Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Preobraženje Gospodnje, jedan od najvećih praznika u godini. Ovaj dan je i slava sela u Iđošu.

Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu. To je nepokretni praznik i svake godine se obeležava 19. avgusta.

U narodu se kaže da od tog dana priroda počinje da se menja vrućine polako popuštaju, noći postaju hladnije, reka je sve hladnija, a lišće počinje da žuti i opada.

Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti pospan, a smatra se i da na ovaj praznik nije dobro plakati jer će taj plač preći u naviku. Veruje se da se, uoči praznika, na nebu otvaraju “Božja vrata” na kojima se pojavljuje sam Gospod i ispunjava želje.

Prema narodnom predanju, počinju da se preobražavaju i gora i voda, najavljujući skoru jesen.

U crkvama, na kraju svetih liturgija, osveštava se grožđe i deli narodu, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.

Ako je na Preobraženje lepo vreme, naredne godine neće biti dobra letina, ako je dan oblačan ili kišovit očekuje se plodna godina.