Буба, велика ушара, пореклом Чехиња, сада Кикинђанка у домаћинству породице Трумбеташев, добила је потенцијалног партнера, припадника своје врсте. Цока је стигао из Словеније и био је повод да их посетимо после Бубиног првог рођендана, 15. априла. Сазнали смо да је Цока старији само шест недеља, да је нешто мањи од Бубе, јер је мужјак и јер она воли да једе, као и да још увек нису у пријатељским односима. Уколико га Буба не поједе, постоји могућност да се развије права птичија романса.

– Обоје су инпритоване птице, рођене у контролисаним условима и не препознају се, као што би то у природи био случај – прича Веселин Трумбеташев. – Они не доживљавају један другог као припадника своје врсте. Буба, рецимо, мене доживљава као родитеља, а Цоку као плен. Зато су раздвојени.

Иако је Цока стигао да Буба, која је дошла као беба, не би била усамљена, први сусрет, каже Веселин, није био нимало романтичан. Мало су се плашили, мало игнорисали, а сада се ради на томе да не буду непријатељи, што би било крајње неприхватљиво јер су грабљивице. Зато имају одвојене волијере/станове, мада Буба има и терасу јер је староседелац код Трумбеташевих који озбиљно раде на томе да овај, за сада само формални брак, уз изузетну упорност, постане права љубавна прича.

– Организујем им посете и мирни су као гости, али као домаћини су мало територијални и још увек су на дистанци. Волео бих да се зближе, али ће за то бити потребно време. Ако бих у томе успео, удаљили би се од нас. За сада, Буба, рецимо, када се уплаши, долази код мене – прича Веселин који, за квалитетну исхрану својих љубимаца има организовану производњу белих пацова и препелица.

Буба и Цока су представници врсте великих ушара, „Bubo Bubo“ сова, највећих у Европи и међу највећима на свету. Распон крила им је до 1,9 метара. Врста је име добила по великим перјаним „ушкама“ на врху главе које немају никакве везе с ушним отворима који су, иначе, ниже на глави. По „ушкама“ се једино и разликују јер су код женке оне спуштене надоле. Сова се, иначе, од других птица грабљивица разликује по томе што одлично види и ноћу, па лови и по мраку,и у Цокином и Бубином случају дневно спавање је само мит. Дању су будне, и спавају кад су уморне, каже Веселин. Имају биоритам као људи.

Уколико се роди љубав или бар трпељивост, и у дом породице Трумбеташев стигну и први пилићи џиновске сове, оне ће и даље бити инпритоване птице јер нису рођене у свом природном станишту. Буба излази из волијере и иде у слободан лет, али само изнад дворишта, а Цока још увек не јер није достигао „летну килажу“, каже Веселин.

Обе сове су легализоване, имају своје папире о пореклу, дозволе, прстење. Стамбено су обезбеђене, о егзистенцији не морају да брину, остаје им само да се заволе. Надамо се да ће уговорени брак успети и да ће ова љубавна прича у потенцијалу имати срећан и плодан крај.