April 19, 2026

Day: June 11, 2024

Step-Up-(2)

Plesni i muzički spektakl i radost nastupanja ulepšali veče Kikinđanima

Igor Crnogorac June 11, 2024

Prepuna scena i ispunjeno gledalište bili su večeras u amfiteatru Visoke škole za obrazovanje vaspitača gde je održano muzičko-plesno veče Plesnog studija „Step-Up“ i njihovih gostiju. Plesni studio radi u Kikindi i u Novom Sadu i ima oko 50 polaznika.

– Ovo je naš veliki godišnji koncert na kojem predstavljamo savremeni ples – balet, gimnastiku, improvizacije, a ima i glume. Želimo da pokažemo roditeljima i svim zainteresovanima šta sve radimo u Školi jer ima mnogo onih koji žele da nam se priključe. Svim novim polaznicima smo na raspolaganju – rekla je Tijana Levnajić, vlasnica i instruktorka plesa u „Step-Up“-u.

Događaj je podržala lokalna samouprava koju je predstavljao predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan.

– Posvećujemo pažnju ovakvim događajima jer želimo da podstaknemo umeća i talente naše dece, kao i da poručimo da je Kikinda grad porodice, bezbedan za odrastanje, grad koji pruža utočište – istakao je Bogdan. – Uvek ćemo podržavati rad ustanova, institucija i udruženja koji najmlađima omogućavaju da razvijaju svoje talente, što je veoma važan korak u njihovom odrastanju.

Nije slučajno što je i Visoka škola podržala događaj u koji su se uključili i studenti, rekao je Aleksandar Mitrevski, asistent u oblasti Muzička umetnost.

– Ovim proslavljamo kraj školske godine. Imamo dobru saradnju sa studijom i sigurno je da ćemo je nastaviti, nadamo se uz učešće još više udruženja koja žele da prikažu svoj rad. Otvoreni smo za dogovore sa svima – napominje Mitrevski.

Na veliko zadovoljstvo više od stotinu učesnika i njihove podrške u publici, pored više grupa polaznika studija-domaćina i studenata, grupno i u solo tačkama nastupili su i polaznici još dve plesne škole u gradu – „Dance N Soul – Ritmik“ i Plesni studio „Jessy“ sa odraslim plesačima, zatim Horić Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“, Orkestar predškolaca VŠSSOV i Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, Hor OŠ „Vasa Stajić“ iz Mokrina, ADZNM „Gusle“, solistkinja Ena Gogić i Fitness centar „Red Gym“.

Najviše simpatija, razumljivo, pobrali su najmlađi učesnici, a radost prvih nastupa na velikoj sceni pred prepunim gledalištem svakako je najlepši benefit večerašnjeg programa.

S. V. O.

tanja-ostojic-tera-(4)

Razgovor sa umetnicom Tanjom Ostojić o metodologiji kolektivnih umetničkih praksi

Aleksandra Djuran June 11, 2024

U Galeriji „Tera“ organizovan je razgovor sa  multimedijalnom umetnicom Tanjom Ostojić iz Berlina koja je bila učesnica simpozijuma 2013. godine. Tema o kojoj je govorila je „Metodologije kolektivnih feminističkih umetničkih praksi“. Ovakvi događaji su tu da prikažu tendencije u savremenoj umetnosti i da otvore prostor za diskusiju među mladim ljudima.

-Desio se prelaz u umetnosti, uz novi način izražavanja tako da umetnik ili umetnica nisu individue koje se bave svojim kreiranjem, nego uvode i druge i nastaju kolektivna umetnička dela. To govori da umetnici danas nisu egocentrični, kakvi su bili nekada jer se kroz kolektivni način rada bavimo podrškom jedni drugih i učimo jedni od drugih – smatra Tanja Ostojić.

Predstavljena su dva projekta „Leksikon Tanja Ostojić“ i „Mis(s) placed Women“ kojima je zajedničko da je svaki od njih trajao više godina i uključivao je veći broj devojaka i žena različitih generacija. Projekat „Leksikon Tanja Ostojić“ trajao je šest godina. Učestvovale su 33 žene imenjakinje i prezimenjakinje Tanje Ostojić.

-Jedna od njih Tanja Ostojić Guteša je došla u Kikindu i provela vikend u „Teri“ i bavila se vajarskim radovima. Druge Tanje Ostojić prošle su različite faze poput intervjua i radionica koje su organizovane u našoj zemlji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Nemačkoj. Sve zajedno izradile su umetnički rad, vez i skulpture od gline – pojasnila je naša sagovornica.

Projekat „Mis(s) placed Women“ obuhvatio je 180 žena širom sveta. One su učestvovale u velikom broju performansa u javnom prostoru koji su se bavili, pre svega, migracijom.

A.Đ.

 

 

 

 

 

turnir

Početak Letnjeg turnira u malom fudbalu zakazan za 1. jul: Pobedniku 400 hiljada dinara

Dejan Panić June 11, 2024

Početak Letnjeg turnira u malom fudbalu, u dvorištu Gimnazije, zakazan je za 1. jul, najavljeno je danas u Gradskoj kući. Dragan Pecarski, gradski većnik za sport, prvi se obratio na konferenciji za medije.

– Grad će da upriliči turnir uz tehničku organizaciju Sportskog i podršku Fudbalskog saveza Kikinde i OFK Kikinde. Ovaj turnir ima veliku tradiciju, a prekid od nekoliko godina je izazvala korona. Prošle godine smo dali Sportskom savezu organizaciju, gde se nije videla da je bila ta pauza. Bila je izuzetna posećenost i ovo je zaista prelepa manifestacija u našem gradu – rekao je Pecarski.

Jelena Čudanov, predsednica Sportskog saveza Kikinde, napomenula je:

– Prošle godine smo dokazali da naši sugrađani vole ovaj turnir i da su ga  jedva čekali i da žele da ga ponovimo. Ove godine smo rešili da malo povećamo nagradni fond, za prvo mesto da damo 400, drugo 100 i treće 50 hiljada dinara. Biće nagrade i za najboljeg golmana, igrača i strelca. I na svakoj utakmici dodeljivaće se nagrade tako da pozivam sve naše privrednike da pomognu, a pritom i da se reklamiraju, pošto očekujemo da bude velika posećenost kao i prošle godine i nadamo se i da će vreme da nas  posluži i da će da bude lepo. Iskreno se nadam da će se pojaviti više naših ekipa, jer sugrađani su pokazali da vole da gledaju igrače koje poznaju i da je onda monogo interesantnije na tribinama.

Direktor Letnjeg turnira Marko Vukobrat, dodao je:

– Naš zadatak je bio da prošle godine oživimo turnir posle pauze i mislim da smo to uspešno odradili i da sada treba da podižemo turnir na viši nivo, stepenik po stepenik. Prošle godine je bilo 11 ekipa iz grada i okoline i jedna iz Zrenjanina, nadam se da će biti minimalno isti broj ekipa, a možda i više. Prva nagrada je jedna od većih u okolini i trebalo bi da privuče veći broj ekipa. Najmlađu i ostalu publiku želimo da obradujemo robnim nagradama, a ovom prilikom želim da pohvalim naše privrednike koji nam u velikom broju izlaze u susret i ove godine se nadam da će biti tako pa će da bude iznenađenja za našu publiku, minimalno osam dana, zavisno od broja prijavljenih. U organizaciju je uključen i Nebojša Đukić, kapiten OFK Kikinde i majstor malog fudbala i on će da bude  kontakt osoba za prijave u sportskom delu tunira.

Dušan Marjanović, predsednik Fudbalskog saveza Grada Kikinde, zaključio je:

– Ovaj turnir se vraća na stare staze, a bio je prepoznatljiv u Vojvodini. Prošle godine bez Marka Vukobrata, kao direktora turnira, ne bi moglo da se organizuje, a i ove godine uz isti sastav i podršku FSG i Sudijske organizacije, sa povećanjem budžeta, ćemo uspeti da dobijemo još koju kvalitetnu ekipu sa strane i da time ojačamo i kvalitet turnira. Značaj turnira je za fudbal u gradu je ogroman, a imali smo jedan loš period za fudbal u gradu, ali poslednjih godina uz pomoć Grada i FSG, ali i ljudi koji su okupljeni u Upravi OFK Kikinde, uspevamo da podignemo taj nivo na mnogo više od onoga što je bilo u prethodnom periodu i koristim priliku da pohvalim rezultate, pre svega OFK Kikinde i seniorskog tima i mlađih selekcija.

D. P. 

narodni-muzej-1

Radionica kreativnog pisanja u Galeriji Nova

Igor Crnogorac June 11, 2024

Po pratećem programu izložbe “Sedam decenija posvećenosti – Galerija Doma vojske Srbije 1953-2023” u Galeriji Nova Narodnog muzeja, u subotu, 15. juna, od 11 do 13 sati, biće realizovana radionica kreativnog pisanja “Slika, stih, zvuk”.

Radionicu, namenjenu mladima i odraslima, vodiće profesorka književnosti i nagrađivana autorka, Milana Grbić, i viši kustos-muzejski pedagog, Dragan Kiurski.

Istog dana, od 19 sati, polaznici radionice će čitati svoja dela (uz izabranu muzičku pratnju).

Zbog ograničenog broja mesta, neophodno je prijaviti se za učešće na radionici – mejlom: pedagoskanmk@gmail.com ili slanjem poruke na 062/270-195.

Prijave se primaju do četvrtka, 13. juna, do 20 sati.

tehnicka

„Teh-devojkama“ srebro na svetskom takmičenju, Ognjenu poziv u nacionalni tim

Igor Crnogorac June 11, 2024

Sajber bezbednost oblast je u kojoj se nadmetalo 520 učenika iz Evrope i Azije, a domaćin OpenCyberTrials-a bila je Italija. U ovoj, za naše đake, novoj takmičarskoj oblasti, u kojoj se zahtevaju hrabrost, znanje i logičko razmišljanje, učestvovale su četiri učenice Tehničke škole, smera elektrotehničar informacionih tehnologija: Anđelina Popov, Sonja Olajić, Iva Ovčina, učenice drugog, i Marina Bešlin, koja pohađa treći razred.

Na onlajn takmičenje prijavile su se kao tim pod nazivom „Teh-devojke“ i, u oštroj konkurenciji, zauzele sjajno drugo mesto. Njihov mentor bila je profesorica Zagorka Vidović koja predaje elektrotehničku grupu predmeta.

– Zadaci su bili u formi zagonetki, sve je bilo u vezi sa programiranjem, otkrivanjem grešaka u kodu, logičkim zaključivanjem, pronalaženjem kodova i simbola. Ovo je prvo takmičenje za devojke na kojem smo nastupali, uz to bez prethodnog znanja o takmičenju, i veoma se ponosim njima – kaže profesorica Vidović.

Najstarija u timu i kapiten, Marina, kaže da su pripreme trajale mesec dana, od trenutka kada su saznale za takmičenje i poslale prijavu.

– Zadaci su bili različiti, imali su i etičke i logičke aspekte, bilo je i kriptografije. Ušle smo u pozadinu interneta i otkrivale kako je određena stranica tu dospela, i koje su njene dobre i loše strane. I za nas je to bilo nešto sasvim novo – priznaje Marina. – Naša škola je jedna od najboljih, profesori mnogo rade sa nama i, nadam se da smo na lep način, ovim uspehom, i mi doprinele Školi.

Anđelina kaže da se za takmičenje prijavila jer je fascinira sajber svet.

– Bila sam presrećna što mogu da učestvujem. Nadam se da ću nastaviti da izučavam ovu ili oblast programiranja – rekla je Anđelina.

Nova oblast i vrsta takmičenja, i za Ivu je bila pravi izazov.

– Htela sam da izađem iz „zone komfora“ jer su ova iskustva dragocena za moju buduću karijeru, lični i razvoj veština u ovoj oblasti.

Kao i za njene koleginice iz tima, i za Sonju je takmičenje bilo dobra priprema za buduću karijeru.

– Planiram da upišem Fakultet tehničkih nauka jer mi je programiranje jako zanimljivo. Zato sam i bila spremna da se oprobam u rešavanju ovako teških zadataka – priznaje Sonja.

Ognjen pozvan u nacionalni tim za evropsko takmičenje

Učenik Ognjen Jovandić, đak trećeg razreda smera elektrotehničar informacionih tehnologija, ušao je u razmatranje za prošireni sastav nacionalnog tima koji će predstavljati Srbiju na sledećem Evropskom takmičenju u Italiji – European Cyber Security Challengea 2024.

– Ognjen je prošlog meseca učestvovao na takmičenju “Sajber heroj” i sa svojim timom osvojio 15. mesto. Organizatori su zaključili da je Ognjen među vodećim učesnicima i nagradili ga pozivom u nacionalni tim. Zahvaljujemo se našoj sugrađanki Sanji Kekić, predsednici „Women4Cyber“ Srbije, koja nam je ukazala na takmičenje i spojila nas sa prof. dr Imreom Lendakom sa Fakulteta tehničkih nauka, koji nam je pomogao oko organizacije – rekla je profesorica Vidović.

Pametni, obrazovani, spremni na izazove i smeli, đaci Tehničke škole u Kikindi već su zakoračili u budućnost koju oblikuju po svojim željama i velikim ambicijama, i već sada za to zaslužuju sve čestitke.

S. V. O.

decija pijaca

Stiže sa raspustom: Od 15. juna, Dečija pijaca u KC svake subote

Jelena Trifunović June 11, 2024

Igračke, garderoba, knjige, ukrasi i druge predmeti zašareniće se u subotu 15. juna, na tezgama u dvorištu Kulturnog centra. I svake naredne subote, pa sve do kraja raspusta, Dečija pijaca otvoriće vrata malim prodavcima i kupcima u istom terminu, od 9 do 11 sati i 30 minuta.

Već godinama unazad, za ovu pijacu traži se tezga više. Da su pored dobre zabave i druženja, mnogi dečaci i devojčice dolazili i do ozbiljnog džeparca, kaže za KIKINDSKI Tanja Nožica iz Kulturnog centra.

-Pre nekoliko godina, jedan dečak je od džeparca koji je zaradio prodajom na Dečijoj pijaci, kupio bazen koji je tada koštao 35.000 dinara. Neka deca su sakupila džeparac za letovanje, a druga novac za knjige. Rado nam dolaze i deca iz drugih gradova i iz inostranstva, koja leto provode ovde, kod baka i deka. Bilo ih je iz Španije, Italije, Afrike – navodi Nožica.

Prva Dečija pijaca organizovana je u našem gradu 2007. godine, po ugledu na somborsku.

– Videla sam na internetu da Somborci imaju Dečiju pijacu i smatrali smo da će to biti zanimljiv sadržaj za decu, ali je u početku išlo prilično loše, bio je slab odziv. Vremenom je pijaca zaživela i sada nas više ne iznenađuje slika brojnih mališana koji spremno i strpljivo čekaju da se vrata Kulturnog centra ujutru otvore kako bi na tezge izneli sve što su pripremili- ističe naša sagovornica.

Najavljuje i da će tokom jedne julske sedmice, pijaca raditi svakodnevno, u popodnevnim satima.

-Od 15. do 19. jula imaćemo predstave za decu, a nedelju dana pre ili posle toga, organizovaćemo Dečiju pijacu svakodnevno. Prošle godine to se pokazalo kao pun pogodak, pa ćemo ponoviti- dodaje Nožica.

J. C.

 

 

 

 

 

 

 

zetva-psenice

Žetva ječma u finišu, kosidba pšenice na početku: Suša obrala rod pre kombajna

Aleksandra Djuran June 11, 2024

Žetva ječma je na samom kraju, a sporadične padavine vrlo malo su usporile kombajne. U nekim delovima kikindskog atara kiše nije ni bilo tako da se kosidba obavlja neometano, ističe za naš portal Zoran Simić, savetodavac PSS.

-Žetva ječma u Mokrinu  je završena i prinos je između četiri i pet tona po hektaru. Rod je niži za oko 30 procenata u odnosu i na prošlu godinu, ali i u odnosu na višegodišnji prosek. Ono što zabrinjava jeste činjenica da kada je loš prinos ječma, rod pšenice je još lošiji, jer je ona manje otporna na nepovoljne vremenske uslove koje smo imali – kaže Simić.

U toku je i skidanje žita i to je prvo urađeno na lošijim i na terenima gde nije bilo padavina.

-Ove godine okosnica prinosa su padavine. Manje uticaja ima sorta, kao i vrhunska agrotehnika. Gde je bilo manje padavina, prinos, ali i kvalitet pšenice je lošiji. Ječam  se predaje suv , a pšenica se kosi kada je vlaga ispod 14.  Na oglednim poljima Poljoprivredne stručne službe prinosi su  malo bolji – dodaje naš sagovornik i napominje da će očekuje da će žetva biti gotova do 25. juna.

U Zadružnom savezu Vojvodine izračunali su da proizvodnja ovogodišnjeg roda hlebnog zrna za projektovani prinos od pet i po tona po hektaru, iznosi oko 163 hiljade dinara, što znači da trenutna cena pšenice od 21 do 23 dinara, ne pokriva troškove proizvodnje.

A.Đ.

 

 

 

Maratonci-(4)

Održana prva turistička trka u Kikindi – sa gostima iz Beograda i najstariji i najpoznatiji maratonac, devedesetogodišnji Vlada Stevanović

Igor Crnogorac June 11, 2024

Grupa maratonaca gostovala je u našem gradu proteklog vikenda. Sportski i srčano, s lakoćom su, na temperaturi od 32 stepena, istrčali šest kilometara i, ujedno, posetili turističke znamenitosti grada. Inicijatorka i organizatorka trke bila je Branislava Ćirić, dugogodišnja rekreativka, koja oživljava maraton u našem mestu. Posebnu čast, svojim učešćem, učinio je najstariji maratonac u Srbiji i u širem regionu, devedesetogodišnji Vlada Stevanović.

Trčanje kao tajna dugovečnosti

Doajen atletskog trčanja, Stevanović živi u Beogradu, a rodom je iz okoline Leskovca. Ovaj inženjer geologije u penziji, u martu ušao je u desetu deceniju i može da se pohvali da u trkama učestvuje duže od trideset godina. Svoju atletsku premijeru imao je, kaže, na Drugom beogradskom maratonu, a da počne da trči isprovocirala ga je jedna dama.

– Uoči početka maratona video sam na televiziji baku od 76 godina da izjavljuje kako će da istrči „Trku zadovoljstva“ dugu pet kilometara. Uzeo sam patike i stigao na početak trke. Rekao sam sebi – ako može ona, mogu i ja. Imao sam 55 godina i, od tada, nisam prestao da trčim.

Usledili su, kaže, polumaratoni, pa maratoni, triatloni, ultra-maratoni čak, evropski i svetski nastupi, od toga 12 svetskih prvenstava u brdskom trčanju: u Češkoj, Italiji, Poljskoj i Hrvatskoj, gde je, 2009. godine, bio treći.

– Imao sam još tada, kada sam počinjao, problema sa kičmom i mislim da je kretanje usporilo pogoršanje. Treba trčati u svakom slučaju, a posebno to važi za mlađe, mi stvaramo prijateljstva i čuvamo zdravlje. Mesečno učestvujem na tri, četiri trke, prošle godine sam ih imao 34. Rekreiram se u Banjičkoj šumi, to je u mom kraju – kaže Stevanović.

Inače, njegov devedeseti rođendan proslavio je ceo Zemun gde je, na keju, 24. marta ove godine, njemu u čast, održana velika humanitarna trka. Pored velikog broja maratonaca i rekreativaca, u trci su učestvovali i suprežnici Ćirić.

Nova sportska prijateljstva započeta na Plitvicama

Naš čika Vlada je doajen, na maratonima ga i pobednici iz Kenije dočekuju aplauzima, napominje još jedan učesnik trke u Kikindi, Željko Graovac, atletski kondicioni trener i sudija, diplomirani menadžer u sportu. Graovac je maratonac sa više od 20 maratona i desetak ultra-maratona, ukupno 700 trka, inače organizator puta na Plitvički maraton, na kojem se ova sjajna ekipa i okupila.

– Bio je to i sportski i turistički, hedonistički i istorijski događaj – istakao je Graovac. – Trke od pet i deset kilometara su uvek dobre, ali maratone i maratone preporučujem samo potpuno zdravima jer su to izuzetni fizički napori. Volim ljude koji zrače pozitivnom energijom, tako smo se i okupili.

Dr Vesna Crnjanski, potomak Miloša Crnjanskog, kaže – polubanaćanka, koja se vratila atletici i do sada istrčala jedan maraton i više od 50 polumaratona, kao i bankar, uvek vedar Milan Cvejić, slobodna umetnica Marija Đapić Živković i privatnik Branko Lejić, zaljubljenici u atletiku, te sparne subote su u naš grad stigli autobusom, jer zdrave navike i druženje, kažu, nemaju cenu. Uz to, kako napominju, ovaj sport luči serotonin koji im kasnije „ne dozvoljava“ da prestanu.

U toku boravka gosti-maratonci upoznali su i Muzej „Teru“ i osvežili se kod još jedne svoje domaćice, Jelene Pižurice Pjević, u njenoj prelepoj Vili „Dane“. Domaćini, Branislava i Zlatko Ćirić, priredili su im i večeru za ispraćaj.

– U sportu sam od svojih dvadesetih godina. Posle višegodišnje pauze lako sam se vratila jer sam to imala „zabeleženo“ u nogama. Ovo mi je bila već sedma trka. Trčanje nije samo dobro za telo, već i za um jer kiseonik „hrani“ mozak i, na taj način, utiče i na kognitivne sposobnosti – kaže Branislava Ćirić. – Mislim da našem gradu ovo nedostaje i da smo, organizacijom prijateljske, neformalne, turističke trke, to i dokazali. Velika mi je čast što su se ovi divni ljudi odazvali. Veliki su jer su jednostavni, druželjubivi. Ispratili smo ih sa divnim utiscima o našem gradu i ljudima u njemu i sa željom da se ponovo, ovde, uskoro sretnemo.

Ako je ovo bio začetak maratonskog trčanja u Kikindi, učinjeno je to na visokom nivou – uz sjajne ljude koji od njega ne odustaju i, svakim korakom, čine dobro, i najbolje i sebi i drugima. Maratonci, hvala.

S. V. O.