Utakmicama po grupama startovao je turnir u malom fudbalu u Iđošu. Planirano je da se mečevi igraju do 11. avgusta, a potom će započeti i završne borbe po tzv. nokaut sistemu.
Day: August 2, 2026
U drugoj proveri ovoga leta, poraz OFK Kikinde u Adorjanu od Tise, rezultatom 3:2. Poveo je domaćin, član vojvođanskog „Severa”, bliže odmoru. Pogrešio je Pajtin, presekao mu je pas domaći igrač i poentirao. U nastavku, Tisa je udvostručila prednost iz kaznenog udarca kojeg je skrivio Cvijanović, a ostala je dilema i je li OFK Kikinda, u akciji koja je prethodila penalu, bila oštećena za nedosuđeni ofsajd u kojem je verovatno bio domaći fudbaler. Sredinom nastavka, 3:0 za Tisu, a onda u finišu najpre Vlanikolin, s dvadesetak metara po sredini, šutira za 3:1, a koji minut kasnije i Pašić se upisuje među strelce, glavom iz peterca nakon povratnog centaršuta Beloša, za konačan ishod.
OFK KIKINDA: Ševo, Cvijanović, Knežević, Beloš, Barbul, Kresoja, Lekaj, Pajtin, Kockar, Đorić, Stojanov. Igrali su još: Radaković, Vlanikolin, Putnik, Radivojša, Smani, Pašić, Čudan, Vojnović, Lukić, Jankov, Stepančev.
D. P.
U minuloj sezoni ruskoselska Crvena zvezda, zauzela je peto mesto na vojvođanskom „Istoku”, pa ja tako bila najbolje plasirana ekipa sa šire teritorije našeg grada u tom rangu, ali celokupan igrački kadar napustio je ovog leta klub i uprava je odlučila da se budući mladi sastav ne izloži katastrofalnim porazima u pokrajinskom rangu već da dečaci od predstojeće jeseni zaigraju u najnižem stepenu.
– Poslednjih sedmica pokušavali smo da oformimo ekipu koja bi iole mogla parirati rivalima, ali kada je postalo jasno da bi kadeti i poneki omladinac bili topovska hrana za popravljanje gol-razlike protivničkim timovima, odlučili smo se na ovaj iznuđeni potez. Klub se nije ugasio, a mnogo puta dosad ispadao je i to na terenu u najniži rang i zato poručujemo da će se fudbal i nadalje igrati u Ruskom Selu, a za nekoliko dana trebalo bi da bude i formirana liga FSG Kikinda sastavljena od sedam klubova. Naš tim s klupe predvodiće Brane Vojnović koji ima potrebnu licencu, a dosad je bio trener najmlađima – kaže Duško Vujanović, predsednik Crvene zvezde.
D. P.
Da je gradska uprava odnosno Turistička organizacija Grada Kikinde napravila pun pogodak dovođenjem predstave „Samo nek ide redom“ u naš grad, pokazalo je sinoćno prepuno dvorište Kurije. Tražilo se mesto više za ovu crnohumornu komediju o nasledstvu.
Nemanja Janičić, jedan od glumaca u ovom komadu Kikinđanima je već dobro poznato lice:
-Ovo je već četvrta ili peta godina uzastopce da dolazim u Kikindu na Kulturno leto i zaista je fantastično. Ova publika je odlična i zna da gleda dobre komedije. Znaju da nagrade aplauzom i znaju da se nasmeju i nama je to jako značajno.
Potom je otkrio i detalje same radnje ovog komada:
-Predstava je klasična komedija mentaliteta. Deda, koji je preminuo, imao je tri unuka i zaplet nastaje oko pitanja koga je deda više voleo.
Inače, ovaj glumac navodi da je u poslednje vreme vrlo tražen za razne serijske formate, ali da uvek rado igra ovakve pozorišne komedije, jer mu je neposredan kontakt s publikom važan. To dokazuje i svojim letnjim angažmanom na Gardošu, gde ga, po njegovim rečima, svake večeri uživo gleda preko 600 ljudi, a tako je bilo i ove kikindske večeri.
Pored Janičića u podeli za ovaj komad su i Nikola Trišić, Nikola Milenković i Đorđe Stojković, koji se već nekoliko puta poklanjao severnobanatskoj publici:
-Meni je ovo već treće gostovanje u Kikindi. Bio sam 2018. s predstavom „Boje šteka“ , a prošle godine sam s kolegama Nemanjom Janičićem i Mirkom Vasiljević igrao u kikindskom pozorištu „Mambo italijano“. Zahvalan sam Kikinđanima što sam tada imao priliku da igram i na ovdašnjim pozorišnim daskama, jer to je to bio poseban osećaj-navodi ovaj popularni glumac, mada, navodi Stojković, pristup otvorenim i zatvorenim scenama se dosta razlikuje, ali, kako kaže, glumci uvek pružaju maksimum, svejedno kakav je ambijent.
Stojković se i dotakao kritika „sofisticiranijih“ pozorišnih gledalaca koji smatraju da su letnje takozvane „tezgaroške“ predstave često trivijalne i lake:
-Ljudima trebaju i teži i lakši sadržaji, ali ljudi kad odu na odmor čitaju malo lakše štivo. Tako je i sa predstavama i mislim da ovakve lake komedije bolje legnu na ovu vrućinu, kao neko rashlađenje. A s druge strane ne mislim da je komedija kao žanr laka, štaviše, to je najteži žanr i najteže je nasmejati čoveka, a mi smo to uspeli večeras ovde u Kikindi, zadovoljan je ovaj popularni dramski umetnik.
Događaju je prisustvovala i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća zadužena za kulturu.
N.S.
Matej Imbronjev, ovog jula, studije medicne završio je u roku i kao jedan od najboljih studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu sa prosekom 9,98. Tokom čitavog školovanja imao je samo jednu devetku, sve ostalo su bile desetke. Kako kaže medicina nije bila njegov izbor, ona je odabrala njega:
-Nikada nisam uspeo da zamislim sebe u nekom drugom pozivu. Što sam duže studirao, to sam bio sigurniji da nisam doneo odluku samo razumom, već da sam prepoznao nešto što je u meni odavno postojalo. Medicina je za mene upravo takva, ne tek zanimanje, već poziv koji je, na neki neobjašnjiv način, oduvek bio deo mog bića.
Na početku studija prosek mu nije bio cilj, zanimalo ga je znanje i da razume on što uči i upravo je usmerenost ka znanju, a ne ka brojkama, na kraju donela i visok prosek.
-Bilo je puno vremena provedenog nad knjigom, odricanja, neprospavanih noći i trenutaka kada je trebalo napraviti izbor između trenutnog zadovoljstva i dugoročnog cilja. Ipak, nikada nisam želeo da medicina postane jedina dimenzija mog života. Trudio sam se da sačuvam vreme za porodicu, prijatelje, putovanja i knjige, jer verujem da upravo širina interesovanja i iskustava oblikuje čoveka i jednog dana ga čini boljim lekarom – kaže Matej.
Medicina je veoma kompetitivna profesija u kojoj se lekari često vrednuju kroz različite pokazatelje, poput proseka, broja naučnih radova, citiranosti i drugih akademskih dostignuća. Ipak Matej smatra da je najvažnije da se ne izgubi ona prvobitna nit, ljubav prema čoveku i želja da mu se pomognemo.
-Znanje i uspeh imaju pravi smisao tek kada ostanu u službi te ideje. Najveća vrednost studija za mene nisu samo znanje i veštine koje sam stekao. U moj život ušetali su ljudi sa kojima delim slična interesovanja, vrednosti i pogled na svet. Medicina je bila ono vezivno tkivo koje nas je spojilo, ali su prijateljstva koja su iz toga proistekla odavno prerasla granice fakulteta i ostala jedan od najdragocenijih delova tog iskustva – precizira Matej Imbronjev.
Trenutno odrađuje pripravnički staž, koji traje šest meseci. Posle intenzivnih godina studiranja, ovo je ujedno i prvi period u kojem ima malo više vremena za sebe, pa nastoji da ga iskoristi i za odmor i za lični razvoj.
-Nakon završetka pripravničkog staža i položenog državnog ispita voleo bih da se zaposlim i nastavim da učim kroz svakodnevni klinički rad, dok čekam priliku za specijalizaciju. Kada je reč o izboru specijalizacije, mislim da je to proces koji traje od prvog dana studija. Ono što nam se dopada na papiru često se promeni kada iz amfiteatra pređemo na odeljenje i vidimo kako zapravo izgleda svakodnevni rad. Trenutno me najviše privlači dermatovenerologija. To je oblast koja objedinjuje klinički rad, dijagnostičko razmišljanje, mogućnost dugoročnog praćenja pacijenata i intenzivan naučni razvoj. Ipak, smatram da je prerano govoriti sa potpunom sigurnošću, jer medicina uvek ima način da vas iznenadi i pokaže nešto novo – zaključio je Imbronjev.
A.Đ.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Iliju – Ilindan, jedan od najpoštovanijih praznika u pravoslavnom kalendaru. Sveti Ilija smatra se strogim i nepokolebljivim propovednikom vere, a u narodnom predanju poznat je i kao Ilija Gromovnik.
Prema hrišćanskom predanju, Sveti prorok Ilija bio je među prorocima koji su se na gori Tavor poklonili Isusu Hristu na praznik Preobraženja Gospodnjeg. Zbog toga se njegov lik često nalazi na ikonama koje prikazuju ovaj veliki praznik.
U srpskoj narodnoj tradiciji veruje se da Sveti Ilija nebom jezdi u vatrenim kočijama koje vuku četiri konja, a da su grmljavina i munje zapravo odjek njegovih kola. Zbog toga je u narodu poznat kao gospodar groma i oluje.
Ilindan pada u najsušnije i najtoplije doba godine, pa narodno verovanje kaže da se na ovaj praznik ne rade teški poslovi, naročito u polju, kako se ne bi navukao gnev svetitelja. Mnogi vernici ovaj dan provode u molitvi, odlasku u crkvu i porodičnom okupljanju, dok brojne porodice danas obeležavaju svoju krsnu slavu.
Na repertoaru dečijeg pozorišta „Lane“ večeras u 19 sati na repertoaru je komad „Tri praseta“. Tekst je napisala Nada Adamović.
Ova dečija predstava otvara avgust, mesec prijateljstva, na matičnoj letnjoj sceni pozorišta.