April 19, 2026

Даy: Ф ј, 2024

Степ-Уп-(2)

Плесни и музички спектакл и радост наступања улепшали вече Кикинђанима

Igor Crnogorac Јуне 11, 2024

Препуна сцена и испуњено гледалиште били су вечерас у амфитеатру Високе школе за образовање васпитача где је одржано музичко-плесно вече Плесног студија „Степ-Уп“ и њихових гостију. Плесни студио ради у Кикинди и у Новом Саду и има око 50 полазника.

– Ово је наш велики годишњи концерт на којем представљамо савремени плес – балет, гимнастику, импровизације, а има и глуме. Желимо да покажемо родитељима и свим заинтересованима шта све радимо у Школи јер има много оних који желе да нам се прикључе. Свим новим полазницима смо на располагању – рекла је Тијана Левнајић, власница и инструкторка плеса у „Степ-Уп“-у.

Догађај је подржала локална самоуправа коју је представљао председник Скупштине града, Младен Богдан.

– Посвећујемо пажњу оваквим догађајима јер желимо да подстакнемо умећа и таленте наше деце, као и да поручимо да је Кикинда град породице, безбедан за одрастање, град који пружа уточиште – истакао је Богдан. – Увек ћемо подржавати рад установа, институција и удружења који најмлађима омогућавају да развијају своје таленте, што је веома важан корак у њиховом одрастању.

Није случајно што је и Висока школа подржала догађај у који су се укључили и студенти, рекао је Александар Митревски, асистент у области Музичка уметност.

– Овим прослављамо крај школске године. Имамо добру сарадњу са студијом и сигурно је да ћемо је наставити, надамо се уз учешће још више удружења која желе да прикажу свој рад. Отворени смо за договоре са свима – напомиње Митревски.

На велико задовољство више од стотину учесника и њихове подршке у публици, поред више група полазника студија-домаћина и студената, групно и у соло тачкама наступили су и полазници још две плесне школе у граду – „Данце Н Соул – Ритмик“ и Плесни студио „Јессy“ са одраслим плесачима, затим Хорић Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, Оркестар предшколаца ВШССОВ и Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, Хор ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина, АДЗНМ „Гусле“, солисткиња Ена Гогић и Фитнесс центар „Ред Гyм“.

Највише симпатија, разумљиво, побрали су најмлађи учесници, а радост првих наступа на великој сцени пред препуним гледалиштем свакако је најлепши бенефит вечерашњег програма.

С. В. О.

тања-остојиц-тера-(4)

Разговор са уметницом Тањом Остојић о методологији колективних уметничких пракси

Aleksandra Djuran Јуне 11, 2024

У Галерији „Тера“ организован је разговор са  мултимедијалном уметницом Тањом Остојић из Берлина која је била учесница симпозијума 2013. године. Тема о којој је говорила је „Методологије колективних феминистичких уметничких пракси“. Овакви догађаји су ту да прикажу тенденције у савременој уметности и да отворе простор за дискусију међу младим људима.

-Десио се прелаз у уметности, уз нови начин изражавања тако да уметник или уметница нису индивидуе које се баве својим креирањем, него уводе и друге и настају колективна уметничка дела. То говори да уметници данас нису егоцентрични, какви су били некада јер се кроз колективни начин рада бавимо подршком једни других и учимо једни од других – сматра Тања Остојић.

Представљена су два пројекта „Лексикон Тања Остојић“ и „Мис(с) плацед Wомен“ којима је заједничко да је сваки од њих трајао више година и укључивао је већи број девојака и жена различитих генерација. Пројекат „Лексикон Тања Остојић“ трајао је шест година. Учествовале су 33 жене имењакиње и презимењакиње Тање Остојић.

-Једна од њих Тања Остојић Гутеша је дошла у Кикинду и провела викенд у „Тери“ и бавила се вајарским радовима. Друге Тање Остојић прошле су различите фазе попут интервјуа и радионица које су организоване у нашој земљи, Босни и Херцеговини, Хрватској, Немачкој. Све заједно израдиле су уметнички рад, вез и скулптуре од глине – појаснила је наша саговорница.

Пројекат „Мис(с) плацед Wомен“ обухватио је 180 жена широм света. Оне су учествовале у великом броју перформанса у јавном простору који су се бавили, пре свега, миграцијом.

А.Ђ.

 

 

 

 

 

турнир

Почетак Летњег турнира у малом фудбалу заказан за 1. јул: Победнику 400 хиљада динара

Dejan Panić Јуне 11, 2024

Почетак Летњег турнира у малом фудбалу, у дворишту Гимназије, заказан је за 1. јул, најављено је данас у Градској кући. Драган Пецарски, градски већник за спорт, први се обратио на конференцији за медије.

– Град ће да уприличи турнир уз техничку организацију Спортског и подршку Фудбалског савеза Кикинде и ОФК Кикинде. Овај турнир има велику традицију, а прекид од неколико година је изазвала корона. Прошле године смо дали Спортском савезу организацију, где се није видела да је била та пауза. Била је изузетна посећеност и ово је заиста прелепа манифестација у нашем граду – рекао је Пецарски.

Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, напоменула је:

– Прошле године смо доказали да наши суграђани воле овај турнир и да су га  једва чекали и да желе да га поновимо. Ове године смо решили да мало повећамо наградни фонд, за прво место да дамо 400, друго 100 и треће 50 хиљада динара. Биће награде и за најбољег голмана, играча и стрелца. И на свакој утакмици додељиваће се награде тако да позивам све наше привреднике да помогну, а притом и да се рекламирају, пошто очекујемо да буде велика посећеност као и прошле године и надамо се и да ће време да нас  послужи и да ће да буде лепо. Искрено се надам да ће се појавити више наших екипа, јер суграђани су показали да воле да гледају играче које познају и да је онда моного интересантније на трибинама.

Директор Летњег турнира Марко Вукобрат, додао је:

– Наш задатак је био да прошле године оживимо турнир после паузе и мислим да смо то успешно одрадили и да сада треба да подижемо турнир на виши ниво, степеник по степеник. Прошле године је било 11 екипа из града и околине и једна из Зрењанина, надам се да ће бити минимално исти број екипа, а можда и више. Прва награда је једна од већих у околини и требало би да привуче већи број екипа. Најмлађу и осталу публику желимо да обрадујемо робним наградама, а овом приликом желим да похвалим наше привреднике који нам у великом броју излазе у сусрет и ове године се надам да ће бити тако па ће да буде изненађења за нашу публику, минимално осам дана, зависно од броја пријављених. У организацију је укључен и Небојша Ђукић, капитен ОФК Кикинде и мајстор малог фудбала и он ће да буде  контакт особа за пријаве у спортском делу тунира.

Душан Марјановић, председник Фудбалског савеза Града Кикинде, закључио је:

– Овај турнир се враћа на старе стазе, а био је препознатљив у Војводини. Прошле године без Марка Вукобрата, као директора турнира, не би могло да се организује, а и ове године уз исти састав и подршку ФСГ и Судијске организације, са повећањем буџета, ћемо успети да добијемо још коју квалитетну екипу са стране и да тиме ојачамо и квалитет турнира. Значај турнира је за фудбал у граду је огроман, а имали смо један лош период за фудбал у граду, али последњих година уз помоћ Града и ФСГ, али и људи који су окупљени у Управи ОФК Кикинде, успевамо да подигнемо тај ниво на много више од онога што је било у претходном периоду и користим прилику да похвалим резултате, пре свега ОФК Кикинде и сениорског тима и млађих селекција.

Д. П. 

народни-музеј-1

Радионица креативног писања у Галерији Нова

Igor Crnogorac Јуне 11, 2024

По пратећем програму изложбе “Седам деценија посвећености – Галерија Дома војске Србије 1953-2023” у Галерији Нова Народног музеја, у суботу, 15. јуна, од 11 до 13 сати, биће реализована радионица креативног писања “Слика, стих, звук”.

Радионицу, намењену младима и одраслима, водиће професорка књижевности и награђивана ауторка, Милана Грбић, и виши кустос-музејски педагог, Драган Киурски.

Истог дана, од 19 сати, полазници радионице ће читати своја дела (уз изабрану музичку пратњу).

Због ограниченог броја места, неопходно је пријавити се за учешће на радионици – мејлом: pedagoskanmk@gmail.com или слањем поруке на 062/270-195.

Пријаве се примају до четвртка, 13. јуна, до 20 сати.

техницка

„Тех-девојкама“ сребро на светском такмичењу, Огњену позив у национални тим

Igor Crnogorac Јуне 11, 2024

Сајбер безбедност област је у којој се надметало 520 ученика из Европе и Азије, а домаћин ОпенЦyберТриалс-а била је Италија. У овој, за наше ђаке, новој такмичарској области, у којој се захтевају храброст, знање и логичко размишљање, учествовале су четири ученице Техничке школе, смера електротехничар информационих технологија: Анђелина Попов, Соња Олајић, Ива Овчина, ученице другог, и Марина Бешлин, која похађа трећи разред.

На онлајн такмичење пријавиле су се као тим под називом „Тех-девојке“ и, у оштрој конкуренцији, заузеле сјајно друго место. Њихов ментор била је професорица Загорка Видовић која предаје електротехничку групу предмета.

– Задаци су били у форми загонетки, све је било у вези са програмирањем, откривањем грешака у коду, логичким закључивањем, проналажењем кодова и симбола. Ово је прво такмичење за девојке на којем смо наступали, уз то без претходног знања о такмичењу, и веома се поносим њима – каже професорица Видовић.

Најстарија у тиму и капитен, Марина, каже да су припреме трајале месец дана, од тренутка када су сазнале за такмичење и послале пријаву.

– Задаци су били различити, имали су и етичке и логичке аспекте, било је и криптографије. Ушле смо у позадину интернета и откривале како је одређена страница ту доспела, и које су њене добре и лоше стране. И за нас је то било нешто сасвим ново – признаје Марина. – Наша школа је једна од најбољих, професори много раде са нама и, надам се да смо на леп начин, овим успехом, и ми допринеле Школи.

Анђелина каже да се за такмичење пријавила јер је фасцинира сајбер свет.

– Била сам пресрећна што могу да учествујем. Надам се да ћу наставити да изучавам ову или област програмирања – рекла је Анђелина.

Нова област и врста такмичења, и за Иву је била прави изазов.

– Хтела сам да изађем из „зоне комфора“ јер су ова искуства драгоцена за моју будућу каријеру, лични и развој вештина у овој области.

Као и за њене колегинице из тима, и за Соњу је такмичење било добра припрема за будућу каријеру.

– Планирам да упишем Факултет техничких наука јер ми је програмирање јако занимљиво. Зато сам и била спремна да се опробам у решавању овако тешких задатака – признаје Соња.

Огњен позван у национални тим за европско такмичење

Ученик Огњен Јовандић, ђак трећег разреда смера електротехничар информационих технологија, ушао је у разматрање за проширени састав националног тима који ће представљати Србију на следећем Европском такмичењу у Италији – Еуропеан Цyбер Сецуритy Цхалленгеа 2024.

– Огњен је прошлог месеца учествовао на такмичењу “Сајбер херој” и са својим тимом освојио 15. место. Организатори су закључили да је Огњен међу водећим учесницима и наградили га позивом у национални тим. Захваљујемо се нашој суграђанки Сањи Кекић, председници „Wомен4Цyбер“ Србије, која нам је указала на такмичење и спојила нас са проф. др Имреом Лендаком са Факултета техничких наука, који нам је помогао око организације – рекла је професорица Видовић.

Паметни, образовани, спремни на изазове и смели, ђаци Техничке школе у Кикинди већ су закорачили у будућност коју обликују по својим жељама и великим амбицијама, и већ сада за то заслужују све честитке.

С. В. О.

Музеј-радионица-(6)

Разговор са историчарем на изложби “Више од слике”

Igor Crnogorac Јуне 11, 2024

У оквиру изложбе „Више од слике“ у Народном музеју ће сутра, у среду, 12. јуна, од 19 сати, кустос историчар Милош Пушара са посетиоцима разговарати о познатим личностима на сликама и о значајним историјским темама.

Изложба је отворена до петка, 14. јуна.

деција пијаца

Стиже са распустом: Од 15. јуна, Дечија пијаца у КЦ сваке суботе

Jelena Trifunović Јуне 11, 2024

Играчке, гардероба, књиге, украси и друге предмети зашарениће се у суботу 15. јуна, на тезгама у дворишту Културног центра. И сваке наредне суботе, па све до краја распуста, Дечија пијаца отвориће врата малим продавцима и купцима у истом термину, од 9 до 11 сати и 30 минута.

Већ годинама уназад, за ову пијацу тражи се тезга више. Да су поред добре забаве и дружења, многи дечаци и девојчице долазили и до озбиљног џепарца, каже за КИКИНДСКИ Тања Ножица из Културног центра.

-Пре неколико година, један дечак је од џепарца који је зарадио продајом на Дечијој пијаци, купио базен који је тада коштао 35.000 динара. Нека деца су сакупила џепарац за летовање, а друга новац за књиге. Радо нам долазе и деца из других градова и из иностранства, која лето проводе овде, код бака и дека. Било их је из Шпаније, Италије, Африке – наводи Ножица.

Прва Дечија пијаца организована је у нашем граду 2007. године, по угледу на сомборску.

– Видела сам на интернету да Сомборци имају Дечију пијацу и сматрали смо да ће то бити занимљив садржај за децу, али је у почетку ишло прилично лоше, био је слаб одзив. Временом је пијаца заживела и сада нас више не изненађује слика бројних малишана који спремно и стрпљиво чекају да се врата Културног центра ујутру отворе како би на тезге изнели све што су припремили- истиче наша саговорница.

Најављује и да ће током једне јулске седмице, пијаца радити свакодневно, у поподневним сатима.

-Од 15. до 19. јула имаћемо представе за децу, а недељу дана пре или после тога, организоваћемо Дечију пијацу свакодневно. Прошле године то се показало као пун погодак, па ћемо поновити- додаје Ножица.

Ј. Ц.

 

 

 

 

 

 

 

зетва-псенице

Жетва јечма у финишу, косидба пшенице на почетку: Суша обрала род пре комбајна

Aleksandra Djuran Јуне 11, 2024

Жетва јечма је на самом крају, а спорадичне падавине врло мало су успориле комбајне. У неким деловима кикиндског атара кише није ни било тако да се косидба обавља неометано, истиче за наш портал Зоран Симић, саветодавац ПСС.

-Жетва јечма у Мокрину  је завршена и принос је између четири и пет тона по хектару. Род је нижи за око 30 процената у односу и на прошлу годину, али и у односу на вишегодишњи просек. Оно што забрињава јесте чињеница да када је лош принос јечма, род пшенице је још лошији, јер је она мање отпорна на неповољне временске услове које смо имали – каже Симић.

У току је и скидање жита и то је прво урађено на лошијим и на теренима где није било падавина.

-Ове године окосница приноса су падавине. Мање утицаја има сорта, као и врхунска агротехника. Где је било мање падавина, принос, али и квалитет пшенице је лошији. Јечам  се предаје сув , а пшеница се коси када је влага испод 14.  На огледним пољима Пољопривредне стручне службе приноси су  мало бољи – додаје наш саговорник и напомиње да ће очекује да ће жетва бити готова до 25. јуна.

У Задружном савезу Војводине израчунали су да производња овогодишњег рода хлебног зрна за пројектовани принос од пет и по тона по хектару, износи око 163 хиљаде динара, што значи да тренутна цена пшенице од 21 до 23 динара, не покрива трошкове производње.

А.Ђ.

 

 

 

Маратонци-(4)

Одржана прва туристичка трка у Кикинди – са гостима из Београда и најстарији и најпознатији маратонац, деведесетогодишњи Влада Стевановић

Igor Crnogorac Јуне 11, 2024

Група маратонаца гостовала је у нашем граду протеклог викенда. Спортски и срчано, с лакоћом су, на температури од 32 степена, истрчали шест километара и, уједно, посетили туристичке знаменитости града. Иницијаторка и организаторка трке била је Бранислава Ћирић, дугогодишња рекреативка, која оживљава маратон у нашем месту. Посебну част, својим учешћем, учинио је најстарији маратонац у Србији и у ширем региону, деведесетогодишњи Влада Стевановић.

Трчање као тајна дуговечности

Доајен атлетског трчања, Стевановић живи у Београду, а родом је из околине Лесковца. Овај инжењер геологије у пензији, у марту ушао је у десету деценију и може да се похвали да у тркама учествује дуже од тридесет година. Своју атлетску премијеру имао је, каже, на Другом београдском маратону, а да почне да трчи испровоцирала га је једна дама.

– Уочи почетка маратона видео сам на телевизији баку од 76 година да изјављује како ће да истрчи „Трку задовољства“ дугу пет километара. Узео сам патике и стигао на почетак трке. Рекао сам себи – ако може она, могу и ја. Имао сам 55 година и, од тада, нисам престао да трчим.

Уследили су, каже, полумаратони, па маратони, триатлони, ултра-маратони чак, европски и светски наступи, од тога 12 светских првенстава у брдском трчању: у Чешкој, Италији, Пољској и Хрватској, где је, 2009. године, био трећи.

– Имао сам још тада, када сам почињао, проблема са кичмом и мислим да је кретање успорило погоршање. Треба трчати у сваком случају, а посебно то важи за млађе, ми стварамо пријатељства и чувамо здравље. Месечно учествујем на три, четири трке, прошле године сам их имао 34. Рекреирам се у Бањичкој шуми, то је у мом крају – каже Стевановић.

Иначе, његов деведесети рођендан прославио је цео Земун где је, на кеју, 24. марта ове године, њему у част, одржана велика хуманитарна трка. Поред великог броја маратонаца и рекреативаца, у трци су учествовали и супрежници Ћирић.

Нова спортска пријатељства започета на Плитвицама

Наш чика Влада је доајен, на маратонима га и победници из Кеније дочекују аплаузима, напомиње још један учесник трке у Кикинди, Жељко Граовац, атлетски кондициони тренер и судија, дипломирани менаџер у спорту. Граовац је маратонац са више од 20 маратона и десетак ултра-маратона, укупно 700 трка, иначе организатор пута на Плитвички маратон, на којем се ова сјајна екипа и окупила.

– Био је то и спортски и туристички, хедонистички и историјски догађај – истакао је Граовац. – Трке од пет и десет километара су увек добре, али маратоне и маратоне препоручујем само потпуно здравима јер су то изузетни физички напори. Волим људе који зраче позитивном енергијом, тако смо се и окупили.

Др Весна Црњански, потомак Милоша Црњанског, каже – полубанаћанка, која се вратила атлетици и до сада истрчала један маратон и више од 50 полумаратона, као и банкар, увек ведар Милан Цвејић, слободна уметница Марија Ђапић Живковић и приватник Бранко Лејић, заљубљеници у атлетику, те спарне суботе су у наш град стигли аутобусом, јер здраве навике и дружење, кажу, немају цену. Уз то, како напомињу, овај спорт лучи серотонин који им касније „не дозвољава“ да престану.

У току боравка гости-маратонци упознали су и Музеј „Теру“ и освежили се код још једне своје домаћице, Јелене Пижурице Пјевић, у њеној прелепој Вили „Дане“. Домаћини, Бранислава и Златко Ћирић, приредили су им и вечеру за испраћај.

– У спорту сам од својих двадесетих година. После вишегодишње паузе лако сам се вратила јер сам то имала „забележено“ у ногама. Ово ми је била већ седма трка. Трчање није само добро за тело, већ и за ум јер кисеоник „храни“ мозак и, на тај начин, утиче и на когнитивне способности – каже Бранислава Ћирић. – Мислим да нашем граду ово недостаје и да смо, организацијом пријатељске, неформалне, туристичке трке, то и доказали. Велика ми је част што су се ови дивни људи одазвали. Велики су јер су једноставни, дружељубиви. Испратили смо их са дивним утисцима о нашем граду и људима у њему и са жељом да се поново, овде, ускоро сретнемо.

Ако је ово био зачетак маратонског трчања у Кикинди, учињено је то на високом нивоу – уз сјајне људе који од њега не одустају и, сваким кораком, чине добро, и најбоље и себи и другима. Маратонци, хвала.

С. В. О.