Последице последњих суперћелијских олуја још увек се санирају и тек предстоји процена материјалне штете. У олујним ударима ветра највише су страдали кровови, фасаде и прозори, аутомобили, усеви.
„Право на наплату штете од осигуравајућих друштава имају они који су купили полису осигурања и заштитили своју имовину од ризика каква је олуја“, каже Зоран Ћирић, портпарол Удружења осигуравача Србије, а преноси РТВ.
Услове осигурања прецизира полиса. За штету на ауту најједноставнију процедуру исплате омогућује каско.
„Уколико постоји каско осигурање, потребно је да грађани позову полицију да се изврши увиђај, да би могли да активирају то осигурање“, рекао је адвокат Саша Парежанин.
Доказе о насталој штети фотографисањем грађани треба да обезбеде и сами и да контактирају свог агента осигурања, објашњавају из Удружења осигуравача Србије. Кажу да држава није дужна да надокнади штету.
„Држава нема никакву законску обавезу да нама надокнади било какву штету. Задатак државе је хуманитарни. Једноставно, ако породица нема где да се склони, задатак државе је да помогне и да обезбеди смештај, гардеробу, храну за један одређени период док се породица не снађе, али надокнада штете у смислу да се направи нова кућа, то није задатак државе и ми из Удружења стално апелујемо на људе да се осигуравају“, рекао је Ћирић.
Ко није осигуран, прецизира адвокат Парежанин, може да рачуна на две могућности. У случају да је узрок штете стабло за које је на основу редовног програма одржавања надлежно Јавно комунално предузеће, први корак је тој служби упутити позив. Након тога следи заједнички излазак на лице места, сачињавање записника и подношење захтева лично. А надокнада је могућа и од власника приватног поседа.
„Онда је грађанин дужан да се, за надокнаду штете, обрати том власнику. Обично у пракси прво иде опомена, даје му се рок 10-15 дана да измири ту штету. Ако то не учини, оштећени су дужни да се тужбом обрате суду“, додао је Парежанин.
