У оквиру пројекта „Подршка подизању зелене инфраструктуре на подручју Кикинде“, која се одржава у склопу пројекта који организација Уједињених нација за пољопривреду и храну (УН ФАО) спроводи у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Покретом горана Кикинде и Покретом горана Димитровграда, у Културном центру је организован стручни скуп. У присуству пољопривредника, ловаца, пчелара, власника приватних шума, али и стручњака истакнута је важност шума.
-У протеклих 150 година, последњих девет година су најтоплије, од када се обављања мерење. Климатске промене су велики изазов за друштво, а огромне за пољопривреду и шумарство. Кикинда је град са најмањим процентом пошумљености у нашој земљи, тако да је значај овог пројекта за вашу средину велик. Градоначелник Младен Богдан и његови сарадници су најактивнији када говоримо о пошумљавању Војводине која је угрожена недостатком шума. Стога је неопходно да у пољопривреди буде што више агро система који ће помаћи смањењу ерозије и повећању приноса. Када додамо шуме у агрикултурна подручја допринећемо квалитету живота – истакао је Дејан Стојановић, помоћник директора и научни саветник Института за низијско шумарство и животну средину у Новом Саду.
Стварање услова за обнову шумских предела подразумева могућност подизања нових шума, ветрозаштитних и пољозаштитних појасева и агро шумарских еко система на територији града. Земљиште на територији Кикинде је деградирано, а подизањем шума оно ће имати своју намену.
-Проблеми који се јављају нису јединствени само за наш град, а наш циљ је да будемо прва средина која добија студију која ће указати на конкретне проблеме и могућности за њихово решавање. Ми смо изразито пољопривредно подручје и према доступним подацима око 91 одсто земљишта се користи као обрадиво. Када се на то додају урбане површине, грађевински рејон, путеве и канале, скоро да не остаје доступног простора. Студија је показала да мора да се промени регулатива, како би државно земљиште лошијег квалитета искористили за пошумљавање. Исто тако на територији града има око 60 одсто потенцијалног простора за пошумљавање које се налази у приватном власништву – Миодраг Радовановић из Покрета горана Кикинде.
Пројекат има за циљ да докаже пољопривредницима да, уколико определе земљиште лошијег квалитета за пошумљавање, то доноси бољитак.
А.Ђ.
– Сарадња с ОКИ Бања Лука траје од оснивања нашег клуба, а ове године били смо последњи, пети на турниру, међутим, битно нам је да смо продужили традицију учешћа. Проблеми седеће одбојке и у Србији и у клубу, постају све озбиљнији, јер од септембра нисмо играли ни једну утакмицу, играчки потенцијал опада и то се види на терену. Последњи турнир био нам је један од најнапорнијих, јер су организатори одлучили да пет екипа играју свака са сваком, а такав распоред захтева „дугу клупу”. Иначе, могу да се похвалим да сам једини играч Феникса који н један турнир „Бања Луки опен” – каже Зоран Завишин.
–
Радовану Субину је ова година донела још једно достигнуће. Објављена му је књига „Златном варјачом по свету“ која је, осим у Кикинди, имала већ неколико промоција у другим градовима, а следећа је, каже аутор, заказана за 27. јануар у Паризу и то на пловидби Сеном.
