Седница Савета СБО: Мере за спречавање афричке куге свиња и малих преживара

kuga-svinja-okrug-(1)

Услед нeпoвољне епизоотиолошке ситуације и интензивнијег ширења афричке куге свиња у појединим деловима региона, у просторијама Севернобанатског управног округа одржана је седница Окружног штаба за ванредне ситуације.  Теме су биле појава куге малих преживара у Румунији и афричка куга свиња и које мере предузети како би се оне спречиле.

Ради спречавања афричке куге свиња Министарство пољопривреде донело је нове мере, а међу најважнијима су: пријава угинуле дивље свиње у року од два сата, системско претраживање ловишта, редукциони одстрел дивљих свиња, ограничење приступа ловиштима и кретање људи, придржавање био сигурносних мера. Казне за непоштовање мера су и до три милиона динара за правна лица.

-На нама је да будемо спремни уколико дође до заразе – рекао је Небојша Јованов, начелник Севернобанатског управног округа. – У нашем округу није забележен ниједан случај афричке куге свиња и на нама је да се потрудимо да тако и остане. Велики произвођачи придржавају се свих мера, а важно је да их примењују и мањи произвођачи. Болест се брзо шири и само строгим мерама превентиве она се може спречити. Уколико дође до заразе економске последице су веома велике.

Власници животиња морају да поведу рачуна о био сигурносним мерама, да смање фреквенцију људи у својим двориштима, користе посебну одећу и обућу за свињац, имају дезинфекционе баријере и да не хране свиње помијама. Најугроженија подручја афричке куге свиња су Сремски и Мачвански округ, као и део територије града Београда.

Због куге малих преживара која се појавила у Темишвару у близини границе са Србијом појачане мере на границама. Богиње оваца и коза представљају веома заразну вирусну болест која настаје када вирус доспе у осетљиво стадо, најчешће уношењем заражене животиње у стадо или контактом са животињама из зараженог подручја.

-Појачане су мере на граници и све надлежне службе дају све од себе да наше подручје не буде угрожено – додао је Јованов.

Болест се преноси непосредним контактом, секретом из носа и очију, променама на кожи и отпалим крастама, али и посредно – преко контаминиране одеће, обуће, опреме, возила и стеље. Могуће је и ширење ваздухом на краћим удаљеностима, као и механичко преношење путем инсеката.

А.Ђ.