Свети апостол и јеванђелист Лука био је лекар и пријатељ апостола Павла. Био је Грк, родом из Антиохије, од незнабожачких родитеља. Бавио се живописом и први је насликао иконе Исуса Христоса, Богородице и апостоле Петра и Павла које су биле узор свим каснијим иконама, због чега се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа.
Пратио је апостола Павла на другом и трећем мисионарском путовању, од Филипа до Рима. После Павлове смрти, наставио је да проповеда Јеванђеље по Италији, Далмацији, Херцеговини, Црној Гори, Албанији и Македонији и другим земљама. Према предању, апостол Лука је имао 84 године када су га ухватили идолопоклоници и убили, обесивши га о грану маслине у граду Теби Беотијској.
Свети Лука је написао треће јеванђеље (по редоследу у Новом завету), Јеванђеље по Луки, и Дела апостолска. Сматра се да је Јеванђеље по Луки написао око 60. године.
Петар I Петровић Његош – Свети Петар Цетињски рођен је 1749. у селу Његуши. Ступио је у монашки чин у својој 12. години. Године 1782. постаје митрополит и господар Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је свом народу.
Митрополит Петар I завладичио се у Карловцима 1784, одакле је пошао у Русију. При повратку из Петрограда, изјавио је: “Ко је противу Русије, тај је и противу свијех Словена”. Овим су се управљали и каснији црногорски владари. 1787. је помагао Русији и Аустрији у рату са Турском.
Након друге победе над Махмут-Пашом, Брда су присаједињена Црној Гори. Под његовом владавином присаједињена је Црној Гори Морача, а Бока, која је два пута долазила под његову власт, предата је Аустрији 1814.
У току Првог српског устанка одржавао је сталне везе са Карађорђем са којим је склопио савез за ослобођење потчињених Срба, и водио је борбе са Турцима. Под митрополитом Петром Црна Гора добила је први писани закон 1798, који је проширила Народна Скупштина на Цетињу 1803. Њиме је установљен суд, који се звао “кулук”. Прославио се победом над Наполеоновом војском у Боки и Далмацији.
Петар је за наследника одредио свога синовца Радивоја Томова Петровића, касније Петра другог Петровића Његоша.
Иако је био кнез, живео је као обичан монах. Умро је 31. октобра 1830. године, а свецем је проглашен четири године након смрти. Његове мошти, које се сматрају чудотворним, чувају се у Цетињском манастиру.
Верује се да данас треба отворити врата дома, како за ширу породицу, тако и за комшије јер је Свети Петар Цетињски био ујединитељ све српске и словенске браће и радио је на помирењу завађених племена.
Иако је у питању црвено слово у календару, за данас нема посебних ограничења, осим да се не сме спремати кућа. На данашњи дан у госте се не иде празних руку.
