Уједињена опозиција снажно подупрта Шолаковим медијима и појединим јавним личностима окупљеним око ПроГласа, кренула је у предизборну офанзиву. Удружених апетита за освајање власти, ујединило се 12 партија, углавном деривата некадашње Демократске странке.
Главни протагонисти опозиционе борбе су у својим очима елита- интелектуална, морална и културна, за коју је Србија зверињак, а присталице политике председника Вучића насилници, сендвичари, безуби…
Разбацују се великим речима и општим местима. Све већ виђено. Демократија, борба против насиља, медијске слободе, европске вредности, бољитак…У фокусу су им Шолакови медији и велики градови. Укратко- тамо где је лова. Добро, а шта би конкретно радили уколико би освојили власт? То смо већ гледали, кроз димну завесу демагогије и пустих обећања.
Потпуно маргинализован по питању улагања, пројеката, нових инвестиција- такав је био овај наш север Баната током владавине „жутих”.
Закатанчене фирме, лоша приватизација, незапосленост, одсуство улагања у инфраструктуру … За властодршце који су били презаузети сопственим бизнис шемама и и међусобним размирицама, интерес грађана био је важан колико и лањски снег.
Тако су, сећамо се, долазак инвеститора и отварање фабрика, реконструкција пута Кикинда- Башаид, изградња и опремање индустријске зоне, решавање проблема пијаће воде – све одреда биле немогуће мисије.
Без посла је био сваки четврти радно способан суграђанин/ка. Да је само то, превише је. А није. Овдашња Хитна служба није имала возила, будуће мајке су током трудничког боловања примале свега 65 одсто зараде (да и на то подсетимо)…Инвестиције и значајни инфрастуктурни пројекти су, сви одреда, заобилазили Кикинду.
Данас више није тако. Маћехински однос према овог делу земље постао је прошлост које се нерадо сећамо. Кикинди је како симболички, враћањем статуса града, тако и конкретно, враћена песпектива да може и мора боље. Да могу и нове фабрике и фабрика воде, и нова пијаца и гранични прелаз, и нове саобраћајнице и улагања у здравство, образовање, нове културне садржаје…Вреднују се дела, не изговори.
Да се из круга двојке тзв прозападне опозиције и салонских десничара слабо назире наш север Баната, већ смо се уверили. Не морамо поново.
