Група маратонаца гостовала је у нашем граду протеклог викенда. Спортски и срчано, с лакоћом су, на температури од 32 степена, истрчали шест километара и, уједно, посетили туристичке знаменитости града. Иницијаторка и организаторка трке била је Бранислава Ћирић, дугогодишња рекреативка, која оживљава маратон у нашем месту. Посебну част, својим учешћем, учинио је најстарији маратонац у Србији и у ширем региону, деведесетогодишњи Влада Стевановић.
Трчање као тајна дуговечности
Доајен атлетског трчања, Стевановић живи у Београду, а родом је из околине Лесковца. Овај инжењер геологије у пензији, у марту ушао је у десету деценију и може да се похвали да у тркама учествује дуже од тридесет година. Своју атлетску премијеру имао је, каже, на Другом београдском маратону, а да почне да трчи испровоцирала га је једна дама.
– Уочи почетка маратона видео сам на телевизији баку од 76 година да изјављује како ће да истрчи „Трку задовољства“ дугу пет километара. Узео сам патике и стигао на почетак трке. Рекао сам себи – ако може она, могу и ја. Имао сам 55 година и, од тада, нисам престао да трчим.
Уследили су, каже, полумаратони, па маратони, триатлони, ултра-маратони чак, европски и светски наступи, од тога 12 светских првенстава у брдском трчању: у Чешкој, Италији, Пољској и Хрватској, где је, 2009. године, био трећи.
– Имао сам још тада, када сам почињао, проблема са кичмом и мислим да је кретање успорило погоршање. Треба трчати у сваком случају, а посебно то важи за млађе, ми стварамо пријатељства и чувамо здравље. Месечно учествујем на три, четири трке, прошле године сам их имао 34. Рекреирам се у Бањичкој шуми, то је у мом крају – каже Стевановић.
Иначе, његов деведесети рођендан прославио је цео Земун где је, на кеју, 24. марта ове године, њему у част, одржана велика хуманитарна трка. Поред великог броја маратонаца и рекреативаца, у трци су учествовали и супрежници Ћирић.
Нова спортска пријатељства започета на Плитвицама
Наш чика Влада је доајен, на маратонима га и победници из Кеније дочекују аплаузима, напомиње још један учесник трке у Кикинди, Жељко Граовац, атлетски кондициони тренер и судија, дипломирани менаџер у спорту. Граовац је маратонац са више од 20 маратона и десетак ултра-маратона, укупно 700 трка, иначе организатор пута на Плитвички маратон, на којем се ова сјајна екипа и окупила.
– Био је то и спортски и туристички, хедонистички и историјски догађај – истакао је Граовац. – Трке од пет и десет километара су увек добре, али маратоне и маратоне препоручујем само потпуно здравима јер су то изузетни физички напори. Волим људе који зраче позитивном енергијом, тако смо се и окупили.
Др Весна Црњански, потомак Милоша Црњанског, каже – полубанаћанка, која се вратила атлетици и до сада истрчала један маратон и више од 50 полумаратона, као и банкар, увек ведар Милан Цвејић, слободна уметница Марија Ђапић Живковић и приватник Бранко Лејић, заљубљеници у атлетику, те спарне суботе су у наш град стигли аутобусом, јер здраве навике и дружење, кажу, немају цену. Уз то, како напомињу, овај спорт лучи серотонин који им касније „не дозвољава“ да престану.
У току боравка гости-маратонци упознали су и Музеј „Теру“ и освежили се код још једне своје домаћице, Јелене Пижурице Пјевић, у њеној прелепој Вили „Дане“. Домаћини, Бранислава и Златко Ћирић, приредили су им и вечеру за испраћај.
– У спорту сам од својих двадесетих година. После вишегодишње паузе лако сам се вратила јер сам то имала „забележено“ у ногама. Ово ми је била већ седма трка. Трчање није само добро за тело, већ и за ум јер кисеоник „храни“ мозак и, на тај начин, утиче и на когнитивне способности – каже Бранислава Ћирић. – Мислим да нашем граду ово недостаје и да смо, организацијом пријатељске, неформалне, туристичке трке, то и доказали. Велика ми је част што су се ови дивни људи одазвали. Велики су јер су једноставни, дружељубиви. Испратили смо их са дивним утисцима о нашем граду и људима у њему и са жељом да се поново, овде, ускоро сретнемо.
Ако је ово био зачетак маратонског трчања у Кикинди, учињено је то на високом нивоу – уз сјајне људе који од њега не одустају и, сваким кораком, чине добро, и најбоље и себи и другима. Маратонци, хвала.
С. В. О.
