U Velikokikindskom distriktu i uopšte na ovim prostorima, prvi lekar bio je hirurg Krištof Veber koji se nije dugo zadržao. Žitelji su se žalili na njega jer nije znao nijedan drugi jezik osim nemačkog i da zbog toga bolesnici nisu mogli da dobiju pravilna uputstva o korišćenju leka. Posle njega, u Distrikt stiže, takođe hirurg, Tobijas Hajn. Ostalo je zabeleženo da je to bilo početkom 1776. godine.

Međutim i sa ovim lekarom bilo je problema – on se, u više navrata sukobljavao sa kraljevskim komesarom Halom, mada nije ostalo zabeleženo šta je bio povod sukoba. Krajem iste, 1776. godine, doktor Hajn se žalio da ima problema sa zvaničnicima Magistrata Distrikta jer mu ne dozvoljavaju da radi autopsije, nazivajući to nadrilekarstvom.

Uz to, nije mu bilo obezbeđeno dovoljno hirurških instrumenata, a nepostojanje bolnice u Distriktu dodatno mu je otežavalo posao. Magistrat je na ovu optužbu odgovorio da su autopsije nepotrebne sem ako ne izbije epidemija neke bolesti, a da novca za bolnicu nema.

Pitanje izgradnje bolnice počelo je da se rešava pola veka posle zahteva doktora Hajna, godine 1830, kada je osnovan fond za njenu izgradnju. Zabeleženo je da su meštani Tobe, braća baroni Henrik i Eudoxe Billot, poklonili tadašnjih 6.000 forinti za lečenje siromašnih porodica. Kao znak zahvalnosti za ovaj plemeniti čin, i danas, u holu Infektivnog odeljenja, postoji mermerna ploča s njihovim imenima.

Po nekim izvorima, izgradnja prvog dela kikindske bolnice započeta je devet godina po osnivanju fonda. Drugi deo bolnice počeo je da se gradi 50 godina kasnije, 1889. godine, a kao godina zvaničnog osnivanja bolnice u Kikindi beleži se 1891.

Zdravstvena zaštita dece organizuje se 1929. godine, osnivanjem posebnog dispanzera za decu.

(Izvor: Tijana Rupčić, „Velikokikindski privilegovani distrikt“, foto: Narodni muzej Kikinda.)