Божићни пост је један од четири вишедневна црквена поста. У православљу је други по дужини трајања, иза Васкршњег поста, а по строгости поста, блажи је од Васкршњег и Великогоспојинског.
Траје 40 дана, од 28. новембра до Божића, 7. јануара. Подразумева уздржавање од масне хране, али и од лоших дела и злих мисли.
У српској православној цркви су правила Божићног поста таква да се понедељком, средом и петком пости на води (храна се припрема без уља), уторком и четвртком је дозвољено уље, што се назива постом на уљу.
Још блажи вид поста, у којем је дозвољено јести рибу и морске плодове је суботом и недељом. Последњих седам дана поста постоје мање разлике у правилу, па је пост нешто строжи: понедељак, среда и петак су на води, а уторак, четвртак, субота и недеља на уљу и викендом се не једе риба. Како је Бадњи дан последњи дан поста, риба се не једе ни тог дана.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ објавио је савете о исхрани у току поста
Посна храна, спремљена на води или на мало уља, лакше се вари од масне, зачињене хране, али многи, због таквог начина припреме хране и избора намирница, немају након оброка осећај ситости. Тада се врло често повећава унос хлеба, тестенине, џема, коштуњавог и сувог воћа и пост може да се заврши чак са неколико килограма вишка. Да би се спречило да до тога дође, оброци морају бити редовни, умерени и разноврсни, поручују из „Батута“.
За доручак се могу јести овсене, ражане, спелтине пахуљице, каша од полбе, овсени гриз, просо, уз додатак бадема, воћа и цимета.
Јабуке, мандарине, поморанџе, са високим садржајем влакана и витамина Ц, уз мању количину орашастих плодова, могу да чине ужину у току дана.
Поврће можемо гриловати или испећи у рерни са мало маслиновог уља и зачинима или направити салату уз рибу или црни хлеб. У салате или пахуљице можемо додати семенке бундеве које због свог садржаја витамина, минерала, влакана и антиоксиданаса, имају значајну хранљиву вредност.
За време поста треба водити рачуна о уносу протеина и калцијума с обзиром на то да у исхрани нису заступљени месо, млеко и млечни производи. Два до три пута недељно требало би јести рибу, махунарке као што су пасуљ, сочиво, леблебије које можемо уносити у комбинацији са житарицама.
Извор калцијума су сусам, који можемо додати салатама или пахуљицама, туњевина, лосос, овсене пахуљице. Код конзумације такозваних биљних млека треба водити рачуна и о количини шећера коју могу да садрже, наводи се у упутствима Саветовалишта за исхрану Института за јавно здравље Србије.
