Predstava „Džepovi puni kamenja“, novi projekat kikindskog Narodnog pozorišta, ulazi u završne probe pred premijeru, zakazanu za 13. oktobar. Komad režira Rastislav Ćopić iz Apatina, koji je režiju diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi Egona Savina. Ovo mu je treća profesionalna režija, prva u kikindskom pozorištu.
Zašto ste izabrali ovaj tekst?
Dogovor sa upravom Pozorišta bio je da se radi komedija. Sagledavši sve faktore, odabrali smo komad irske spisateljice Meri Džons „Džepovi puni kamenja“. Radnja se dešava u zabačenom irskom gradiću u kome se snima holivudski film. U sukobu filmske ekipe i lokalnog stanovništva, gledaćemo brzu, duhovitu, i na trenutke dirljivu priču o očaranosti i razočaranosti varljivim sjajem filmskog sveta. Najveća specifičnost komada je da sve uloge igraju samo dva glumca.
Da li ovaj komad i na kom planu korespondira sa našom stvarnošću?
Iako u komedijskom ključu, kroz komad se provlače i važne teme sa kojima možemo da se poistovetimo bilo gde – depresija malog grada, suicid, bahatost bogatih i eksploatacija siromašnih, ponositost i prkos malog čoveka i njegovo pravo da sanja velike snove. To je nešto sa čime svako može da se poistoveti, a uspeh ovog komada širom sveta govori o njegovoj univerzalnosti i komunikativnosti.
Kako teče rad na predstavi, da li ste zadovoljni?
Rad je bio intenzivan, ali lep i privodimo ga kraju. Pozorište u budućnosti bi moralo da dobije više podrške i sredstava, ne samo za opstanak, već i za razvitak i umetnički iskorak, jer ljudi koji u njemu rade to zaslužuju.
U predstavi igraju Nikola Joksimović i Vladimir Maksimović. Reditelj Ćopić takođe je, uz Andreu Mek Givern, potpisao i prevod teksta. Dramaturg je Hristina Mitić, autor scenografije i kostima – Dunja Kostić, dok dizajn zvuka radi Boris Mijatović.
Irska glumica i spisateljica Meri Džons je za ovaj tekst 2001. godine dobila nagradu „Lorens Olivije“ za najbolju savremenu komediju.
Duodrama „Džepovi puni kamenja“ će, posle premijernog izvođenja, imati još dva repertoarska termina u oktobru – 17. i 31.
Fotografija: Miloš Zvicer
