Уочи 8. марта, а у оквиру Недеље жене, гошћа Културног центра била је Јелена Бачић Алимпић, новинарка и књижевница. Како истиче, у нашем граду се осећа више као домаћин, а не као гост с обзиром на то да се радо одазива позивима да се дружи са Кикинђанкама. Овом приликом представила је свој најновији роман „Последњи сати“ у којем открива дирљиву, на тренутке болну истину, да су можда најзначајнији тренуци у нашем животу они који нас приморавају да се суочимо са сопственим демонима, жељама и изазовима.
-Познајем кикиндску публику и читаоце и увек се радујем поновном сусрету. У свим мојим романима жене су представљене као хероине, а тако је и у најновијем роману. Књига је о Зорки из Накучана, мајци која је поднела невероватне жртве зарад среће своје кћерке. Ово је топла, људска прича о пожртвованости, храбрости, издржљивости, упорности о свему ономе што једна жена може да поднесе на својим раменима, а може много – истакла је Јелена Бачић Алимпић.
Порука коју је упутила јесте да је важно да се свака жена избори за себе, иако је свака прича за себе.
-Жена треба да научи да каже: не желим и нећу. Не треба да радимо против себе, јер ми то радимо да би другима било добро, а нама на крају баш не буде. Почела сам да се освешћујем у педесетој години живота. Схватила сам да нисам себе волела довољно, јер сам се свесно, са жељом жртвовала за многе ствари и људе. Мислим да млађе генерације другачије размишљају, постављају себе на прво место и тако треба да буде. Лепо је бити мајка, супруга, сестра, чинити свима, али не бити себи на последњем месту – закључила је наша саговорница.
Публици се похвалила да је постала бака, као и да је својој унуци Мили посветила књигу за децу „Како је вила Мила добила крила“.
А.Ђ.
