Šestoro vajara ovog jula ima privilegiju i čast da stvara na svetskom nivou etabliranom, Međunarodnom simpozijumu „Tera“. Večeras su, publici i jedni drugima, predstavili svoje dosadašnje radove, u potpuno prilagođenom i prijatnom ambijentu ateljea nekadašnjeg Pogona tri fabrike crepa. Ovde se, uz pomoć najboljih majstora i sa najvećom peći u regionu, već naziru oblici ideja koje su poneli sa sobom ili bivali inspirisani zatečenim – prostorom, ljudima i istorijom grada.
Stiven Mos, vajar iz Velike Britanije koji živi i radi u Parizu, kaže da je prvi put u Srbiji, a premijerno će uraditi i skulpturu velikog formata od gline sa kojom, takođe, nikada nije radio.
– Sve je jako, jako dobro ovde. Nikada nisam radio velike formate, posebno ne u glini. Vajam sa epoksi smolom – kaže Mos. – Moja skulptura imaće reference na nekoliko umetničkih dela, ali najviše na sliku Pola Sezana „Golubarnik“, iz 1898. godine. U suštini, reprodukujem je u glini i skulpturi. Sve je veoma lepo, ljudi, grad, jako sam zadovoljan iako sam imao nezgodu sa biciklom i polomio sam nogu. To me je malo usporilo, ali sam pun optimizma.
Mos je eksperimentalni vajar i njegovi radovi su u mnogim javnim kolekcijama u Francuskoj.
Na ovogodišnjem sazivu stvaraju i: vajar Milorad Mića Stajčić i slikar Srđan Arsić iz Beograda, Božica Rađenović, vajarka, samostalna umetnica koja živi i radi u Otavi, Vesna Perunović koju je umetnički put odveo u Toronto, i Anamarija Šerban iz Arada. Ona je, na Univerzitetu u Temišvaru diplomirala vajarstvo i doktorirala vizuelne umetnosti.
Prema utiscima koje su podelili sa nama, veoma su zadovoljni što su u društvu odabranih umetnika koji, u izvanrednim uslovima, u potpunom miru na rubu grada, izmaštavaju, grade i podižu nova dela koja će ostaviti svojim domaćinima i svim Kikinđanima kao legat za budućnost.
S. V. O.