Usled nepovoljne epizootiološke situacije i intenzivnijeg širenja afričke kuge svinja u pojedinim delovima regiona, u prostorijama Severnobanatskog upravnog okruga održana je sednica Okružnog štaba za vanredne situacije.  Teme su bile pojava kuge malih preživara u Rumuniji i afrička kuga svinja i koje mere preduzeti kako bi se one sprečile.

Radi sprečavanja afričke kuge svinja Ministarstvo poljoprivrede donelo je nove mere, a među najvažnijima su: prijava uginule divlje svinje u roku od dva sata, sistemsko pretraživanje lovišta, redukcioni odstrel divljih svinja, ograničenje pristupa lovištima i kretanje ljudi, pridržavanje bio sigurnosnih mera. Kazne za nepoštovanje mera su i do tri miliona dinara za pravna lica.

-Na nama je da budemo spremni ukoliko dođe do zaraze – rekao je Nebojša Jovanov, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga. – U našem okrugu nije zabeležen nijedan slučaj afričke kuge svinja i na nama je da se potrudimo da tako i ostane. Veliki proizvođači pridržavaju se svih mera, a važno je da ih primenjuju i manji proizvođači. Bolest se brzo širi i samo strogim merama preventive ona se može sprečiti. Ukoliko dođe do zaraze ekonomske posledice su veoma velike.

Vlasnici životinja moraju da povedu računa o bio sigurnosnim merama, da smanje frekvenciju ljudi u svojim dvorištima, koriste posebnu odeću i obuću za svinjac, imaju dezinfekcione barijere i da ne hrane svinje pomijama. Najugroženija područja afričke kuge svinja su Sremski i Mačvanski okrug, kao i deo teritorije grada Beograda.

Zbog kuge malih preživara koja se pojavila u Temišvaru u blizini granice sa Srbijom pojačane mere na granicama. Boginje ovaca i koza predstavljaju veoma zaraznu virusnu bolest koja nastaje kada virus dospe u osetljivo stado, najčešće unošenjem zaražene životinje u stado ili kontaktom sa životinjama iz zaraženog područja.

-Pojačane su mere na granici i sve nadležne službe daju sve od sebe da naše područje ne bude ugroženo – dodao je Jovanov.

Bolest se prenosi neposrednim kontaktom, sekretom iz nosa i očiju, promenama na koži i otpalim krastama, ali i posredno – preko kontaminirane odeće, obuće, opreme, vozila i stelje. Moguće je i širenje vazduhom na kraćim udaljenostima, kao i mehaničko prenošenje putem insekata.

A.Đ.