Umetnička kolaborativna grupa „DIM Tim“ koju čine Danijela Mršulja Vasić i Milenko Vasić, vizuelni umetnici iz Beograda, vratila se u Kikindu, u Salon Muzeja „Tera“ u kojem je, pre tri sedmice, postavila svoju izložbu „KOD“. Danas su, u njenom središtu, održali multimedijalno predavanje na temu istorije zidnog slikarstva.

Kroz vreme, murali su menjali svoj oblik, nekada su bili bliži onome što nazivamo savremenim životom – politici, sportu… ali postoje i čitave grupacije koje kroz murale izražavaju svoje stavove. Pre nekoliko dana hiperrealne likove napravili su, u muralima, navijači „Partizana“ na Dorćolu. Odmah zatim zvezdaši su ih prekrečili, priča Milenko Vasić.

Murali ovog umetničkog tima nalaze se širom sveta – od Švajcarske do Vijetnama. Danas će oplemeniti stražarsku kućicu na ulazu u nekadašnju kasarnu.

– Naši murali su, obično, birani za neke prostore, trudimo se da probude pažnju na duži rok i traže od ljudi da razmišljaju, uključe svoje senzore i pronađu sebe. U Novom Sadu imamo dva, jedan je na Svilari i ima stih. Tamo se nalazi zadnji visoki odžak od cigala i smetala im je kuća u blizini. Mi smo na njoj uradili takozvani put svile – meandre velike ravničarske reke smo, u geometrizovanom smislu predstavljene, odveli do dalekih prostranstava. Pošto je Mika Antić živeo u tom kraju, i Almaška crkva je tada slavila 300 godina, tu je sada, slovima veličine jednog metra, stih koji je on preuzeo od starih Kineza i  malo ga preradio. To je, takođe, i prva izreka koju je naša ćerka naučila kada je imala dve godine: „Samo vreme i strpljenje pretvaraju dudovo lišće u svilu“ – priča Milenko Vasić. – Urađeno je anagramski, hteli smo da čovek mora da zastane malo, da potroši vreme na tumačenje i da to bude kapisla za neka druga razmišljanja. U donjem delu smo, sa decom iz obližnje škole, napravili origami-golubove koji su prekrili postojeće grafite, ružne reči o tekućoj politici.

Prvi mural „DIM Tim kolaboracijske grupe“ u Kikindi biće takođe urađen i anagramski i imaće asocijacije na kasarnu i na „Teru“. Obuhvatiće čitavu stražaru i na njoj su danas rad započeli, osim porodice Vasić, i prisutni Kikinđani i zaposleni u „Teri“.

Inače, Danijela Mršulja Vasić bila je u „Teri“ kao studentkinja, pre 16 godina. Tada je nastalo 50 komada stopala, sada izloženih na postavci „KOD“. Stopala su prešla tačno 2.828 kilometara po izložbama u različitim postavkama i vratila se u Kikindu. „Mi to nazivamo ‘kodom’, kaže Vasić i najavljuje još jedan dolazak u Kikindu, kako bi napravili „terakota lopte“, kao oznaku za Muzej.

Tako će izuzetna, svetski priznata i uvažavana umetnost Vasića, ostaviti svoj pečat i u našem gradu, upravo tamo gde joj je i mesto i čemu su se vratili – u Centru za lepu i primenjenu umetnost „Tera“.

S. V. O.