Dejan Karanović iz Kikinde bavi se proizvodnjom kukuruza šećerca na otvorenom. Pola jutra pod šećercem, na njivi u Banatskom Velikom Selu, zasadio je prvi put pre sedam godina i od tada ga uzgaja svake godine.
– Prve godine kada sam zasadio šećerac bile su poplave. Rod je bio izvanredan jer ovaj kukuruz traži puno vode i od tada je deo naše proizvodnje. Svake godine naučim nešto novo o uzgoju ove biljke jer je svaka drugačija i samim tim specifična – navodi Karanović.
Kukuruz šećerac pripada posebnoj podvrsti kukuruza čija je odlika veći sadržaj šećera u zrnu. Zato je i tražen.
– Šećerac sejem početkom aprila, a berem polovinom jula. Seme nabavljam u Futogu od ovlašćenog uvoznika jer je to prvi uslov za dobar rod. Uzgoj je dosta zahtevan. Treba mu posebna nega, veštačko đubrivo, prihrana, tretmani protiv bolesti i štetočina. Ovom kukuruzu potrebno je puno vode, tako da je na parceli postavljen sistem za navodnjavanje koji obezbeđuje siguran rod – kaže naš sagovornik.
Pod zalivnim sistemom Karanović ima jutro i po zemlje. Ulaganje, kaže, nije bilo malo, ali se na duži period isplati.
– Imamo 10.000 komada šećerca na njivi. U toku je branje i prodaja, a za sada uspevamo da se pokrijemo sopstvenim snagama. Pomažu supruga Jelena i sinovi Živko i Marko. Svakog dana smo na njivi i uvek imamo svežu robu. Imamo redovne kupce, a cena je kao i ranijih godina – tri kukuruza za 100 dinara. Ova cena se isplati – ističe Karanović.
Važno je i odmoriti zemlju, tako da sa kukuruzom šećercem kombinuje setvu povrća.
– Od jednog i po jutra, na kom imam sve uslove za setvu, svake godine drugih pola jutra je pod ovim usevom. Na preostalom zemljištu uzgajam kupus i krompir. Oni najbolje vrate zemlji ono što joj kukuruz uzme. Kada se neko zainteresuje da sadi šećerac prvo što ga savetujem je da mora da ga navodnjava, tako da oni koji nemaju bunar na parceli, ne treba ni da se upuštaju u veću proizvodnju – precizira Karanović.
Po završetku ove berbe, biće još jedna u septembru. Kukuruz je sejan sukcesivno da ga ima tokom čitavog leta.
