Pravoslavna crkva i vernici  danas (subota) obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti – Veliku subotu. To je vreme koje je, po verovanju, Hrist bio telom u grobu, ali duhom u Ad, a u isto vreme na prestolu sa Ocem i Svetim Duhom.
Na taj dan je, hrišćani veruju, Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja. Velika subota zato se provodi u molitvi i tišini, a u crkvama se, po završenoj liturgiji jede hleb i voda.
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček sutrašnjeg praznika – sprema se i čisti kuća, priprema svečana odeća. Domaćice koje to još nisu učinile, na današnji dan farbaju jaja.Ručni rad, vez, lov i ribolov su poslovi koje vernici treba da izbegnu, a posebno u ruralnim sredinama nije dozvoljeno klanje stoke ili živine. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje Vaskrs –najradosniji hrišćanski praznik i vreme velike radosti za vernike širom sveta.