, цитираности и других академских достигнућа. Ипак Матеј сматра да је најважније да се не изгуби она првобитна нит, љубав према човеку и жеља да му се помогнемо.

-Знање и успех имају прави смисао тек када остану у служби те идеје. Највећа вредност студија за мене нису само знање и вештине које сам стекао. У мој живот ушетали су људи са којима делим слична интересовања, вредности и поглед на свет. Медицина је била оно везивно ткиво које нас је спојило, али су пријатељства која су из тога проистекла одавно прерасла границе факултета и остала један од најдрагоценијих делова тог искуства – прецизира Матеј Имброњев.

Тренутно одрађује приправнички стаж, који траје шест месеци. После интензивних година студирања, ово је уједно и први период у којем има мало више времена за себе, па настоји да га искористи и за одмор и за лични развој.

-Након завршетка приправничког стажа и положеног државног испита волео бих да се запослим и наставим да учим кроз свакодневни клинички рад, док чекам прилику за специјализацију. Када је реч о избору специјализације, мислим да је то процес који траје од првог дана студија. Оно што нам се допада на папиру често се промени када из амфитеатра пређемо на одељење и видимо како заправо изгледа свакодневни рад. Тренутно ме највише привлачи дерматовенерологија. То је област која обједињује клинички рад, дијагностичко размишљање, могућност дугорочног праћења пацијената и интензиван научни развој. Ипак, сматрам да је прерано говорити са потпуном сигурношћу, јер медицина увек има начин да вас изненади и покаже нешто ново – закључио је Имброњев.

А.Ђ.