Случај насиља у породици у ком је 57-годишњи Г.Б. претукао четири године млађу супругу О.Б. користећи пиштољ, из ког је и испалио пет метака који, на срећу, нису погодили жртву насиља него су завршили у зиду и поду собе, наишао је на осуду јавности. Оца насилника полицији је пријавила 24-годишња ћерка, студенткиња економије која је кобног дана била у Новом Саду, где борави током школске године. Како је истакла највећи страх имала је да полиција неће стићи на време и да ће мајку затећи мртву. Додаје и да је њена мајка дуго трпела насиље, батине, псовке, те да је отац болесно љубоморан, као и да је сада најважније да се она опорави.

Насилнику се на терет стављају кривична дела насиље у породици и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја јер је полиција у кући пронашла један пиштољ у легалном поседу и четири комада ватреног оружја у илегалном поседу, а одузели су и 2.168 комада муниције у легалном поседу и 890 комада муниције у илегалном поседу. На предлог тужиоца Основног јавног тужилаштва, судије Основног суда у Кикинди осумњиченом су одредиле притвор до 30 дана.

Насиље се обично везује за особе које су на ивици егзистенције и нижег образовања, међутим, да је то стереотип потврдио је и овај случај јер се ради о добростојећој породици и угледном приватнику. То потврђује и Александра Чолић, правница и члан  тима за насиље у породици Центра за социјални рад.

-Сви могу да постану жртве насиље, без обзира на образовање и друштвени статус. Доминантна врста насиља са којом се сусрећемо је физичко, занемаривање и психичко насиље, док се сексуално и економско насиље недовољно препознају. Тек током разговора са жртвама долазимо до закључка да постоји и ова врста насиља. Примарно место где се оно одвија је породица односно кућа где жртва живи, а насилници су најчешће брачни и ванбрачни партнери, како садашњи тако и бивши, а у одређеном броју случајева као насилнике имамо децу синове, а ређе ћерке чије жртве су старији родитељи – каже Александра Чолић.

Насилници су најчешће запослени и већина их конзумира алкохол или има неки здравствени проблем. Старости су од 30 до 50 година, у пуној снази, а њихове жртве имају од 18 до 65 година. Ове године евидентирана су и 32 случаја поновљеног насиља односно жртве су већ евидентиране ове или претходних година.

-Мобилни тим за насиље у породици доступан је 24 сата и обезбеђујемо све ресурсе којима располажемо. Закон о спречавању насиља у породици из 2017. године олакшао је рад поменутом тиму јер мање долазимо у ситуацију да жртву збрињавамо у прихватилиште односно сигурне куће. Сада се изричу хитне мере забрана приласка и комуникација са жртвом и исељење насилника из стана. У 90 одсто случајева по истеку 48 сати мере се продужавају што нам омогућава да оснажимо жртву. Број мобилног тима доступан је свим институцијама, али не и јавности с обзиром на то да је у ранијем периоду, када је био јавно доступан, злоупотребљен  – напомиње наша саговорница.

По пријави насиља у породици у Центру за социјални рад отвара се предмет и задужује се особа која ће да га води. Након разговора са жртвом процењује се да ли је потребно укључити још неке институције или трећа лица ради подршке. Психосоцијалну подршку жртвама пружа Центар за подршку женама.

-У првим данима након што је пријављено насиље разговарамо са жртвама и део њих се одлучује да покрене поступак за развод брака. Са друге стране има оних који настављају да живе заједно – сазнајемо од Александре Чолић.

Насилника и то полицији, најчешће пријављују саме жртве. Оне добијају и  бесплатну правну помоћ како би се сачинила тужба за изрицање мера заштите од насиља у породици у парничном поступку, а правник може и да заступа жртву. Центар за социјални рад такође има право да подноси тужбе за насиље у породици.

-Постоје осцилације када је реч о поднетим тужбама. У 2015. години, према подацима службе правне помоћи, било их је 27, наредне године 40, 2017. поднето је 50 тужби, потом смо 2020. године имали 19 тужби, 2021.  за две више, 2022. имали смо 15 колико их је било и прошле године.

Александра Чолић истиче да је важно да се насиље пријави, те да је неопходно подизати свест целокупне јавности о томе. То је начин да се помогне жртви да изађе из зачараног круга, јер сутра, свако може да постане жртва.

A.Ђ.

ПОВЕЋАВА СЕ БРОЈ ПРИЈАВЉЕНИХ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ

Од почетка године до 10. јуна на територији града пријављено је 106 случајева насиља у породици што је повећан број у односу на исти период прошле године када их је било 79. Прошле године и 28 деце непосредно је било изложено насиљу, што је више у односу на раније године. У 22 случаја су мушкарци жртве насиља. У 2023. години пријављено је укупно 192 насиља у породици, 2022. било их је 206, 2021. године 222, а 2020. када је била година короне, 144.