U okviru projekta „Podrška podizanju zelene infrastrukture na području Kikinde“, koja se održava u sklopu projekta koji organizacija Ujedinjenih nacija za poljoprivredu i hranu (UN FAO) sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Pokretom gorana Kikinde i Pokretom gorana Dimitrovgrada, u Kulturnom centru je organizovan stručni skup. U prisustvu poljoprivrednika, lovaca, pčelara, vlasnika privatnih šuma, ali i stručnjaka istaknuta je važnost šuma.

-U proteklih 150 godina, poslednjih devet godina su najtoplije, od kada se obavljanja merenje. Klimatske promene su veliki izazov za društvo, a ogromne za poljoprivredu i šumarstvo. Kikinda je grad sa najmanjim procentom pošumljenosti u našoj zemlji, tako da je značaj ovog projekta za vašu sredinu velik. Gradonačelnik Mladen Bogdan i njegovi saradnici su najaktivniji kada govorimo o pošumljavanju Vojvodine koja je ugrožena nedostatkom šuma. Stoga je neophodno da u poljoprivredi bude što više agro sistema koji će pomaći smanjenju erozije i povećanju prinosa. Kada dodamo šume u agrikulturna područja doprinećemo kvalitetu života – istakao je Dejan Stojanović, pomoćnik direktora i naučni savetnik Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u Novom Sadu.

Stvaranje uslova za obnovu šumskih predela podrazumeva mogućnost podizanja novih šuma, vetrozaštitnih i poljozaštitnih pojaseva i agro šumarskih eko sistema na teritoriji grada. Zemljište na teritoriji Kikinde je degradirano, a podizanjem šuma ono će imati svoju namenu.

-Problemi koji se javljaju nisu jedinstveni samo za naš grad, a naš cilj je da budemo prva sredina koja dobija studiju koja će ukazati na konkretne probleme i mogućnosti za njihovo rešavanje. Mi smo izrazito poljoprivredno područje i prema dostupnim podacima oko 91 odsto zemljišta se koristi kao obradivo. Kada se na to dodaju urbane površine, građevinski rejon, puteve i kanale, skoro da ne ostaje dostupnog prostora. Studija je pokazala da mora da se promeni regulativa, kako bi državno zemljište lošijeg kvaliteta iskoristili za pošumljavanje. Isto tako na teritoriji grada ima oko 60 odsto potencijalnog prostora za pošumljavanje koje se nalazi u privatnom vlasništvu – Miodrag Radovanović iz Pokreta gorana Kikinde.

Projekat ima za cilj da dokaže poljoprivrednicima da, ukoliko opredele zemljište lošijeg kvaliteta za pošumljavanje, to donosi boljitak.

A.Đ.