Đaci u Novim Kozarcima učili su, prošle sedmice, na radionici sa psihologom i psihoterapeutom, kako da prepoznaju emocije ljutnju i bes, kako da reaguju i pomognu sebi i drugima.
Inicijativa je potekla iz Tima za zaštitu dece koji je, posle tragičnih događaja u maju, oformljen u svakoj školi. Učiteljica Nela Damjanov iz Osnovne škole „Ivo Lola Ribar“, došla je na ideju da se za đake organizuju radionice sa psihologom i psihoterapeutom Tatjanom Tanović iz Centra za podršku porodici, lični razvoj i humano društvo „Poveži se“ u Kikindi.
Na prošle sedmice održanim radionicama pod nazivom „Uključi mozak i utišaj bes“ pokazalo se da je inicijativa iz Škole bila veoma korisna i za decu i za nastavnike.
– Shvatila sam da je deci potrebna podrška, da ona ne prepoznaju svoje emocije i ne znaju sa njima da izađu na kraj, posebno sa emocijom besa koji ne znaju da kontrolišu i koji onda eskalira u agresivno ponašanje i u nasilje – kaže učiteljica Damjanov. – Radionica je bila veoma uspešna i korisna, deca su bila otvorena i spremna da sarađuju. Važno je da se sa decom radi na mentalnom zdravlju koje je od životnog značaja. Jasno je da je ovo samo početak i da bi trebalo da nastavimo saradnju, što je i dogovoreno.
O ljutnji i besu na radionicama koje su trajale po 75 minuta, učenici trećeg i četvrtog razreda učili su kroz različite aktivnosti: kviz, predavanje, breinstorming, dramu, kaže psiholog Tatjana Tanović. Osnovni cilj bio je da razumeju razliku između zdrave ljutnje i nezdravog besa i kako mogu da, integrišući svoj mozak, na fiziološkom nivou umanje intenzitet besa i da ga transformišu u konstruktivnu ljutnju.
– Đaci su na radionicama učili šta sve okida našu ljutnju, koliko smo slični ili različiti u pogledu toga šta nas ljuti, gde sve osećamo ljutnju, što je jako bitno jer razvija samosvest i svet o pozvezanosti tela, emocija, naših postupaka i naših misli – kaže Tanovićeva. – Svaka osoba, pa i deca, mora biti svesna te povezanosti, jer je važno na kom nivou prepoznaju vlastite i emocije drugih ljudi, zatim u kojoj meri im je razvijen emocionalni rečnik, što je deo emocionalne inteligencije koju ćemo razvijati kroz buduću saradnju.
Učitelji su dobili materijal koji će koristiti u radu sa decom, a u dogovoru sa Školom, u drugom polugodištu biće nastavljen rad na ove teme, uz više vežbe i praktičnih rešenja, kaže Tatjana Tanović, kako bi đaci što bolje naučili kako da se nose sa svojim emocijama.
– Ljutnja je korisna jer nas opominje da nam je urušen sistem vrednosti, da nam se nešto ne dopada, da je načinjena nepravda, ona je sa opravdanjem prisutna emocija. Međutim, važno je kog je intenziteta, jer ne sme da eskalira i da pravi štetu, da dovede do toga da povređujemo druge. Kada smo ljuti naš je zadatak da se konstruktivno zauzmemo za sebe i za svoja prava za koja smatramo da su ugrožena i da smo oštećeni – objašnjava Tanovićeva.
Takođe, dodaje, učestali izlivi besa, bacanje, lupanje vratima, lomljenje i uništavanje stvari, udaranje drugih, povređivanje životinja, znaci su da osoba ima poteškoća sa besom i da je potrebno potražiti pomoć stručnjaka.