Утакмицама по групама стартовао је турнир у малом фудбалу у Иђошу. Планирано је да се мечеви играју до 11. августа, а потом ће започети и завршне борбе по тзв. нокаут систему.
Даy: Ф ј, 2026
У другој провери овога лета, пораз ОФК Кикинде у Адорјану од Тисе, резултатом 3:2. Повео је домаћин, члан војвођанског „Севера”, ближе одмору. Погрешио је Пајтин, пресекао му је пас домаћи играч и поентирао. У наставку, Тиса је удвостручила предност из казненог ударца којег је скривио Цвијановић, а остала је дилема и је ли ОФК Кикинда, у акцији која је претходила пеналу, била оштећена за недосуђени офсајд у којем је вероватно био домаћи фудбалер. Средином наставка, 3:0 за Тису, а онда у финишу најпре Вланиколин, с двадесетак метара по средини, шутира за 3:1, а који минут касније и Пашић се уписује међу стрелце, главом из петерца након повратног центаршута Белоша, за коначан исход.
ОФК КИКИНДА: Шево, Цвијановић, Кнежевић, Белош, Барбул, Кресоја, Лекај, Пајтин, Коцкар, Ђорић, Стојанов. Играли су још: Радаковић, Вланиколин, Путник, Радивојша, Смани, Пашић, Чудан, Војновић, Лукић, Јанков, Степанчев.
Д. П.
У минулој сезони рускоселска Црвена звезда, заузела је пето место на војвођанском „Истоку”, па ја тако била најбоље пласирана екипа са шире територије нашег града у том рангу, али целокупан играчки кадар напустио је овог лета клуб и управа је одлучила да се будући млади састав не изложи катастрофалним поразима у покрајинском рангу већ да дечаци од предстојеће јесени заиграју у најнижем степену.
– Последњих седмица покушавали смо да оформимо екипу која би иоле могла парирати ривалима, али када је постало јасно да би кадети и понеки омладинац били топовска храна за поправљање гол-разлике противничким тимовима, одлучили смо се на овај изнуђени потез. Клуб се није угасио, а много пута досад испадао је и то на терену у најнижи ранг и зато поручујемо да ће се фудбал и надаље играти у Руском Селу, а за неколико дана требало би да буде и формирана лига ФСГ Кикинда састављена од седам клубова. Наш тим с клупе предводиће Бране Војновић који има потребну лиценцу, а досад је био тренер најмлађима – каже Душко Вујановић, председник Црвене звезде.
Д. П.
Да је градска управа односно Туристичка организација Града Кикинде направила пун погодак довођењем представе „Само нек иде редом“ у наш град, показало је синоћно препуно двориште Курије. Тражило се место више за ову црнохуморну комедију о наследству.
Немања Јаничић, један од глумаца у овом комаду Кикинђанима је већ добро познато лице:
-Ово је већ четврта или пета година узастопце да долазим у Кикинду на Културно лето и заиста је фантастично. Ова публика је одлична и зна да гледа добре комедије. Знају да награде аплаузом и знају да се насмеју и нама је то јако значајно.
Потом је открио и детаље саме радње овог комада:
-Представа је класична комедија менталитета. Деда, који је преминуо, имао је три унука и заплет настаје око питања кога је деда више волео.
Иначе, овај глумац наводи да је у последње време врло тражен за разне серијске формате, али да увек радо игра овакве позоришне комедије, јер му је непосредан контакт с публиком важан. То доказује и својим летњим ангажманом на Гардошу, где га, по његовим речима, сваке вечери уживо гледа преко 600 људи, а тако је било и ове кикиндске вечери.
Поред Јаничића у подели за овај комад су и Никола Тришић, Никола Миленковић и Ђорђе Стојковић, који се већ неколико пута поклањао севернобанатској публици:
-Мени је ово већ треће гостовање у Кикинди. Био сам 2018. с представом „Боје штека“ , а прошле године сам с колегама Немањом Јаничићем и Мирком Васиљевић играо у кикиндском позоришту „Мамбо италијано“. Захвалан сам Кикинђанима што сам тада имао прилику да играм и на овдашњим позоришним даскама, јер то је то био посебан осећај-наводи овај популарни глумац, мада, наводи Стојковић, приступ отвореним и затвореним сценама се доста разликује, али, како каже, глумци увек пружају максимум, свеједно какав је амбијент.
Стојковић се и дотакао критика „софистициранијих“ позоришних гледалаца који сматрају да су летње такозване „тезгарошке“ представе често тривијалне и лаке:
-Људима требају и тежи и лакши садржаји, али људи кад оду на одмор читају мало лакше штиво. Тако је и са представама и мислим да овакве лаке комедије боље легну на ову врућину, као неко расхлађење. А с друге стране не мислим да је комедија као жанр лака, штавише, то је најтежи жанр и најтеже је насмејати човека, а ми смо то успели вечерас овде у Кикинди, задовољан је овај популарни драмски уметник.
Догађају је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу.
Н.С.
Матеј Имброњев, овог јула, студије медицне завршио је у року и као један од најбољих студената Медицинског факултета у Београду са просеком 9,98. Током читавог школовања имао је само једну деветку, све остало су биле десетке. Како каже медицина није била његов избор, она је одабрала њега:
-Никада нисам успео да замислим себе у неком другом позиву. Што сам дуже студирао, то сам био сигурнији да нисам донео одлуку само разумом, већ да сам препознао нешто што је у мени одавно постојало. Медицина је за мене управо таква, не тек занимање, већ позив који је, на неки необјашњив начин, одувек био део мог бића.
На почетку студија просек му није био циљ, занимало га је знање и да разуме он што учи и управо је усмереност ка знању, а не ка бројкама, на крају донела и висок просек.
-Било је пуно времена проведеног над књигом, одрицања, непроспаваних ноћи и тренутака када је требало направити избор између тренутног задовољства и дугорочног циља. Ипак, никада нисам желео да медицина постане једина димензија мог живота. Трудио сам се да сачувам време за породицу, пријатеље, путовања и књиге, јер верујем да управо ширина интересовања и искустава обликује човека и једног дана га чини бољим лекаром – каже Матеј.
Медицина је веома компетитивна професија у којој се лекари често вреднују кроз различите показатеље, попут просека, броја научних радова, цитираности и других академских достигнућа. Ипак Матеј сматра да је најважније да се не изгуби она првобитна нит, љубав према човеку и жеља да му се помогнемо.
-Знање и успех имају прави смисао тек када остану у служби те идеје. Највећа вредност студија за мене нису само знање и вештине које сам стекао. У мој живот ушетали су људи са којима делим слична интересовања, вредности и поглед на свет. Медицина је била оно везивно ткиво које нас је спојило, али су пријатељства која су из тога проистекла одавно прерасла границе факултета и остала један од најдрагоценијих делова тог искуства – прецизира Матеј Имброњев.
Тренутно одрађује приправнички стаж, који траје шест месеци. После интензивних година студирања, ово је уједно и први период у којем има мало више времена за себе, па настоји да га искористи и за одмор и за лични развој.
-Након завршетка приправничког стажа и положеног државног испита волео бих да се запослим и наставим да учим кроз свакодневни клинички рад, док чекам прилику за специјализацију. Када је реч о избору специјализације, мислим да је то процес који траје од првог дана студија. Оно што нам се допада на папиру често се промени када из амфитеатра пређемо на одељење и видимо како заправо изгледа свакодневни рад. Тренутно ме највише привлачи дерматовенерологија. То је област која обједињује клинички рад, дијагностичко размишљање, могућност дугорочног праћења пацијената и интензиван научни развој. Ипак, сматрам да је прерано говорити са потпуном сигурношћу, јер медицина увек има начин да вас изненади и покаже нешто ново – закључио је Имброњев.
А.Ђ.
Српска православна црква и њени верници данас обележавају Светог пророка Илију – Илиндан, један од најпоштованијих празника у православном календару. Свети Илија сматра се строгим и непоколебљивим проповедником вере, а у народном предању познат је и као Илија Громовник.
Према хришћанском предању, Свети пророк Илија био је међу пророцима који су се на гори Тавор поклонили Исусу Христу на празник Преображења Господњег. Због тога се његов лик често налази на иконама које приказују овај велики празник.
У српској народној традицији верује се да Свети Илија небом језди у ватреним кочијама које вуку четири коња, а да су грмљавина и муње заправо одјек његових кола. Због тога је у народу познат као господар грома и олује.
Илиндан пада у најсушније и најтоплије доба године, па народно веровање каже да се на овај празник не раде тешки послови, нарочито у пољу, како се не би навукао гнев светитеља. Многи верници овај дан проводе у молитви, одласку у цркву и породичном окупљању, док бројне породице данас обележавају своју крсну славу.
На репертоару дечијег позоришта „Лане“ вечерас у 19 сати на репертоару је комад „Три прасета“. Текст је написала Нада Адамовић.
Ова дечија представа отвара август, месец пријатељства, на матичној летњој сцени позоришта.