Mala Gospojina je narodni praznik kojim se slavi rođenje Bogorodice Marije. Posebno ga slave i poštuju žene.

Prema predanju, Sveti Joakim i Ana dobili su ćerku u poznim godinama.  Bogorodica je rođena u Nazaretu, a već u trećoj godini odvedena je u hram u Jerusalimu. U sedmoj godini počela je da učestvuje u molitvama, bogosluženju i čitanju Svetog pisma.

Mala Gospojina predstavlja dan slavlja, sreće i porodičnog okupljanja, a u nekim porodicama u Srbiji proslavlja se kao krsna slava.

Običaj je da se na ovaj dan ne rade fizički poslovi, već da se provede u odmoru i molitvi.

Prema verovanjima, ako je na ovaj praznik vedro nebo, sunce će nas grejati i tokom jeseni i zime.

Na Malu Gospojinu planiraju se i zakazuju venčanja jer, prema starom verovanju, parovi koji su se verili ili venčali na ovaj dan imaju poseban blagoslov.

Mala Gospojina obeležena je crvenim slovom. Slavi se sa mrsnom ili posnom trpezom, sve u zavisnosti da li „pada“ u sredu ili petak kada se slavi posno.